Istorijat Narodnog Pozorišta u Nišu

Istorija tvrdi da je Niš imao pozorište još u IV veku. Temelji ovog pozorišta još nisu pronađeni, ali se otprilike zna gde su bili. Istoričar Jovan Nikiski piše da su 609. godine Obri i Sloveni zauzeli Niš i do temelja ga razorili. Tada su stradali svi hramovi, trgovi pa i pozorište. Niš će tako ostati bez pozorišta punih trinaest vekova. Tek u XVI veku beležimo postojanje prvih putujućih pozorišnih trupa. Prva pozorišna trupa, trupa putujućih glumaca navraća u Niš 1884. godine - i njihov dolazak znači prvi pozorišni momenat u istoriji Niša. Trupu je vodio Gavra Miloradović i ne zna se pouzdano koju predstavu su igrali i koliko je ostala u Nišu. Ali se pouzdano zna da su predstave igrane u kafani "Knez Mihajlo".

To učestalo gostovanje pozorišnih putujućih trupa koje su nailazile na zadovoljavajući odziv publike, nagnalo je ljubitelje pozorišne umetnosti na osnovanje stalnog pozorišta u Nišu. Oslobođenjem Niša od Turaka i njegovim kulturnim peobražajem odluka je donešena. Formiran je ansambl Putujućeg pozorišta „Sindjelić" koji je premijermno izveo  PRVU predstavu 11. marta 1887. godine. Bilo je to scensko izvođenje drame SRPSKI  'AJDUCI od Jovana Sterije Popovića u svečanoj dvorani tada elitne kafane „Evropa" . I od tada Pozorište u Nišu neprekidno traje. 27. juna 1937. godine pristupilo se osvećenju kamena temeljca i podizanju moderne zgrade i novog pozorišnog zdanja. A 1. januara 1939. godine osvećena je novosagrađena zgrada, a uveče je kao prva predstava u novoj zgrodi izveden komad ZIDANJE RAVANICE ili ZADUŽBINA CARA LAZARA Milorada Popovića-Šapčanina u režiji Dragoslava Mih. Kandića sa dekorativno-tehničkom opremom scenografa Ljubomira Vernera.

Posleratni period pozorišta obeležen je ugledanjem na repertoar i idejno-estetska strujanja Narodnog  pozorištata u Beogradu, ali već predstave igrane 1949. godine su pokazale visoke stvaralačke potencijale ovog teatra, koji su došli do izražaja negovanjem vlastite repertoarske politike. Već pedesetih godina interesovanje se proširuje na domaću i stranu literaturu koja može biti podsticaj za veću stravalačku inicijativnost i kreativnost umetničkog ansambla. Repertoar je i pored klasičnih dela, ostao otvoren i za dela modernih i avangardnih autora, kako stranih tako i domaćih. Nova orijentaciija pozorišta rezultirala je neobičnim predstavama koje su tri puta učestvovale u zvaničnoj konkurenciji na prestižnom festivalu Male i eksperimentalne scene u Sarajevu (MESS), pet puta u zvaničnoj konkurenciji na Sterijinom pozorju i jednom na BITEF-u.

Bilans nagrada je: za glumačko ostvarenje, za scensku muziku, za novo čitanje klasike, za dramski tekst, za najbolju epizodnu ulogu. Umetnički bilans jednog pozorišta trebalo bi vrednovati po tome koliko je blagotvorno i efektno delovao u raznim trenucima svoje istorijske delatnosti i koliko je trajnih vrednosti dalo srpskoj pozorišnoj umetnosti. Niško narodno pozorište je tokom svoje istorije bilo stanište mnogim najpoznatijim srpskim glumcima. Otuda njegova snaga i izvornost koji su opčinjavali mnoge mlade ljude da se posvete pozorištu. Umetnički ansambl i ostali kreativni stvaraoci u ovom periodu su u manjoj ili većoj meri stvarali ovu veliku, sadržajnu umetničku baštinu, duže ili krsće vreme, mahom samopregorno, ne retko ambiciozno i znalački. Kroz ove godine postojanja pozorišnog života jedna zaista velika plejada umetničkih poslenika prošla je sa oduševljenjem i stvarala sa plemenitim ambicijama. Posebno brojna plejada značajnih i darovitih glumaca, od kojih bi mnogi činili čast svakom dobrom pozoritštu.Na pozornici ovog Pozorišta su stasavali prvi moderni srpski glumci. Istoriju Narodnog pozorišta u Nišu obeležila su velika glumačka imena dramske umetnosti. Neki od njih spadaju među najlepše umetničke vrednosti u jugoslovenskoj glumi između dva  rata. To je zaista dovoljno da je velika umetnička gradina Narodnog pozorišta u Nišu i danas dostojna divljenja i respekta. I danas kada više ne glume ili nema na „ovom svetu" njihova imena i njihove uloge su istoruja kuće na Sinđelićevom trgu koja je od neprocenjivog značaja za ovaj grad.

"Mačja igra" Ištvana Erkenja, premijerno izvedena 1974. godine, bila je prva predstava našeg pozorišta. U prostorije nekadašnje Ben Akibe preselili smo se 1985. godine i tu se naše pozorište nalazi i danas, u Ulici Jovana Subotića, 3-5.

Predstave igramo na mađarskom jeziku i to na dve naše scene - velikoj i kamernoj. Sve predstave sa redovnog repertoara se simultano prevode na srpski.

Uprava Novosadskog pozorišta uvek se trudila da unese što više raznolikosti u svoj repertoar i zato je u svojim redovima uvek imala najbolje reditelje i glumce. Svi koji su već sarađivali sa ovom trupom, vraćaju joj se s radošću - pre svega zbog dobrog ansambla čiji je rad bio višestruko nagrađivan na domaćim i inostranim festivalima. Svi reditelji koji su radili sa nama ističu vrednoću, marljivost i posvećenost naših glumaca.

Do sada smo s uspehom nastupali na domaćim i regionalnim festivalima: Sterijino pozorje, Bitef, Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, sarajevski MESS, te festivalima u Užicu, Kišvardi, Pečuju, Segedinu, Sibiuu...

Da bi se stiglo na ove prestižne festivale važno je napraviti dobar repertoar, a to je uvek vrlo delikatan i složen posao - treba ostati na zavidnom umetničkom nivou a istovremeno napraviti predstave za različite generacije i raznolike ukuse.
Naše pozorište ima u proseku pet premijera po sezoni a isto toliko predstava prenese iz prethodne u narednu sezonu. Na repertoaru imamo: drame, vodvilje, operete, tragikomedije, mjuzikle... Postavljamo klasike - mađarske, vojvođanske i svetske ali i savremene dramske pisce iz raznih geografija.

Predstava koju smo najduže igrali - više od deset godina - bila je "Igra u dvorcu" u režiji Ljubomira Mucija Draškića a najnagrađivanija je bila "Play Strindberg" u režiji Radoslava Zlatana Dorića. U najuspešnije predstave ubrajamo i Pirandelovih "Šest lica traže pisca" u režiji Georgija Ivaškua i "Pripitomljavanja" Janoša Siverija u režiji Kinge Mezei. Najgledanije predstave su nam mjuzikli; "Starmejkers", "Kosa", Čikago" i "Roki horor šou".

Direktor Novosadskog pozorišta je Šandor Laslo, glumac, reditelj i profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu a dramaturg je Kata Đarmati.