Posete najlepšim beogradskim izletištima idealne su za eliminisanje avgustovskih vrućina, jer imaju sve kvalitete suprotne užarenom asfaltu: duboki šumski hlad, poljane i livade, prijatnu temperaturu, nadmorsku visinu po želji, toplo jezero i vidikovce na koje smo ponosni! Samo u novom Yellow Cabu, u prodaji od 1. avgusta!

1. PIKNIK KAO LEK
Posete najlepšim beogradskim izletištima idealne su za eliminisanje avgustovskih vrućina, jer imaju sve kvalitete suprotne užarenom asfaltu: duboki šumski hlad, poljane i livade, prijatnu temperaturu, nadmorsku visinu po želji, toplo jezero i vidikovce na koje smo ponosni. O savršenim beogradskim piknik lokacijama pročitajte u avgustovskom Yellow Cabu, u prodaji od 1. avgusta!

2. ŽIVOT JE TRUBA
Ako nemate vremena da skoknete do Guče - ili jednostavno ne volite gužvu, znoj, roštiljski dim i strance u raznim fazama intoksikacije a pri tom želite da osetite duh najvećeg trubačkog festivala, skoknite do Savskog šetališta na Kališu i pogledajte izložbu fotografija „Život je truba 1990-2009" Aleksandra Kelića koja traje tokom avgusta. Izložba je nastala kao rezultat 20-godišnjeg kontinuiranog fotografisanja Dragačevskog sabora trubača u Guči koji ove godine beleži 50 godina postojanja. Izložba nije samo dokument o Saboru - ona pre svega predstavlja jedan individualni umetnički fokusiran pogled na stanje čovekovog duha, njegove potrebe, želje, stavove i oklonosti koje okružuju i čine sam događaj, događaj u kojem truba, i u realnom i u simboličkom smislu, jeste stožer i kristalizator života i promena.

3. TVRĐAVA TEATAR
U trenutku kada su beogradska pozorišta (i pozorišta uopšte) na zasluženom godišnjem odmoru, jedan grad u Srbiji rešio je da obogati kulturni život ne samo svojih meštana već i gostiju iz svih delova zemlje, organizujući drugi po redu Ambijentalni pozorišni festival Tvrđava Teatar. Grad je Smederevo, na samo 40-ak kilometara od Beograda, a termin je 11. - 20. avgust. Pored brojnih domaćih predstava, učešće na festivalu najavile su i pozorišne trupe iz Španije, Hrvatske, Holandije i Italije. Detaljan program i satnice: http://www.tvrdjavateatar.rs/.

4. LETO NA GARDOŠU
Za one koji vole pozorište (i muziku) ali nemaju nameru da mrdnu dalje od „kućnog praga", manifestacija Leto na Gardošu kao stvorena je za večernji provod uz zanimljive predstave i koncerte, u istorijskom okruženju kule na vrh brda gde blagi povetarac s Dunava predstavlja pravo osveženje za male i velike poklonike umetnosti. Program na http://www.yc.rs/.

5. POSETA ARHEOLOŠKOM NALAZIŠTU VINČA
Prva ljudska naselja na tlu Beograda nastala su još pre 7000 godina. O tome svedoče brojna arheološka nalazišta sa materijalnim ostacima, od kulture starijeg kamenog doba i ostalih praistorijskih kultura, do srednjeg veka. Nalazišta nisu uređena za posetioce, a materijalni ostaci se mahom nalaze u Narodnom muzeju.
Vinča, 14 km od Beograda na putu za Grocku, je praistorijski lokalitet na samoj obali Dunava, sa ostacima materijalne kulture praistorijskog čoveka (neolitska plastika). U pećinama na Belim vodama nađeni su ostaci neandertalskog čoveka. Po nalazištu u Vinči nazvana je najrasprostranjenija kultura na tlu tadašnje Evrope.
Za organizovane turističke posete Arheološko nalazište "Belo brdo" otvoreno je tokom cele godine. Turistička organizacija Beograda  organizuje redovne obilaske nalazišta. Arheološko nalazište „Belo brdo", Vinča, Belo brdo 17, tel. 8065-334, 8066-340, http://www.mgb.org.rs/.

6. BEOGRADSKI CABRIO BUS
Turista u sopstvenom gradu? Zašto da ne? Ako vi, kao i mi, svake godine na letovanju obiđete brojne istorijske i turističke atrakcije a pri tom ponavljate sebi da većina toga postoji i kod kuće ali da nikad niste odvojili vreme da bolje upoznate svoj grad, onda je avgust kao stvoren za istraživanje! Tužna slika praktično praznog autobusa s otvorenim krovom koji kruži prestonicom može da bude prošlost - organizujte ekipu, rezervišite mesta (http://www.bstours.rs/), nacrtajte se na Trgu Nikole Pašića br. 12 tačno u 11.00 - svakog dana sem ponedeljka, i otkrijte zašto je lepo biti Beograđanin. Poluprazne ulice znače čistiji vazduh, te uz šeširče i osvežavajuće pićence, vaše razgledanje može da se pretvori u događaji koji će se pamtiti.

7. BEOGRADSKI DVOROVI
Ako već do sada niste, obavezno iskoristite ovo proleće za upoznavanje s delom nacionalne istorije koji je dugo bio sakriven. Dvorski kompleks sastoji se od zdanja kraljevskog i Belog dvora, kao i od kapele Andrije Prvozvanog, zaštitnika kraljevske porodice. Pored očiglednog istorijskog interesa, ova zdanja ukrašena su i prvorazrednom kolekcijom umetničkih slika i predmeta. Tura traje dva sata, objašnjenja vodiča su informativna i zanimljiva, a rezervaciju možete izvršiti u nekoj od ispostava Turističke organizacije Beograda ili na telefon (011) 328-18-59. Ulaznica podrazumeva i autobuski prevoz s Trga Nikole Pašića, a izleti će biti organizovani do kraja oktobra, subotom i nedeljom u 11.00 i 14.00.

8. NOVI CIRKUS: URBAN RABBITS
Nesvakidašnji događaj na beogradskom Ušću! U periodu od 31. jula do 6. avgusta, pod šatrom, pogledajte fantastičnu cirkusku predstavu u režiji Arpada Šilinga i izvođenju grupe CNAC! Nacionalni centar za cirkuske umetnosti (CNAC) je visoka škola za cirkuske umetnike, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i komunikacije Francuske. Na trećoj i poslednjoj godini studija, ovi mladi umetnici koji su dostigli veoma visoki nivo u svim disciplinama, stvaraju predstavu u režiji već afirmisanog umetnika i sa njom obilaze ceo svet. U 2010. mađarski reditelj Arpad Šiling, dobro poznat Bitefovskog publici, rukovodiće 21. diplomskom predstavom. Direktor kompanije Kretakor, Šiling stvara prijemčivo, ali eksperimentalno i radikalno pozorište. Ciljna publika: od 7 godina pa nadalje.

9. RAKIA TURA
Rakija je defitivno jedan od najpreznatljivijih brendova, a zbog rakije i turisti često ostanu dan dva duže u gradu. Od ovog leta možete da krenete I u mini Rakija turu. Probajte 5 različitih vrsti rakije servirane uz odgovarajuće grickalice na tri mesta. Ukoliko u gostima imate stranca informacija da vodiči govore francuski i engleski.

10. AVALSKI TORANJ
Sećate se sve one pompe oko otvaranja novog Avalskog tornja? Teško da ste propustili svakodnevna javljanja s lica mesta tokom izgradnje i posle, uz slike stranih turista i organizovanih penzionerskih tura...Ipak, da li ste se popeli na vrh i bacili pogled? U devet od deset slučajeva, odgovor je „ne", a razlozi su standardni: daleko je, nemam vremena, nemam kola, i onaj najekstremniji, baš me briga. O ovom poslednjem ne vredi diskutovati, ali sve ostalo su samo - izgovori. S obzirom da do tornja saobraćaju gradski autobusi 401, 406, 407 i 408 sa Banjice, kao i linija 400L iz podnožja Avale, nije daleko (a ovo rešava i problem sa kolima). A vremena uvek ima - razmislite samo na šta sve svakodnevno potrošite vreme a da nije od životne važnosti (posao, škola, zdravlje) i shvatićete da, umesto da dokoličarite u kafiću ili ispred TV-a, možete da provedete nekoliko sati u predivnom prirodnom ambijentu i vidite grad iz jednog potpuno novog ugla. A kad vas neko bude pitao „Je l' si bio na Avalskom tornju?", moći ćete spokojno da odgovorite, „da". Cena autobuske karte je 42 dinara, ulaznica za toranj košta 50 dinara (besplatan ulaz za decu do 12 godina, penzionere i osobe sa invaliditetom).

11. PLANINARENJE
Ako ste već došli do tornja na najbližoj nam planini, možda biste mogli da iskoristite priliku za još jednu zdravu aktivnost - planinarenje. Naravno, ne mislimo na alpinizam koji podrazumeva osvajanje golijata poput Mon Blana, Akonkagve ili Popokatepetla, već planinarenje u lokalu, na planinama koje mogu da savladaju obični smrtnici, poput Rudnika, Zlatibora, Kosmaja, Vršačke planine... Osim druženja, garantovano vam je popravljanje krvne slike i kondicije, skidanje masnih naslaga, ali i iznad svega neprocenjiv osećaj zadovoljstva kad nešto savladate, popnete se na vrh, a ispod vas puca pogled.

12. KRSTRENJE SIRONOM DO VIMINACIJUMA
Dvodnevno i trodnevno. Krstarenje obuhvata Dva ručka (švedski sto) na brodu Sirona, poseta Viminaciumu, ulaznice za lokalitet i stručnog vodiča, noćenje sa doručkom u dvokrevetnoj sobi, hotel Lepenski Vir ili u privatnom smeštaju. Polasci 15. avgusta i 12. septembra. Za sve informacije kontakt na: +381 11 303 90 90, + 381 63 26 26 90

13. NEBESKI LOVCI
Izložba Nebeski lovci posvećena je pticama grabljivicama sa našeg područja. Mesto - Prirodnjački muzej. Radno vreme galerije svakog dana 10-21 čas, ponedeljkom zatvoreno, četvrtkom ulaz besplatan do 12 sati. Dostupno za osobe sa posebnim potrebama. Ulaznice: Odrasli 100 din, deca do 7 godina i grupne posete 50 dinara. Besplatno za decu do 5 godina, lica sa posebnim potrebama i njihove pratioce.

14. ŠETNJA KROZ ANTIČKI SINGIDUNUMOM
Dvočasovna "Šetnja kroz antički Singidunum", najznačajnije tačke antičkog Singidunuma. Zainteresovani za ovu turističku atrakciju treba da se prijave u prostorijama Turističke organizacije Beogada, a polazak je ispred Palate „Albanija", svake nedelje u 11 časova. Obilazak uz pomoć vodiča traje dva sata i košta 200 dinara po osobi

15. BELEF
Ove godine Belef je u znaku podsećanja na 30 godina Novog talasa zbog čega će na Kalemegdanu svirati većina onih preživelih koji su izneli New wave ali i mlade snage domaće scene. Tako će na Sceni iza Galerije Prirodnjačkog muzeja tokom avgusta svirati Lira Vega, Popečitelji, Multietnička atrakcija (01.08), Obojeni program (06.08), Pankrti (07.08), Žene kese, Virvel, TransBalkan Desorganization (08.08)

16. TURISTIČKA DUNAVSKA INTERNACIONALNA REGATA - TID
Međunarodna dunavska regata (TID) svake godine počinje poslednjeg vikenda juna iz nemačkog Ingolštata, a završava se posle 2 meseca u bugarskom gradu Silistra. Dužina trase je 2.082 km. Regata u Srbiji prolazi kroz sledeća mesta: • Apatin (28.07) • Bogojevo (29.07) • Bačko Novo Selo (30.07) • Bačka Palanka (31.07) • Novi Sad (1.08) • Stari Slankamen (3.08.) • Beograd (4.08) • Smederevo (6.08) • Veliko Gradište (7.08) • Dobra (8.08) • Donji Milanovac (9.08) • Tekija (10.08) • Kladovo (11.08) • Brza Palanka (13.08).

17. FILMSKE PREMIJERE
Iako smo navikli na prazne bioskope tokom leta, ove godine to nije slučaj, a zahvaljujući klimatizovanim salama, odlazak na neku od premijera ili redovnih projekcija može biti odlična ideja za sparne večeri. Ponuda je zaista velika, a Yellow Cab, naravno, izdvaja najbolje, poput urnebesne komedije Samo ga dovedi i odličnog trilera Početak (oba od 22. jula) u kome igraju Leonradno Di Caprio i Ken Watanabe. Tu je i najnoviji hit Toma Cruisea Nevine laži, ali i dokumentarac When you're strange posvećen grupi „The Doors" (oba od 29. jula). U avgustu nas, između ostalog, očekuju i dve dečje premijera, Kao pas i mačka: Osveta Kiti Galor u 3D (od 5. avgusta) i Hrabra družina kod Marka Pola (od 26. avgusta). Avgust će obeležiti i omaž akcionim blokbasterima, film sa najjačom ekipom (oba) veka, Plaćenici (od 26. avgusta), zatim Poslednji vladar vetrova, film zasnovan na izuzetno uspešnoj animiranoj seriji televizije Nickelodeon (od 19. avgusta u 3D), nova verzija Predatora s Adrianom Brodyijem (od 12. avgusta), dok će zanosna Angelina Jolie pokazati svo svoje špijunsko umeće u hit filmu Salt (od 5. avgusta). To nije sve, naravno...kupite novi broj Yellow Caba 1. avgusta i na vreme se informišite o svim premijerama koje nas očekuju ovog leta!

18. POSETA PIJACAMA
Ustanovite novu tradiciju: subotom ili nedeljom, kako god vam odgovara, ustanite ranije da biste izbegli vrućinu i gužvu (a tad je i izbor najbolji) i posetite neku od brojnih beogradskih pijaca: Kalenić, Bajloni, Cvetko, Palilula, Zeleni venac... svaka pijaca u Beogradu ima poseban štimung i klijentelu: na Kaleniću ćete naći „od ptice mleko" (a ako niste za bakaluk, uvek možete da vidite šta vam nude antikvari), Bajloni je najpraktičniji, Cvetko prepun iznenađenja, Zeleni venac... eh, Zeleni venac nije više ono što je bio... Uglavnom, osvežite telo zdravom hranom, a duh bojama leta, cenjkajte se i zabavite, kupite cveće, nađite „vašu ženu" koja pravi sir koji baš vama odgovara... Beogradske pijace su kao njegove kafane, bez njih to ne bi bio isti grad!

19. SPORTOVI
Leto je savršeno za bavljenje sportom, posebno ako nemate bogzna kakve planove za letovanje!  Za razliku od većine, Yellow Cab vam neće preporučiti fudbal, košarku, trčanje, jer za to nije potrebna velika mudrost, već ćemo vam predložiti nešto drugačije, poput paintballa koji može da se igra na otvorenom. Učesnicima je garantovano popravljanje kondicije usled trčanja, skakanja, padanja, kao i povratak u detinjstvo kad smo se borili s kaubojima, Indijancima, razbojnicima, Nemcima... Od atipičnih sportskih predloga izdavajamo još paraglajding, škole jedrenja ili ronjenja, a ako vam je sve ovo teško ili naporno, pokušajte jednostavno bacanje frizbija...

20. NA KAFI KOD KNEGINJE LJUBICE
Posetite program u Konaku kneginje Ljubice i saznajte nešto više o životu u Beogradu u vreme vladavine dinastije Obrenović. Kustoskinja Muzeja grada Beograda obučena u kostim iz perioda kneginje Ljubice kao domaćica svoje palate dočekuje posetioce. Pored osnovne istorijske priče saznaćete i kako su se oblačile srpske vladarke, kako su vodile domaćinstvo, vaspitavale decu, kakve su ukrase stavljale na kosu...Termin održavanje je  subotom u 12.00, a cena ulaznice je 250 dinara. http://www.mgb.org.rs/

21. 4/24 - BEOGRAD KROZ MUZEJ(E) GRADA BEOGRADA
Najlepši način da se upozna grad, da se upozna njegov duh, je proći kroz njega peške. Zato predlažemo da obilazak Beograda kroz Muzej(e) grada Beograda bude lagana šetnja tokom koje mogu da se obiđu 4 muzeja: Konak kneginje Ljubice, Muzej Paje Jovanovića, Muzej Ive Andrića i Muzej Jovana Cvijića. Ulaznice za program obilaska 4 muzeja u kompletu su 200,00 dinara i mogu se kupiti na biletarnicama svakog od pomenutih muzeja.

22. LETENJE BALONOM IZNAD BEOGRADA
Upoznajte Beograd iz drugačije perspektive i uživate u romantičnom pogledu na ušće Save u Dunav. Razgledanje Beograda iz vazduha balonom moguće je svakim danom tokom godine kada nema padavina i kada brzina vetra ne prelazi 5 m/s. Leti se do visine od 1000 m, a traje 60 do 90 minuta. Program uključuje organizovan prevoz do mesta poletanja i povratak nakon leta, proslavu na mestu sletanja uz šampanjac, diplomu i atraktivne poklone. http://www.balonservis.co.rs/

23. RAZGLEDANJE BOTANIČKE BAŠTE „JEVREMOVAC"
Botanička bašta se prostire na oko pet hektara i ima više od 250 vrsta stabala i grmlja, domaćeg, evropskog i egzotičnog porekla. Sem otvorenih aleja, Botanička bašta ima i staklenik, a specijalna atrakcija je Japanski vrt. Ako ste ljubitelj prirode i želite da odmorite od šetnje gradskim ulicama i trgovima preporučujemo osveženje u ovoj oazi prirode u samom centru grada. Besplatno, uz pratnju stručnih vodiča. Informacije: 3244 - 847.

24. TURISTIČKI VOZOVI
Železnice Srbije pružaju dve mogućnosti ljubiteljima ovog vida razgledanja:
Muzejski voz „Romantika", sa vagonima prvog, drugog i trećeg razreda, preuređenim i prilagođenim turističkim zahtevima, saobraća od Beograda do Sremskih Karlovaca, Novog Sada, Palića, Vršca, Požarevca, Smedereva i Vrnjačke Banje. Polasci su subotom i nedeljom u 11.05 i 15.00, sa Glavne železničke stanice.
Plavi voz je popularno ime specijalnog voza korišćenog za potrebe Josipa Broza Tita, nekadašnjeg predsednika SFR Jugoslavije, za komforna putovanja u zemlji i inostranstvu. Svečani salon sa trpezarijom, u kojoj su moguće kino projekcije, troje salonskih kola sa apartmanima i restoran raspolažu sa ukupno 92 mesta, a pun kapacitet spavaćih kola je 90 posteljnih mesta. Relacije: Beograd - Užice, Beograd - Subotica, Beograd - Vrnjačka Banja. http://www.zeleznicesrbije.com/.

25. METRO NA VODI - IZLET BRODOM ZA ZABRAN
Putovanje počinje subotom u 9.00 na Keju oslobeđenja u Zemunu (ili u 9.00 u Karađorđevoj 2-4, pristnište na Savi), a plovidba Savom duga 65 km vodi od Zemuna i Gardoša, preko Ušća, Ade Ciganlije i Ade Međice, Ostružnice, Surčina, Umke i Bariča do Obrenovca. Uključuje slobodno vreme za rekreaciju i kupanje na izletištu Zabran, ručak i povratak za Beograd.

I ne zaboravite

Leto 2010 je samo jednom u životu. Uživajte u svakom jutru, u svakom sumraku. Izvedite mamu u bioskop, popijte s tatom kafu (Greenet je idealan za dobru kafu i prijatno ćaskanje), okrenite telefonom prijatelje ili rodbinu, svi će biti srećni zbog pažnje koju ste im ukazali.
A najviše od svega, radujte se letu u gradu jer je poluprazan i ima mesta za parkiranje u zonama :)

DEWS četkica za zube
Stoji pravo, bravo, bravo

Sigurno ste se svi, bar jednom, našli u situaciji da u toku spremanja ili kupanja spustite četkicu za zube na ivicu lavaboa ili police u kupatilu, pa se sve molite bogu da jedan deo ne pretegne i četkica ne padne na pod. Od onih koji već bolesno vode računa o svojoj higijeni, pa do drugih kojima ona i nije uvek na prvom mestu, svima je važno da im četkica za zube bude uvek što čistija i da bez rizika ne unose ceo asortiman bakterija prilikom pranja zuba.

Za Dews četkicu za zube, koja će nas spasti sličnih strepnji u budućnosti, treba da zahvalimo industrijskim dizajnerima Ryanu Yoonu i Harcu Leeju, dvojcu koji stoji iza dizajn studija Ryan Harc, jednim od dobitnika prestižne Red Dot nagrade za dizajn. Tajna ove četkice leži na kraju zaobljene ergonomske drške, u njoj se nalazi mali teg koji stvara centar ravnoteže i tako omogućava da četkica uvek stoji uspravno, pa makar je vi okrenuli i nadole. Iako je Dews četkica u početku razvijena samo kao koncept, sve je sigurnije da će ove godine početi i proizvodnja.

Bloom Lamp
Lampa koja cveta

Na svojoj nedavno održanoj izložbi u parskom Pompidou centru, industrijski dizajner Patrick Jouin, iz belgijskog dizajnerskog studija MGX, predstavio je svoj novi dizajn Bloom, koji je mnoge posetioce oborio s nogu.

Bloom je stona lapma koja u potpunosti opravdava svoj engleski naziv - ona simulira otvaranje i zatvaranje cveta; kada je u upotrebi, ona se jednim dodirom transformiše iz zatvorenog pupoljka u cvet, otvarajući prolaz svetlu i omogućavajući korisniku da na taj način lako kontroliše intenzitet osvetljenja u prostoriji, dok prilikom gašenja zatvara svoje latice i vraća se u prvobitni položaj. Pored samog vizuelnog efekta koji stvara ova lampa, moramo pomenuti i činjenicu da je nastala procesom 3D štampanja, inovativne tehnologije koja je prvobitno bila namenjena za brzu izradu prototipova i tehničkih delova proizvoda, dok u poslednje vreme sve više i više uzima maha na polju industrijskog dizajna.

Više o samom proizvodu: www.patrickjouin.com

Shuella
Kišobran za cipele

Osobe lepšeg pola sigurno znaju kako je kada se kompletno spreme za izlazak, lepo se doteraju i obuju svoj omiljeni par cipela (za koje bi verovatno dale život, ukoliko bi to bilo neophodno), izađu napolje i onda ih okupa iznenadni letnji pljusak, kvareći dugo birani outfit i raspoloženje. Za takve (ne)prilike u pomoć stiže hit proizvod Shuella, istoimene američke kompanije. Dizajnerka i osnivač kompanije Rebecca Miller objasnila je kako je cilj bio dizajnirati i proizvesti izuzetno jednostavan, moderan i izdržljiv proizvod koji možete da ponesete svuda sa sobom i budete spremni u sličnim situacijama. Shuella u osnovi predstavlja elastičnu, nepromočivu gumenu čizmu koju jednostavno navučete preko cipela, bez obzira na to da li su ravne ili imaju potpetice. Ima ih u raznim bojama i desenima, kako bi svako mogao da ih iskombinuje u svom stilu. Cena od nešto manje od pedesetak dolara trebalo bi da je svima prihvatljiva u odnosu na bezbrižnost koju dobijate ovom kupovinom.

Više informacija: www.shuella.com

Piše: Biljana ĐORĐEVIĆ

Novac je preduslov za dobar provod samo ako su ekskluzivni restorani, fancy diskoteke i šoping u vrednosti prosečne srpske plate neizostavni elementi lude zabave. Iako smo po cenama u ugostiteljstvu i dalje daleko od evropskih standarda, na najlepšim lokacijama u gradu najskuplje stavke upravo su piće i hrana. Kada se premeste iz fokusa u drugi plan, kulturni i društveni sadržaji dobijaju više prostora, alternativne mogućnosti dolaze u obzir i uvek iskrsne neka nova kombinacija za aktivan i ispunjen dan u prestonici.

FLORA + FILM = 220 DINARA

Kada ste poslednji put bili u Botaničkoj bašti? Da li ste ikad? Na drvenoj blagajni date 120 dinara za ulaznicu i za nju dobijate debelu hladovinu, razgledanje zen zelenila i cveća svake vrste. Usput bacite malo pogled na to šta ima u stakleniku ili prostudirate aktuelnu izložbu. Tu i tamo putevi se ukrste sa ostalim posetiocima, ali opšti utisak kaže da prostorom dominiraju smirenost i opuštenost. Žubor potoka u japanskom vrtu zaokružuje osećaj da ste u kontaktu s prirodom, iako ste tik uz Ulicu 29. novembra.

Do Jugoslovenske kinoteke relativno se brzo stiže laganom šetnjom kroz jednosmerne ulice. Izbor filmova ne uključuje aktuelne blockbustere, ali su projekcije svakodnevne, za samo 100 dinara. Nekada su na repertoaru specijalni programi, na primer, dela iz određene epohe ili specifične tematike, serijali značajnih reditelja i glumaca, ili su u pitanju festivalski programi i revije.

BURGER ROLL + KOKA KOLA = 405 DINARA

Stara ali renovirana gradska bašta s prepoznatljivim drvetom smokve, na uglu ulica Kralja Petra i Gospodar Jevremove, apsolutni je hit među Beograđanima. Svako ko je neko, ide u Smokvicu. Kako svi to za sebe misle, u njoj retko kad može da se nađe prazan sto, iako stolice nisu najudobnije. Kada pogledate meni, nedoumica je sledeća - da li da poručite espreso i neki od ukusnih kolača (oko 300 dinara) ili da potrošite 405 na na burger roll i koka-kolu (240 + 165). U drugom slučaju dobijate sočnu tortilju s tankim burgerom, tartar sosom i povrćem, u porciji taman koliko treba. U ponudi su i rolnice s biftekom, vegetarijanska i pileća. Pozitivna atmosfera, prijatna muzika, opušteni i sveži ljudi lako mogu da vas inspirišu da potrošite mnogo više novca (i kolač i roll!) i dobar deo slobodnog vremena.

KRSTARENJE + PIĆENCE = 450 DINARA

Najbolja temperatura, umerena vlažnost vazduha i idealan pravac vetra - druže se baš na Ušću. U punom smislu te reči, i vi možete s njima, utorkom, na brodu Sirona, kada tokom promotivne akcije (sve upola cene) za samo 300 dinara možete da krstarite sat i po i uživate u novom pogledu na Beograd. Ture polaze sa Beogradskog pristaništa, prolazi se kraj Kalemegdana, Dorćola, ispod Pančevačkog mosta, do Višnjičke banje, a onda se brod okrene i krene ka Zemunu, Gardošu i kuli Sibinjanin Janka. U čitav doživljaj može da se uklopi i jedno piće - da vas osvežava iznutra dok vetrić pirka. I nema razloga da se plašite prejakog sunca, štitiće vas specijalna nadstrešnica.

Polasci su u 10.30 do 12.00 i u 17.30 do 19.00.

ZOO-VRT + VOZIĆ + GLEDANJE ZVEZDA = 480 DINARA

Popularna julska destinacija i Beograđana i turista svakako je Kalemegdan, a na beogradskoj tvrđavi 500 dinara je solidan kapital. Najskuplja stavka (izuzimajući ručak na Kalemegdanskoj terasi) - Zoološki vrt - košta 350 dinara (za studente biologije, veterine i likovnih akademija besplatan ulaz uz indeks). Ako na istom mestu dočekate veče, posetite Opservatoriju, gde posmatranje planeta staje 30 dinara. Zvezdani bioskop u Planetarijumu košta 150 i radi svake subote od 19.00. Bilo da vas mrzi da šetate ili jednostavno mislite da je lepo provozati se vozićem po Kališu, za to zadovoljstvo spremite stotku, a ulaznica u Prirodnjački muzej košta isto toliko. Kada svemu dodate i vožnje u luna-parku, otvaraju se nove kombinacije za trošenje para.

RUČAK U NOVOM RESTORANU = 480 DINARA

U novootvorenom restoranu Playground na Topličinom vencu (u blizini hotela Palas, Pevca i Proleća) čekaju vas opuštena gradska priča, atraktivan dizajn s narandžastim detaljima i dnevni meni koji se redovno menja. Uvek su u ponudi skuplja i jeftinija opcija ukusnog ručka, a neke od stavki su pasulj s kobasicom, pileći file sa sosom od gorgonzole, pileća supica s povrćem, jagode sa šlagom... Ali, obratite pažnju, nekad cena bude i 520 dinara ili onaj skuplji meni zvuči interesantnije. Posle 17.00, aktuelan je jelovnik koji se zasniva na jelima od ribe, mesa i paste, i cene su očekivano više.

BAZEN + BIOSKOPSKI HIT = 500 DINARA

Neki ljudi, jednostavno, ne vole Adu i daju prednost bazenu. Ako hlorisana voda i dinamična atmosfera više odgovaraju vašem senzibilitetu, za ulaznicu spremite oko 250 dinara, sve zavisi od toga koji ste sportski centar odabrali (Taš - 250 dinara, 200 posle 15.00, 11. april - 220 radnim danom, 280 vikendom).

Klasičnih bioskopa sve je manje, a moderni sinepleksi dežurni su domaćini novih ostvarenja sedme umetnosti. U skladu s tim, sve su više cene karata, naročito ako biste da pogledate poslednji 3D ili 6D hit, pa gledanje jednog filma može da se pretvori u trošak od 400-500 dinara, bez kokica. Projekcije s popustom održavaju se u Koloseju utorkom, kada je ulaznica 200 dinara, u odnosu na 300 radnim danom i 330 subotom, nedeljom i praznicima, dok se u Tuckwoodu za kartu plaća 200 ili 250 dinara, u zavisnosti od filma i termina.

KONCERT + DVA TOČENA JELENA = 500 DINARA

Kulturni centar Grad svakako je neizostavna destinacija na julskoj mapi zabave, jer nudi toliko raznovrsnog sadržaja. Kada je večernja koncepcija u pitanju, u starom skladištu na Savi osmišljen je bogat muzički program koji zadovoljava različite ukuse. Svaki pravac je pokriven, aktivni su i DJ-evi, redovni su nastupi domaćih bendova, česta su i strana gostovanja. Šta god da je povod vašeg dolaska, imajte na umu da su cene pića nešto niže od uobičajenog gradskog proseka. Tačnije, kulturno možete popiti pet malih točenih Jelen piva za okruglo 500 dinara (kada je ulaz slobodan), ili najmanje jedno kad je karta 400.

BESPLATNO

IZLOŽBE

Samo u Knez Mihailovoj ima više nego dovoljno galerija za obilazak tokom jednog popodneva (Progres, SANU, ULUS...), a nedaleko su i Zvono, O3one, Artget, Haos... Postavke se redovno menjaju, a ulaz je slobodan.

PROJEKCIJE

Svake nedelje u šest popodne u Kulturnom centru Magacin u Kraljevića Marka održavaju se projekcije u sklopu projekta Ilegalni bioskop. U ovom slučaju „ilegalno" se odnosi na sadržaje koji su zabranjivani i teško dostupne filmove, evakuisane iz lokalne distribucije. Filmove predstavljaju sami učesnici i obično su to dela manje poznatih autora iz celog sveta. Posle projekcije sledi diskusija.

PROMOCIJE KNJIGA I KNJIŽEVNE VEČERI

Pod nazivom Gradska knjižnica, u KC Grad svakog drugog utorka u mesecu održavaju se književne večeri, kada gostuju neki od naših pisaca (Milena Marković, Vladimir Pištalo i mnogi drugi). Promocije se nezavisno organizuju.

STONI TENIS

Kako vremenske prilike više nijedna prognoza ne može da predvidi, pod pretpostavkom da će makar nekoliko dana biti oblačno, častite sebe partijom pingponga. Svakog radnog dana od 1. juna do 1. septembra u stonoteniskoj akademiji Kocić u SC Banjica i 11. aprilu održava se happy hour od 12.00 do 13.00 - besplatan sat stonog tenisa.

Gotovo 8 kilometara plaža, više od 50 sportskih i brojni ugostiteljski objekti privuku dnevno i preko 300.000 posetilaca.
Ada opusti samo u prvim večernjim satima kada brojne kupače zamene hiljade mladih ljudi željnih dobrog noćnog provoda do ranih jutarnjih sati. Osetite letnji impuls grada - posetite Adu Ciganliju. I ne zaboravite da pronađete idealan ručak jer Ada nudi i to. Evo nekoliko naših predloga pravo iz najnovijeg letnjeg Vodiča kroz restorane:

ADA SAFARI - OPUŠTENO

Ušuškano, opušteno, divna priroda, raj za decu, popularne cene.

Skrajnuto od mnogobrojnih sportskih i zabavnih sadržaja, ušuškano u prirodu i mir, mreška se jezerce u potpuno prirodnom i netaknutom okruženju, u vodi su prelepi labudovi, guske se gegaju do vas, paunovi se prave važni, zeke vam jedu iz ruke... Ali, to nije sve - na ovakvom mestu možete da provedete čitav dan, uživate s decom, uživate sami u tišini, kao da niste u Beogradu, a kada kročite u drvenu baraku koja krije restoran domaće kuhinje Opušteno, pomislićete da više niste ni u ovom veku. Rustičnog enterijera, baraka je puna starih predmeta (iz Prvog svetskog rata) i sitnih detalja odabranih tako da celom prostoru udahnu duh prošlih vremena i tradicionalnog srpskog ognjišta. Autentični ambijent dopunjuju zemljane i drvene posude u kojima se služi hrana. Možete da ručate na samom jezeru ili, ako ste za baš opuštenu varijantu, onda za drvenim stolom kod kućice gde je princip samoposluživanja.

Ako se odlučite za restoran na jezeru, predlažemo vam pastrmku i bilo šta s roštilja, veoma je ukusno i odlično spremljeno. Ćevapi su uvek korektni. Odlična je i jagnjetina ili teletina ispod sača, mekana i onako lepo lepljiva. Ukoliko nije velika vrućina, probajte i pasulj iz grneta, odličan je. Ako se odlučite za samoposluživanje, čekaju vas izvanredna riblja čorba, ukusne i slane girice, rečna riba, roštilj (pljeskavica 180 din. ćevapi 220 din.), pivo i vino na točenje (iz negotinske krajine) i pristupačne cene. Mesto je rezervisano samo za dnevnu posetu, što je i normalno. Idealno za beg u prirodu.

 Ada Ciganlija bb; 35-48-214, 31-94-171, (064) 38-73-060; www.adasafari.co.rs; Radno vreme restorana i kuhinje: od 12.00 do 22.00; Gradski prevoz: autobus: 23, 37, 52, 53, 55, 56, 88, 511; Vrsta kuhinje: riblja, nacionalna; Glavna jela: od 400 do 600 dinara; Rezervacija: obavezna vikendom; Obrok za dvoje: od 1.600 dinara

NA KRAJ SVETA

Savršeno mesto da se odmorite od šetnje, okupate i prezalogajite ukusan roštilj.

 
U skladu sa imenom, ovaj kafe-restoran nalazi se na najudaljenijoj tački Ade Ciganlije.

Ako na „beogradsko more" dođete autobusom, idealno je da se rolerima dovezete do ovog mesta, tu napravite pauzu i krenete dalje. Budući da se nalazi na plaži, a da je odmah iza nudistički odeljak, sami odlučite da li ćete se sunčati nagi, delimično obučeni ili obučeni. Osoblje je na sve naviklo, a za ručak ne bi bilo loše da se obučete.

Jelovnik je kombinacija dnevne roštiljske ponude i kuvanih jela. Nema svega uvek, zavisi kada ćete ogladneti. Što nestane - nestalo je za taj dan. U ponudi su ćevapi, pljeskavica, piletina ili kobasica. Uz svako jelo, umesto priloga, dobićete sezonsku salatu. Nemojte očekivati nikakvu kulinarsku bravuru: meso je korektno, a porcije su prosečne veličine. Za desert, pored sladoleda, možete izabrati poslasticu iz dnevne ponude.

Ako ovo mesto doživite kao beg u prirodu i uživanje kraj jezera, a hranu kao potrebu da utolite glad, uživaćete u prijatnom ambijentu. Zaista, kao da ste na kraju sveta, ali budući da ovaj lokal gleda na niz veoma posećenih, popularnih kafića na drugoj strani jezera, umiriće vas činjenica da do „sveta" možete stići vrlo brzo, čim naiđe sledeći vozić, ili čim vam se „zadnja loža" odmori od bajsa ili rolera.

 Ada Ciganlija 66, početak leve obale; (065) 24-97-899; Radno vreme restorana i kuhinje: od 9.00 do 23.00 (kuhinja radi od 9.00 do 20.00); Gradski prevoz: autobus: 91, 92; Ada voz, stanica 14; Vrsta kuhinje: internacionalna (nacionalna / tajlandska); Glavna jela: od 300 do 500 dinara; Dnevni meni: od 150 do 300 dinara Obrok za dvoje: 1.000 dinara.

PETICA

Ako volite sport, ne idite dalje od ovog lokala, a i klopa je sasvim dobra.

Petica je kafe-klub, prvi u nizu sličnih mesta na makiškoj strani Ade Ciganlije. Tokom godina, ovaj kafić prerastao je u klub raznovrsnih sadržaja. Možete izabrati celodnevno sedenje u kafiću, uživanje na plaži, igranje odbojke na pesku, konzumiranje specijaliteta nacionalne, riblje i italijanske kuhinje, večeri uz živu svirku ili noćni provod na DJ žurkama.

Jelovnik je jedan od podužih i počinje doručkom i s nekoliko vrsta dnevnih obroka po vrlo pristupačnim cenama. No, nekako se nameće da ćete ovde poručiti nešto 'običnije' i jednostavnije, pa kad smo kod toga, onda je dobar start pohovani kačkavalj (ako vas je baš briga za liniju), a nije loša ni vitaminska salata (ako vas je briga). Spaghetti agli olio feferoncini jedina je pasta koju bismo preporučili tokom leta jer nije teška, a ljuto pomaže da vam bude manje vrućina. Bečka šnicla s pomfritom ukusna je i velika porcija koju ćete teško sami savladati, a dobra je i bečka pileća šnicla. Lignje na žaru takođe su ukusne i nisu žilave, a i pohovane su bile veoma ukusne. Probali smo i kobasicu sa roštilja koja je bila solidna. Pice su zavidne veličine, sa dosta priloga i ukusne, i možda naš favorit.

Sigurni smo da je Petica dobar izbor ako ste na Adi, a svi eventualni nedostaci brzo će iščileti iz glave kad se zavalite u ležaljku pored vode.

Karta vina nudi francuska, italijanska, argentinska i čileanska vina kao i citluk mostar.

Cene su veoma pristupačne.

 Ada Ciganlija br. 5, desna obala; (063) 10-43-200; www.petica.rs; Radno vreme restorana i kuhinje: od 8.00 do 2.00 (kuhinja radi od 14.00 do 22.00, subotom i nedeljom od 10.00 do 22.00); Gradski prevoz: autobus: 91, 92; Ada voz, stanica 17; Vrsta kuhinje: internacionalna; Glavna jela: od 450 do 640 dinara; Obrok za dvoje: 1.600 dinara

RED SHOES

Veoma popularno mesto kako za klince tako i za noćni izlazak. Solidan švedski sto po veoma pristupačnim cenama.

Klub-restoran „Red shoes" radi 365 dana u godini, 24 časa dnevno. „Crvene cipele" igraju tako da obuhvataju nekoliko oblasti ugostiteljstva, pa je tako na prvom mestu ovaj klub jedan od najpopularnijih za noćne izlaske, plaža ispod kafića i ogromna bašta pune su svakog sunčanog dana u toku godine, restoran funkcioniše u obnovljenom enterijeru, a gostima je na raspolaganju i velika sala za proslave. Jelovnik je u početku bio sveden i nudio je pre svega salate, sendviče i pice, ali je u međuvremenu obogaćen ponudom jela iz nacionalne kuhinje, te nudi veliki izbor gotovih jela (musaka, sarma, punjene paprike), klasične nacionalne specijalitete od mesa, jela po porudžbini (piletina i ćuretina spremljene na različite načine) i veliki izbor ribe (smuđ, pastrmka, šaran).

Vikendom je u ponudi švedski sto koji startuje u podne i po osobi iznosi veoma popularnih 490 din. U ponudi su uvek dve vrste supe i/ili čorbe, gibanice i razne pite, tanjiri sa suhomesnatim proizvodima, dve vrste belog sira, kačkavalja, tri vrste svežih salata, 3 vrste kuvanog jela (to se menja od vikenda do vikenda), šnicle i pomfrit su standard, roštilj, prebranac, jedna vrsta kolača. Piće se posebno plaća. Nema gužve, a prazne činije se redovno dopunjuju.

Makiška strana; (064) 11-03-866; www.caferedshoes.com; Radno vreme restorana i kuhinje: non-stop; Gradski prevoz: autobus: 91, 92; Vrsta kuhinje: internacionalna; Obrok za dvoje košta 980 dinara.

SUNSET

 Savršeno mesto ako imate decu, debela hladovina i odlična klopa.

Smešten na makiškoj obali Ade, „Sunset", i inače dobar restoran, preko leta  u bašti ima  ležaljke kao i  živu svirku, te nije ni čudo što je jedan od najpopularnijih letnjih destinacija na adi. Uz to, bendoi se menjaju svako veče tako da svako može da nađe ono što voli. A tokom dana, srečni roditelji sa još srećnijom decom, jer igralište za najmlađe jedno je od najpopalrnijih na Adi.

 Svakog vikenda specijalitet kuće su jela ispod sača, vrhunski pripremljena, te će za one koji vole ovaj način pripreme  izbor sa menija biti lak. Na meniju se još nalaze i razne paste, pice, roštilj, kuvana jela i jela po porudžbini, zatim  torte, palačinke, sladoled i razne druge poslastice. Obavezno probajte krompir u pavlaci, a od raznih čorbica za pileću garantujemo. Diplomat stek  iza svog dostojanstvenog imena krije ozbiljan komad svinjskog filea punjenog kačkavaljem i šunkom u sosu od pečuraka, sve to u kombinaciji sa tarator salatom. Ako vam to izgleda prejako odaberite za nijansu jednostavniju varijacija na istu temu - biftek u topljenom siru. Da u meniju mogu da pronađu nešto za sebe i oni koji su na dijetama ili u stvari pravilno jedu tokom toplih dana, na primer lešo junetinu i bašta salatu. I za kraj, odličan ajskafe, vrlo dobar espresso, veoma dobra i sveža krempita. Usluga je korektna, mada zbog gužve ponekad je konobare teže dozvati, ali što je najvažnije nema velikog čekanja na naručeno jelo.

Makiška strana; (063) 80-73-210; www.sunset.rs; Radno vreme restorana i kuhinje: non-stop (kuhinja radi od 8.00 do 23.00); Gradski prevoz: autobus: 91, 92; Glavna jela: od 285 do 870 dinara; Doručak: da, do 12.00; Obrok za dvoje: do 1.800 dinara

Piše: Biljana ĐORĐEVIĆ

Boravak u gradu podrazumeva druženje s asfaltom, saobraćajnom gužvom i galamom. Šta da se radi, poslovi moraju da se završe, sastanci održe, a naći se na pola puta često znači muvanje po centru. Kako bi se visoke temperature u urbanoj mikroklimi lakše podnele, spas se traži u prirodnom 'ladu. Još ako pirka... Milina.

Bašta takvih kvaliteta krije se na Kalemegdanu, neopravdano i bukvalno u senci, iako je možda u tome njena čar. Pripada kafeu kod teniskih terena, kome možete dati šansu čak i ako ne igrate tenis. Šta ima veze, možda ćete i zakazati neki čas. Jeste da kafa nije najbolja ni usluga profesionalna, ali atmosfera je potpuno opuštena. Već godinama unazad na istom mestu vodi se aktivan noćni život (letnji Basement i BITEF, festivalske svirke), međutim, drugačiji je šmek tokom dana. Igraju se karte i tavli, gledaju teniski mečevi, što uživo što na televiziji... a vetrić ćarlija.

Mirna i tiha oaza skrivena od gradske vreve nalazi se u Jevremovoj 19, pored Muzeja pozorišne umetnosti. U nedavno renoviranom restoranu Teatroteka čekaju vas debela hladovina, prijatna atmosfera, klasičan srpski meni i ukusni zalogaji. Osim kuvanih jela i roštilja, na jelovniku se našla i stavka doručak, pa imajte to u vidu za prepodnevnu posetu praznog stomaka.

Drugačija kuhinja i bašta očekuju vas u novootvorenom restoranu Cavalier u ulici Đure Daničića 4, ispod Hilandarske. Guščija pašteta, biftek na razne ukusne načine i vinska karta za prave znalce pozivaju na gastronomsko uživanje. Odazvali su se poslovni ljudi, ali i mlađi posetioci u casual fazonu. Dobro su došli svi koji bi da naprave pauzu u opuštajućem zelenilu, uz lagane note i dečju graju u daljini. Vrt je obogaćen i florom iz Italije, a prirodan hlad ukombinovan sa staklenom nadstrešnicom koja štiti od lagane letnje kiše. Uostalom, svratite do Cavaliera i probajte ukusnu pitu ili čokoladnu bombu, taman malo da se okrepite.

Letnja bašta u kojoj se uvek traži slobodno mesto nalazi se na uglu Palmotićeve i slepe ulice Milutina Bojića. Ako je pamtite kao zelenu, sada je još zelenija, pojačana novim žbunjem i jelkicama. Centralni deo podelili su Menhetn i Mali princ, pa se ekipa podeli levo na kolač-kafu i desno na pivo-kikiriki. S njujorškom opcijom dobijate i osvežavajući utisak zahvaljujući parnom rashladnom uređaju. Tiha muzika, žamor i ležerna atmosfera prirodni su pratilac ovog popularnog kutka koji živi i posle ponoći.

Svojevrstan štek delimično se nalazi na Savi, delimično u tranzitnoj zoni, punoj kamiona i teretnih prikolica, u kraju koji nije bio interesantan sve do otvaranja Kulturnog centra Grad. Produžite malo dalje niz ulicu Braće Krsmanović i naići ćete na vrata koja uvode u neobičnu baštu s pogledom na reku, tik uz želežničke šine. Ne očekujte luksuz ili skupa dizajnerska rešenja. U Biberčetu je akcenat na veselom raspoloženju, „opuštenciji" i rekreaciji. Tačnije, možete da se oprobate u igranju stonog tenisa za stolom koji se po kvalitetu/nekvalitetu, zajedno s poluraspadnutim reketima, uklapa u čitav ambijent. Muzička podloga odgovarajuća je za dnevni chill, uveče se organizuju tematske večeri, a ponekad i gostovanja iznenađenja.

Posetioci u jazz klubu Ptica, u Šantićevoj, nedaleko od Bulevara despota Stefana, uvek znaju šta mogu da očekuju kad je muzika u pitanju, pa tinejdžerska populacija tamo i ne zalazi - zna se gde se slušaju letnji hitovi. Gostima je na raspolaganju prostrana bašta, koja ima i prirodnu senku i mesta pod suncobranima, a živi nastupi uobičajeni su za večernji program kada važi samo jedna logika: šta može bolje da rashladi uzavrelu noć nego cool jazz session.

ZOE KIDAH (ZEMLJA GRUVA)

Preporuke za izlazak su Ana 4 pištolja, Kućica i Kogo. Jutarnja kafa ranom zorom, popodnevna čaša vina, mojito u devet ili ludi provod do ranih jutarnjih sati u Ana 4 pištolja! Znam gde idem, ali nikad ne znam šta me tamo čeka, to je taj efekat iznenađenja! Super su mi bile i AVA žurke u Kućici, koja ima fenomenalnu baštu, gotivne ukućane i nargilu! Juhu-hu! UkiBoy nas je uveseljavao super domaćom muzikom i to su bile prave male žurke za pamćenje! Preporučujem, baš preporučujem, lounge brod Kogo koji je usamljeni slučaj fenomenalnog splava u redu folkerskih pored njega. Tamo se mogu čuti Janelle Monae, Stevie, Cee Lo i druga sjajna muzika, okušati specijaliteti učenika poznatog Jamieja Olivera i kulirati u neobaveznom stilizovanom afro enterijeru!

PETAR RUDIĆ (SVI NA POD)

Jedno od relativno novijih mesta za izlazak tik pored reke Save, koje zimi pruža toplo utočište, a leti odličan zaklon od sunca, jeste Kulturni centar Grad. Ljubav se desila na prvi pogled.

Spolja naizgled ruinirano mesto nudi kulturu u najrazličitijim oblicima - nama, našim roditeljima, ali i deci: književne večeri, izložbe, filmske festivale, Mode za poneti i odneti i na kraju odlične koncerte. Uz fantastičan kolač dana, šolju tople kafe, milozvučnu muziku i topli enterijer, dok okrepljujemo duh, KC Grad čini da se osećamo kao kod kuće.

NEBOJŠA ANĐELKOVIĆ (ŠOBAJA)

Danju volim da izađem na reku. Preferiram opuštena mesta na kojima mogu da se raskomotim, po mogućstvu da budem samo u bikiniju, a i skočim u vodu i zaplivam. Takva mesta su Brodić na Savi kod Sajma, neke kafane na Adi sa savske strane i par štekova na levoj obali Dunava. Od maja do septembra, danju se isključivo pije 'ladan špricer s kriškom limuna iz čaše od pola litra. Takvo zadovoljstvo nema cenu!

Noću su mi draga mesta na kojima se ljudi iskreno vesele i vole da igraju bez ustezanja. Velika je sreća što se takva dva mesta nalaze maltene jedno pored drugog, a to su klub 20/44 i brodić Lađa (bivši Jocker) na Savi, pored Brankovog mosta. Kada se tamo uputim, sigurno nađem zabavu i opuštene i komunikativne ljude, ili kombinujem pa opet ispadne lepo. Lađa ima interesantniji izbor pića (domaće rakije i prvoklasni domaći vinjak), a 20/44 interesantnije konobarice. Često me iznenade jako gotivne svirke koje organizuju vlasnici oba lokala. Cene pića su povoljne u odnosu na izvikana gradska mesta na sličnim lokacijama, ali bi ipak mogle biti i malo niže, zarad veselije atmosfere.

Za dnevnu varijantu izlaska dobar je svaki dan ako imate dobro društvo, mada je lepo i solirati u takvoj atmosferi. A za noćnu, četvrtak je idealan, ali s obzirom na spontanost ljudi koji vode i izlaze na mesta koja sam naveo, svako veče može biti za pamćenje.

MILAN STANKOVIĆ (SEVDAH BABY)

Ultimativni izbor za lagani predvečernji i večernji izlazak - Bre na Vračaru (Radivoja Koraća 7). Mislim, nije ni Vrt pored njega loš, ali je bašta ovog prvog za nijansu lepše sređena. Prilično mi je daleko od kuće, ali kad sam u gradu, nikad mi nije teško da potrošim par stotina kalorija da dođem pešice do tamo, tim pre što se nalazi u kraju u kome živi moja devojka.

Moj izbor tamo obično je neko točeno pivce - cena piva je, ako se dobro sećam, neka prosečna, nemam pojma... verovatno bih upamtio da deru.

Mislim da nisam išao tamo preko vikenda. Verovatno je opuštenije i manja gužva radnim danima, tako da pretpostavljam da je idealno doći radnim danom u prolećni sumrak.

STEFAN IKONIĆ (ŽENEKESE)

Preko dana volim da sam napolju, kupim moku i šetam. Ne volim da se zatvaram i kafenišem satima. Ukoliko je loše vreme, nepogodno za šetnju, mrzim ceo svet i želim mu sve najgore.

Noću izlazim sve ređe. Prošle i pretprošle godine mogu reći da sam se najbolje provodio u Šipražju, pretprošle i u Šikari, a kad me izbace odatle, išao sam u Mamu. Sad slabije izlazim, jer često imam probe s Ribicama i Kesama, pa mi prija tišina.

Uglavnom pijem burbon, dupli, s jednom kockom leda (Jim Beam, 4roses, Wild Turkey, Jack... lepa su to pića). Ne znam koliko košta, znam samo da posle nemam za taksi, a ni za doručak.

Na neka mesta nikako da odem, a često krenem u njihovom smeru: Drvo javorovo, Trešnja (valjda se tako zove), Racku u Borči.

Volim da jedem u kafani Kafana u Đušinoj ulici: hrana je jednostavna, a i često puštaju country. Retko mi prijaju egzotične mešavine kiselog i slatkog.

Ubio bih za patlidžan, tikvice i moju dragu...

Burnim aplauzom pozdravljeni su glumci Nebojša Glogovac, Tamara Vučković, Nikola Đuričko, Jelena Đokić, Goran Šušljik, Nada Šargin, Radovan Vujović i Marija Vicković. Oni u predstavi igraju i više uloga a pevaju songove uz muziku grupe "Sajlens" na tekstove makedonskog pesnika Koste Racina.

Na sceni su sve vreme i plesači koje predvodi koreograf Dalija Aćin, a tokom predstave svi zajedno "dograđuju" scenografiju dizajnera Svena Jonkea.

Moderne kostime kreirale su Jelena i Svetlana Proković. Popovski je, sa dramaturgom Jelenom Mijović, napisao tekst prema delu rimskog pesnika Publija Ovidija Nazona, sastavljenom od niza mitova o nastanku sveta i preobražaju pojava, događaja ili pojmova u raznorazna obličja.

Iz obimnog dela odabrane su samo priče o različitim vidovima ljubavi i strasti bogova, polubogova, heroja i običnih ljudi. Predstavu čini mozaik sudbina Narcisa i Eho, Pirama i Tizbe, Pasifaje koja se zaljubila u bika, Jupitera i Dijane koji pretvaraju svoje ljubavnike u kravu, jelena, drvo...

Maštoviti Popovski, kako sam kaže, meša različite stilove i fasciniran je samom idejom pričanja priče kao mogućim konceptom za novi, "sjajni" teatar, što dobro opisuje neobičnu predstavu.

Piše: Peđa POPOVIĆ
Svesni smo da se dobar deo Vas dragi čitoaci neće složiti sa našim izborom, ali umesto kamenja, slobodno nam napišite šta je za vas Ponos BeoGrada i zašto.

KAFANA: MORNAR

U najezdi novih fancy, savremenih, cyber, groovie, nikad viđenih, s mlekom od ptice i kakvih sve ne kafana, glas Yellow Caba dajemo staroj školi - restoranu Mornar. Ova stara, pomalo rustična kafana u centru grada preživela je kafanski genocid kada su nestale veličine poput Zore, Lipe, starog Šumatovca...

Mornar je opstao i nastavio da bude mesto gde se okupljaju i novinari, i umetnici, i stranci, i gradski pijanci, starija i mlađa ekipa, boemi, punkeri, desni, levi... svi oni koji naš grad čine onakvim kakav jeste. Kao što je rekla/napisala jedna gošća, „kada sednete u Mornar, vi ste seli sa svima za isti sto".

Osim druženja s prijateljima uz čašicu u Mornaru, koji je više puta proglašen za najgurmanskiji restoran u Beogradu, iz jelovnika izdvajamo: jagnjeću kapamu, sarmice od zelja, musaku od tikvica, gulaš čorbu sa ćipetkama, pileći paprikaš, škembiće na žaru, tripice, prebranac u zemljanoj činiji (s kobasicom)...

Možda će nekome delovati i suviše obično i svakodnevno, ali osim činjenice da je Beograd svet, naš grad je i Srbija koju Mornar dostojno reprezentuje.

KULTURNI CENTAR: DOM OMLADINE BEOGRADA

Iako mnogo manje legendarno mesto od Studentskog kulturnog centra, Dom omladine Beograda se, izgleda, bolje snašao i profilisao u novom milenijumu. Trenutno u rekonstrukciji, ipak uspeva da neprestano ima brojne i raznovrsne programe zavidnog kvaliteta, od izložbi, preko tribina, predavanja, filmova, pa sve do koncerata domaćih i svetskih muzičara. Ova „fabrika kulture" istovremeno je utočište i podrška raznim organizacijama i „praksama" koje rade pod okriljem DOB-a - od društva ljubitelja japanske popularne kulture Sakurabana ili domaćeg ogranka Wikipedije, pa sve do psiholoških radionica za mlade ili škole arhitekture. Ne zaboravimo da je pod krovom Doma omladine i American Corner kao i da njihova ekipa organizuje jednu od deset velikih gradskih manifestacija - Beogradski Jazz festival.

BIOSKOP: BALKAN

Iako su u našoj prestonici bioskopi definitivno izgubili bitku s multipleksima, i to s porazom koji se može nazvati katastrofalnim, treba napomenuti da je ipak izvojevana jedna mala ali značajna pobeda. Naime, izgleda da će nedavno zatvoreni bioskop Balkan, koji se poslednjih godina specijalizovao za kinematografiju u okruženju, umesto promene namene ponovo proraditi. Ovo fino mesto, inače spomenik kulture, nikada u glavama naših filmofila nije zauzimalo mesto jednog 20. oktobra ili Kozare, ali svejedno, uvek je bilo tu negde, a ona čuvena, ćirilicom ispisana svetleća reklama na uglu postala je tokom vremena jedan od onih neodoljivo šarmantnih, pomalo fucnutih retro obeležja Beograda.

GALERIJA: REMONT

Kada govorimo o beogradskim galerijskim prostorima, ima ne malo onih koji bi svojim aktivnostima i reputacijom mogli poneti titulu kultnog gradskog mesta. Pođimo od Likovne galerije Kulturnog centra Beograda, Salona Muzeja savremene umetnosti Beograda, Galerije Doma omladine, Galerije Studentskog kulturnog centra, galerija Zvono i Haos, Prodajne galerije Beograd itd., koje sve na svoj način (istorijski značaj, kvalitetni programi, zanimljive inicijative, dobra regionalna pozicioniranost, reprezentativnost...) doprinose neophodnoj raznolikosti ne samo na gradskoj već i na srpskoj umetničkoj sceni. Slučaj galerije Remont nešto je drugačiji. Reč je kako o poznatom prestoničkom izlagačkom prostoru, tako i o vrlo živoj organizaciji koja već deset godina nastoji da savremeno vizuelno stvaralaštvo približi sugrađanima nizom izložbi i aktivnosti, ali i da reši neke goruće propuste i nedostatke domaće likovne scene. Tokom godina kancelarija i galerija na drugom spratu tržnog centra Staklenac postali su prepoznatljiv gradski punkt, mesto svakodnevnih susreta umetnika i art profesionalaca različitih generacija, neformalni debatni klub, info point, agencija za sve i svašta gde se svraća na odmor, piće, po mišljenje i koristan savet.

ALBUM: PAKET ARANŽMAN

Objavljen pre 30 godina, tačnije 1981, kao kompilacija tadašnjih novotalasnih grupa u nastajanju - Šarla Akrobate, Električnog orgazma i Idola, trajno je promenio rock 'n' roll ili kako već možemo nazvati popularnu muziku u Jugoslaviji.

Ovaj album važi za jedan od najboljih i najznačajnijih, jer je njegovim objavljivanjem započeo novi talas, pravac koji je promenio jugoslovensku rock scenu i uticao na njen razvoj tokom osamdesetih i devedesetih godina 20. veka. Isti slučaj bio je i sa scenom u Beogradu, a u to vreme pravila se muzika koja je išla u korak sa svetom.

Iako su prošle tri decenije, Paket aranžman i danas je aktuelan i možete ga kupiti u Beogradu ili Zagrebu gde je Jugoton nedavno objavio reizdanje.

U knjizi Yu 100 - najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike Duška Antonića i Danila Štrpca, album Paket aranžman plasirao se na drugu poziciju, odmah iza albuma Idola Odbrana i poslednji dani. No, uz dužno poštovanje Odbrani, Aranžman možemo nazavati nukleusom, jer su iz te ploče nastala još dva, malo je reći kultna benda - Disciplina kičme i Ekatarina Velika.

Spisak pesama:

1. Šarlo Akrobata: Ona se budi (Šarlo Akrobata)

2. Električni Orgazam: Krokodili dolaze (S. Gojković, Lj. Đukić)

3. Šarlo Akrobata: Oko moje glave (Šarlo Akrobata)

4. Idoli: Schwüle über Europa (S. Šaper, V. Divljan)

5. Šarlo Akrobata: Mali čovek (Šarlo Akrobata)

6. Idoli: Plastika (V. Divljan)

7. Idoli: Maljčiki (S. Šaper, V. Divljan)

8. Električni Orgazam: Zlatni papagaj (S. Gojković)

9. Idoli: Amerika (V. Divljan, Z. Kolar)

10. Električni Orgazam: Vi (Lj. Jovanović, S. Vukičević, S. Gojković)

11. Šarlo Akrobata: Niko kao ja (Šarlo Akrobata)

GRUPA: DISCIPLINA KIČME

Kad smo već kod kultnih bendova, onda titula benda koji najviše odiše Beogradom prirpada Disciplini kičme i neprikosnovenom lideru Koji. Disciplina dođe kao obavezna lektira, nešto što trajno utiče na muzički ukus, ali i stav prema okruženju.

Jedinstveni bubanj-bas Discpline, nastao koju deceniju pre ozvaničenja ovog pravca, po mišljenju mnogih najbolje opisuje ritam i atmosferu Beograda. Pomalo sirov i minimalan, agresivan ali i ritmičan, inspirativan i opčinjavajući. Negde između Jimmyja Hendrixa i punka.

I još nešto: ono po čemu se Disciplina razlikuje od većine bendova jeste i dugovečnost, jer je uz Kojinu muziku stasalo više generacija. Tako u publici možete videti raspon od tinejdžera pa do onih koji su to bili pre 20, 30, ako ne i više godina.

KLUB: AKADEMIJA

Devedesetih su glavni klubovi u gradu bili Industria i Soul Food, početkom ovog veka Plastic i Bassment (bivša Zvezda), a u poslednje vreme Kulturni centar Grad. Međutim, jedan klub dočekao je i otpratio sve pomenute i nema nameru da prekine da radi.

Naravno, reč je o Akademiji, osnovanoj šezdesestih godina prošlog veka. Iako je svoje zlatno doba proživela osamdesetih, kad je bila jedna od poznatih underground tačaka u Evropi, Akademija je preživala i raspad države i rock 'n' rolla. Otvoren, dinamičan, autentičan, ovaj klub zaslužan je za formiranje i afirmaciju kosmopolitskog duha Beograda.

Ako niste svirali na Akademiji, ne postojite. Pitajte to i Darkwoode, i KKN, i Atheist rap, i DLM, i Disciplinu... ili Belgradeyard, Concrete djs...

Istina je da ispred Akademije nema više krkljanca kao nekada, ali ona stoji postojano (kano klisurina) prilagođavajući se promenama, ali ostavljajući onaj duh rupe u koju možete da odete na pravi mali klupski koncert, pogledate izložbu, popijete pićence ili zaglavite na večeri gde se vrti tvrda elektronika.

VIDIKOVAC: BEOGRAĐANKA

Zahvaljujući sticaju srećnih okolnosti, Beograd se, osim na dvema rekama, nalazi i na velikom broju brda, što garantuje lep pogled skoro u svakom delu starog dela grada. Ipak, ovog puta nećemo koristiti prirodne lepote i geografsko tlo, već ćemo se fokusirati na pogled sa orijentira napravljenog ljudskom rukom, poput Genexa, Beograđanke, Spomenika neznanom junaku, zgradi Inexa... i dati glas nekada najvećoj zgradi na Balkanu - Beograđanki ili palati Beograd kako se zvanično zove.

Ova dominantna zgrada u centru građena je od 1969. do 1974, visoka je 1.010 metara, ima 24 sprata, ali već je dovoljno doći do pola puta pa shvatiti zašto Beograđanka. Osim što vam nijedna druga zgrada ne zaklanja pogled, ispred sebe sa jedne strane vidite gotovo ceo savski deo Beograda, sa druge se pruža pogled ka Tašmajdanu i crkvi svetog Marka, sa treće ka Slaviji, a sa četvrte strane vizuelni spust kroz ulicu Kralja Milana ka palati Albanija.

Takođe, samo iz Beograđanke možete da vidite poznate ruševine koje su nekada predstavljale Generalštab, i priliku da osim krovova vidite fasade i unutrašnja dvorišta koja u sebi nose mnoge tajne Beograda, ali mu i daju poseban šmek pred naletom velikog kapitala koji voli pompezne građevine.

BAZEN: TAŠMAJDAN

U kategoriji bazena pobednik je Taš. Doduše, to i nije bilo teško, pošto je konkurencija poslednjih godina izuzetno slaba, da ne kažemo očajna. Jedini pravi konkurent Tašmajdanu jeste 25. maj, u kome se odavno niko nije brčnuo.

Sa druge strane, Tašmajdan je mesto gde je pola grada napravilo prve zaveslaje van mora, ili, recimo, prvi put s devojkom/drugarima otišao sam na plivanje/muvanje...

Plus, nalazi se u centru grada, ima i otvoren i zatvoren olimpijski bazen, a i mesto je gde su naši vaterpolisiti osvojili brojne medalje. Njegova dominacija mogla bi još dugo da traje, jer i pored najava da će 25. maj i 11. april početi da rade, iz Tašmajdana su poručili da će pokriti otvoreni bazen.

 TV STANICA: STUDIO B

Kad kažete Studio B, možete samo da pomislite na dve stvari - Beograd i Beograđanku. Pošto smo Beograđanku već pomenuli, ostao je Studio B, čija TV sekcija, po mišljenju Yellow Caba, uživa titulu „najbeogradskije". Ne samo zbog toga što se, kako mu ime kaže, bavi pretežno Beogradom ili što se redakcija nalazi iznad grada (22, 23. i 24. sprat), već i zbog istrajnosti.

Jedno vreme bio je jedina zaista slobodna TV stanica, ali je kao i većina tada nezavisnih, slobodnih medija prošao i kroz faze zatvaranja, pa je čak bio i pod strašnom partijskom torturom. Kao i Beograd, doživljavao je uspone i padove, bio gotovo na kolenima, ali nikada nije posustao... Ovih dana, makar kad se pogleda sa strane, dobro mu ide. I priznaćete da, kada čujete „Beograde, dobro jutro", pomislite na ono kako ga izgovaraju u džinglu Studija B.

RADIO: B92

Ovo je radio koji najbolje funkcioniše u stanju povišene borbene gotovosti, vanrednim situacijama ili kada se adrenalin izlije na ulice. Simbol borbe za slobodu. Omiljena stanica devedesetih koju su zatvarali više puta, a pretnje nasiljem bile su uobičajene.

Osim uloge telala u ratnim vremenima, B92 jeste i jako alternativno kulturno uporište naspram mainstream turbofolku koji je godinama čvrsto držao mozgove većine pod svojim. Brojne muzičke top-liste i ekipa muzičkih saradnika izgrađivali su muzički ukus Beograđana.

B92 doživeo je i to da slušaoci, osim kiflica, pitica, čokolada... prikupljaju i novac kako bi omiljeno glasilo moglo da preživi teška vremena. Takvom vernošću, priznaćete, može se podičiti retko koji medij u svetu.

Iako su se vremena promenila, a verbalna oštrica Devedeset dvojke malo otupela, B92 je glavni u gradu.

PARK: KALEMEGDAN

U izboru za park grada konsultovali smo se sa čitaocima sajta yc.rs koji su Kalemegdan ubedljivo proglasili omiljenom zelenom gradskom oazom. I ne samo zelenom. Kalemegdan je i tvrđava, Gornji i Donji grad. Kalemgdan je i šetnja po savskom i dunavskom delu tvrđave. Kalemegdan je i Pobednik, a pogled koji se odatle pruža je „onaj" po kome se prepoznaje naš grad. Kalemegdan je i mesto susreta istoka i zapada, srednje i južne Evrope... Stoji na 125 metara visokom grebenu, na ušću Save u Dunav. Ime potiče od turskih reči kale (tvrđava) i megdan (borba). I još nekoliko rečenica o Pobedniku: nag muškarac simbolizuje preporod koji u Srbiju dolazi posle kraja konzervativne turske i austrijske carevine. On u levoj ruci drži sivog sokola koji posmatra svet i pazi da zle okupatorske sile ne vaskrsnu, a u desnoj drži mač kao opomenu. Namerno ili ne, muškarac je okrenut prema Beču. Prvobitno je planirano da ovaj spomenik bude postavljen na Slaviji, ali je na apel beogradskih dama, kojima je smetala naga pojava pobednika, premešten na Kalemegdan. Hvala im.

SPLAV: BRODIĆ NA SAVI

Svoju titulu odličnog mesta za noćni provod Beograd u dobroj meri duguje i splavovima, pretežno onima na savskoj strani. U moru „namunjenih", raskošnih, pompeznih, Yellow Cab odlučio se za sve samo ne glamurozni Brodić na Savi, pored Sajma. Ovaj splav-brod sa sopstvenom pontom već dugo je mesto gde gradska ekipa dolazi na pićence. Možete da sedite napolju ili unutra, radi tokom cele godine, a iako nema DJ-a, žurke nisu retkost. Samo ovde možete da dobijete špricer na točenje, a ako ogladnite, zaštitni znak brodića su sjajne pice.

BAŠTA: ŠANSA

Pored stotina bašta, Yellow Cab je finalnu dilemu imao između Skice i Poslednje šanse. Iako Skica ima jedan od boljih pogleda na reku i Savamalu, Šansa je ipak odnela pobedu. Zašto? Iz više razloga. Generacije Beograđana i njihovih gostiju makar su jednom seli u Šansu. Ona je mesto susreta gradskih ekipa (sa decom) više generacija, od konobara koji po pravilu imaju stila uvek ćete čuti „dobar dan, izvolite, hvala", kafa sa šlagom najbolja je u gradu, pice možda ne najbolje, ali odlične, a pored možete da odigrate i partiju bilijara. Osim navedenog, Šansa ima još jedan ekskluzivitet po kome je bez premca u gradu - to je pravilo da čim grane sunce, makar bila sredina januara, njena bašta biće spremna za 15 minuta.

GSB: 24

Nijedan ozbiljan grad ne može da funkcioniše bez javnog prevoza, pa tako ni Beograd, jer oronuli ili ne, bez autobusa, trola i tramvaja život u gradu bio bi mnogo teži, a uzrečica „tri dana jahanja" bila bi realnost.

Među desetinama autobuskih linija, za najviše gradsku odabrali smo dvadeset četvorku, koja saobraća samo po centru, tačnije, od Dorćola do Neimara. Ova ruta verovatno ne može biti gradskija, a i doživljaj je jedinstven. Osim što se vozite u minibusu namenjenom vangradskoj vožnji, dvadeset četvorka poput underground turističkog autobusa prolazi kroz ulice kojima inače ne saobraća javni prevoz. Tako samo nju možete da vidite kako krivuda kroz Njegoševu, ulicu Desanke Maksimović ili Internacionalnih brigada, brzinom primerenom laganom razgledanju grada. A nije redak slučaj da vas na ulazu kod vozača dočeka i primerak besplatnih novina.

Pomislićete, verovatno, evo ih ovi elitisti. Možda ste u pravu, ali uz dužno poštovanje velikanima gradskog prevoza (16, 23, 31, 65, 95), 24 je zaista poseban i verovatno jedini autobus u koji biste sa zadovoljstvom uveli gosta iz drugog grada.

Po istom principu izabrali smo i najbolji tramvaj (dvojku) i trolu (22).

LAGUMI

„Beograd je jedno od najneobičnijih i najstarijih naselja u Evropi. Po starosti se može meriti sa najstarijim među prestonicama Starog kontinenta, a u odnosu na njegovu nesvakidašnju istoriju Berlin ili Pariz su pravi 'gradovi dečaci'", stoji u uvodu knjige Beograd ispod Beograda.

Ono što, bez sumnje, Beograd čini posebnim, jesu i njegovi lagumi. Najviše njih (13) nalazi se na potezu u Karađorđevoj ulici na Savamali i oko nje. Danas je najpoznatiji onaj u Pariskoj ulici, gde se nalazi klub Underground, a u njemu je i Kusturica snimao, pogađate, Underground. Od ostalih laguma aktivan je i onaj u kome se nalazi klub ex Lagum, kao i onaj u broju 31, gde se nalazi vinarija koja izgleda poput zavereničke krčme rečnog/morskog tipa iz 19. veka. Na svu sreću, pirata nema, već samo belo i crveno vino i vesela družina u okolini. Iako ih je najviše na Savi, najdužu istoriju imaju tašmajdanske pećine, ispod današnje crkve svetog Marka, odakle se još u rimsko doba, na periferiji ondašnjeg Singidunuma, vadio kamen. Ipak, najveći lagum jeste onaj iz Karađorđeve, a ujedno je i najinteresantniji. U njemu i danas postoji 17 ogromnih buradi zapremine 10 hektolitara, koja tu čame već decenijama, jer ih je napustila skopska firma Lozar, koja se ovde nekada bavila prometom i distribucijom alkoholnih pića. Burad su tu unesena znatno ranije, jer smo na jednom od njih naišli na ugraviranu 1921. godinu, što govori da je ovo mesto bilo i predratni vinski podrum. Istovremeno, svako bure bilo je veće od ulaza u ove velike podzemne odaje. Tako je jasno da su unošena u delovima i da su tek onda sklapana u ovom podzemnom prostoru. Na zidu, uz sam ulaz, vidi se i natpis „M. O. 1809".

Danas su ovi lagumi, uostalom, kao i cela Karađorđeva ulica, nekada najlepša u Beogradu, uglavnom zapušteni. Nadajmo se da će se „neko" setiti i ponovo joj vratiti monmartrovski šmek kakav je nekad imala.

Alternativa u potrazi za mediteranskom, osvežavajućom varijantom užine u zadatoj formi, nalazi se na platou kod Filozofskog fakulteta, u Fresco baru. Iako je sadržaj očekivan za italijansku kuhinju, fino tanko i hrskavo testo daje poseban šmek raznovrsnim ukusima, a pola sendviča smatra se za pravu meru i košta oko 100 dinara.

Razne oblike i veličine sendviča, kao i kombinacije sastojaka, možete pazariti na Trgu Republike. Iako je Aurelio poznat po slanom štapiću, i sendviči su im solidni i, najvažnije od svega, sveži - često ih tete prave na licu mesta. Izbor favorita nije lak zadatak. Može i srpski, a može i mornarski (cena ista: 140 kifla, 160 lepinja).

Na veoma sličnoj lokaciji, samo u Kopenhagenu, sendvič se kao nacionalno jelo servira na tanjiru. U pitanju je malo neobičniji i skuplji specijalitet, tačnije, tri parčeta tanko sečenog ražanog hleba, jedan, na primer, s dimljenom haringom, drugi s toplom paštetom i slaninom, a treći vegetarijanski, dopunjeni, recimo, iceberg salatom, limunom i kremom od karfiola. Prilično egzotično u odnosu na beogradsku postavku.

Kod nas se povrće ne tretira kao esencijalni element ishrane, osim ako nije nazvano - salata. Ali, i ona može da sadrži faktor iznenađenja koji ili odbija ili osvaja. Vegetarijana u kafeteriji Amici per la pelle, na uglu Nušićeve i Kosovske ulice, odlikuje se bogatstvom ukusa i šarenilom boja. Integralna kifla i dressing od finih travki u kombinaciji s belim lukom daju punoću i čvrstinu nežnoj dijetalnoj aromi bez mesa. Neočekivano odlično za 150 dinara. www.amicicaffe.com

Subway sendvič... a, ne, ne postoji u Beogradu, iako se tu i tamo začuje poneki vapaj zašto ga još nema. Pitanje je koliko dugo ga još neće biti, pošto za taj poduhvat treba pripremiti najmanje 100.000 evra. Ko li će se odvažiti da napravi taj korak?

Dok ne stignu poznate franšize, mi imamo Bucka (www.bucko.rs), gradski brend koji godinama unazad hrani srednjoškolce, studente i ljubitelje noćnog života, verne ljubitelje salata od pečuraka, ruske, goveđe i pileće, u toploj tostiranoj kifli (dođe oko 100 sa dve salate). Tradicija je i na strani Booma u Knez Mihailovoj, ali sendviči koji kaplju po garderobi imaju, pre svega, sentimentalnu vrednost i nisu za neku preporuku.

Kada su prave specijalizovane radionice u pitanju, situacija nije pohvalna. Pekare i kafeterije preuzele su ulogu kioska sa sendvičima, pa je sendvičara Zvonce u ulici Starine Novaka, ispod Tašmajdana, gotovo usamljeni slučaj. Njen adut je furunče iz kojeg svaka lepinja izlazi unapređena, iako je popunjena tipičnim stanovnicima srpskog frižidera. Čitavo poglavlje jelovnika posvećeno je samo vrstama sendviča s pršutom (uglavnom koštaju 200, a dupli je 300 dinara), a kulen, pečenica, šunka i kajmak najčešće su predloženi sadržaji.

Međutim, nisu potrebne naročite veštine da se za kratko vreme poređaju omiljeni sastojci na parče tosta ili hleba, u zemičku ili kiflu. Još je jednostavnije tu kreaciju, sastavljenu po sopstvenom ukusu, upakovati i poneti sa sobom u grad, u školu, na izlet, na posao... Ekonomičnost takve akcije posebna je stavka. Zato posebno mesto u ovoj priči zauzimaju predstavnici produkcije „uradi sam", koji ne poznaju granice kreativnosti. Ipak, kao najbolji među jednakima neka budu rođendanski sendviči. Taj recept svima je poznat.

GDE SU SE NEKAD SVE JELI DOBRI SENDVIČI...

Dok se nije živelo od brze hrane, glavni su bili sendviči kod Kasine, preko puta u Delifransu i kod Ruskog cara. Neki i danas mogu da se kupe, gotovo neizmenjeni, na primer bečka šnicla u lepinji s tartar sosom, ili običan sendvič sa šunkom koji, realno, nikad nije ni bio nešto posebno. A onda je čitava koncepcija dobila novu dimenziju kad je otvoren Sat u Sremskoj (sada je tu Taze). Prvi put se čekalo u dugačkim redovima samo da bi se sastavio savršeni sendvič. Sastojaka milion, a kombinacija bezbroj. Nažalost, ta priča neslavno je završena. Jedini dostojni naslednik Sata bila je sendvičara Do jaja, koja je nekoliko godina zauzimala ćošak kod Doma omladine, ali ni ona nije opstala.

Konkretno, to znači da će 15. maja od 18.00 do 2.00 u 48 gradova i mesta biti otvoreno čak 150 kulturnih institucija, a kao i ranijih godina očekuje se više stotina hiljada posetilaca.

- Za nas je prioritet da svake godine idemo korak napred i da našoj publici, ne samo u Beogradu već i u celoj Srbiji, pokažemo sadržaje koji su kvalitetniji i atraktivniji u odnosu na one prethodnih godina - izjavila je Ana Jovanović, jedan od osnivača manifestacije Noć muzeja.

Najviše posetilaca, logično, očekuje se u Beogradu, gde će se Noć muzeja odvijati na više od 70 lokacija, a kada bismo pokušali da navedemo šta je sve spremljeno za Beograd, pitanje je da li bi nam bio dovoljan ceo Yellow Cab. Zbog toga ćemo vam preporučiti sadržaje koji bi, prema našoj kalkulaciji, trebalo da budu za nijansu zanimljiviji.

Krenimo od vizuelnih umetnosti, ali ovog puta na telu. Da, radi se o tetoviranju, koje je staro koliko i ljudska rasa, a u Noći muzeja biće zastupljeno na dva mesta. U Manakovoj kući na Savamali biće otvorena izložba Govor kože koja za temu ima poreklo, razvoj i savremene tendencije ili, jednostavno, sve što ste hteli da znate o tetoviranju, a niste imali koga da pitate... na jednom mestu... na jednoj izložbi. Govor kože je izložba Narodnog muzeja Užice, sastavljena od fotografija, tekstova, originalnih i repliciranih predmeta i dokumentarnog filma. Putovanje počinje od praistorijskih podataka, preko Maora i Novog Zelanda, Japana, Afrike, sve do Evrope i savremene Srbije. Izloženi materijal pruža presek kroz prostor i vreme uz prikaz sociokulturnog konteksta fenomena tetoviranja. Da bi informacija bila potpuna, imaćete priliku da vidite i proces tetoviranja - uživo.

Sa druge strane reke, u Galeriji „Singidunum" u Centru „Sava", troje mladih umetnika, članova radionice Mad Squirell, koji se bave kreativnim, umetničkim i konceptualnim dizajnom, upoznaće publiku u Noći muzeja s tajnama i magijom nastanka specijalnih i mehaničkih efekata, pravljenjem protetičkih i silikonskih maski, lepljenjem aplikacija na lice i telo, odlivanjem lica u kalupe, predstaviće body art, face art, fake tattoo... Radionicu će pratiti izložba fotografija, eksponata koji su korišćeni u nekim od filmova, kao i video materijal iz dugometražnih i kratkometražnih filmova Šejtanov ratnik, Čarlston za Ognjenku, Vilenjakova priča, Šišanje, Ne idi u šumu, pozorišnih predstava, zombi parada, reklama, muzičkih spotova, tribina...

Posle tetoviranja i ostalih aplikacija za telo, posetioci će moći da vide kako su izgledale i od kojih su se sve materijala pravile lutke od 19. veka do danas (Pedagoški muzej), kako izgleda kuća u kojoj je živeo Đorđe Vajfert (BIP), a kako izgleda nova postavka u Muzeju nauke i tehnike. Videćete i kako izgleda novi Muzej sporta i olimpizma koji će pretpremijerno biti otvoren za Noć muzeja.

Oni koji budu došli do Vojnog muzeja na Kalemegdanu, moći će da pogledaju postavku o 14 vekova srpske vojne istorije, od naseljavanja Slovena na Balkansko poluostrvo do 20. veka, a kao posebna poslastica predviđeno je degustiranje vina i meda iz vinograda i pčelinjaka kraljevske porodice Karađorđević.

Mesto za vas može da bude i Konak knjeginje Ljubice, gde će uporedo sa Noći muzeja biti održano i završno veče manifestacije BINA 2010, koje obuhvata izložbu Vreme arhitekture - savremena arhitektura Valjeva 2000-2010 / Deset godina Niškog trijenala arhitekture i koncert sastava Zemlja gruva i Sevdah baby.

Na istom mestu, specijano za Noć muzeja, biće priređen i nastup pod nazivom Na kafi kod Ljubice, gde će kustoskinja biti obučena kao kneginja, u trajanju od 30 do 40 minuta, u dva termina: u 18.00 i u 22.00. Broj mesta po nastupu ograničen je na 50. Tokom ovog zanimljivog druženja, u autentičnom okruženju iz kneginjinog vremena i uz posluženi domaći ratluk, slušaćete ispovest naše vladarke, i u polučasovnom programu biti svedoci uzdizanja srpske dinastije Obrenović. Pored osnovne istorijske priče, saznaćete i zanimljive detalje o privatnom životu vladarske porodice. Za ovu priliku otvorena je divanhana, centralno mesto u Konaku gde su tradicionalno dočekivani gosti.

Na kraju još tri predloga. Prvi je iložba 42. konkursa karikatura Pjer koje će biti postavljene ispred glavnog ulaza zgrade Novosti. Sledi preporuka za Antički grčki kostim - lepota jednostavnosti u saradnji Helenskog fonda za kulturu i studenata Više tekstilne škole. Oni su uzore za realizaciju kostima imali u periodima homerovske, arhajske, klasične i helenističke epohe, a podrazumevaju i ženski i muški kostim. Akcenat je na varijacijama drapiranja koje su bile esencijalni element antičke grčke mode. I kako je red, završimo s Beogradom i Studentskim kulturnim centrom, tačnije, izložbom Novi pozdrav iz Beograda Kluba mladih arhitekata koja preispituje ustaljenu praksu izrade razglednica grada na kojima se nalaze isključivo reprezentativna arhitektonska ostvarenja javnih institucija grada i države, poput Parlamenta, Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta... Nove razglednice prikazuju motive stambene arhitekture Beograda i - kombinujući iskustva umetničke, dokumentarne i arhitektonske fotografske prakse - iznose kvalitete i duh ove arhitekture na videlo i šalju je u svet.
Peđa POPOVIĆ

1. KRSTARENJE: Bilo da je u pitanju proleće ili leto, pored reke je sve nekako lepše i lakše, a krstarenje rekama je najlepše. Ipak, nemaju svi privilegiju i mogućnost da se svojim čamcem ili brodom otisnu niz Savu i Dunav. Za sve njih koji su u većini, dobro rešenje moglo bi da bude krstarenje brodom Sirona. Savom, Dunavom ili obema rekama, s ručkom/večerom ili bez njih, preko dana ili noću... uz prijatnu muziku, dragu osobu, čašu vina i vetar koji ćarlija, sigurno ćete uživati u ovoj, da ne kažemo - „klasici"... uz „dojavu" da je utorkom sve upola cene. Više informacija na Sirona.rs

2. KONCERTI: Proleće je, osim za zaljubljivanje, vreme i za veliki broj koncerata, tako da ni Beograd nije izuzetak. Štaviše, najavljeni koncerti će sasvim sigurno doneti mnogo uzbuđenja i zadovoljstva za većinu u gradu, tako da će biti prava umetnost zatvoriti finansijsku konstrukciju. Izazova je zaista mnogo, i to velikih: od Vaya Con Dios i Arsena Dedića 3. i 9. maja u Centru „Sava", preko DJ-eva Kid Locoa i Mihaela Mayera koji će biti zvezde majskog dela Refracta, ili Ronija Sizea koji 22. maja pravi veliki žurku, pa preko neponovljivih Thievery Corporation koji će 31. maja u dvadesetočlanoj postavi svirati u Beogradu sve do početka juna, kada nam u razmaku od po tri dana dolaze giganti pop kulture - Elthon John, Bob Dylan, Eric Clapton i Steve Winwood, dok će u večeri kad počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu, gost Beograda biti stari prijatelj Gilles Peterson. Navedeno, naravno, nije sve, a još jedna lepa sitnica jeste činjenica da se koncerti polako ali sigurno sele iz hala i klubova na otvoreni prostor.

3. BICIKL: Proleće je i vreme velikog spremanja, bilo da su u pitanju soba, stan, vikendica ili bicikl... Ta divna naprava na dva točka verovatno je i najfunkcionalnije i najzdravije prevozno sredstvo. Još kada je napolju prijatnih dvadesetak stepeni, zaista vam ponestaje razloga zašto da ga ne vozite. Zato, krpu, ulje i šrafciger u šake, pa na čišćenje/podmazivanje/popravljanje „bajsa" i pravac biciklistička staza. A onda: Sava, Dunav, Zemun, Novi Beograd, Čukarica, Dorćol... mirisi, boje, ljudi...

4. SPORTOVI: Osim za bicikl, proleće je savršeno za bavljenje sportom. Ako ni zbog čega drugog, onda da makar skinete pokoji centimetar nataloženih masnih naslaga iz zimskog perioda. Za razliku od većine, Yellow Cab vam neće preporučiti fudbal, košarku, trčanje, jer za to nije potrebna velika mudrost, već ćemo vam predložiti nešto drugačije, poput paintballa koji sada može da se igra na otvorenom. Učesnicima je garantovano popravljanje kondicije usled trčanja, skakanja, padanja, kao i povratak u detinjstvo kad smo se borili s kaubojima, Indijancima, razbojnicima, Nemcima... Od atipičnih sportskih predloga izdavajamo još paraglajding, škole jedrenja ili ronjenja, a ako vam je sve ovo teško ili naporno, pokušajte jednostavno bacanje frizbija...

5. ODLAZAK NA AVALSKI TORANJ: Iako je proteklo 11 godina otkad je srušen, Avalski toranj je sve vreme za Beograđane ostao simbol voljenog grada. To se videlo i nedavno, kada je ovaj toranj (prvi put sagrađen 1965. godine) ponovo izgrađen i otvoren. Sa visine od 204,57 metara sigurno ćete moći da vidite „pola Srbije", i to iz ptičje perspektive. Za one radoznalije, još nekoliko sitnica o tornju po kojima je bio jedinstven u svetu: bio je jedini toranj na svetu koji je za presek imao ravnostrani trougao; bio je jedan od veoma retkih tornjeva koji nije bio direktno uzemljen, već se oslanjao na svoje tri noge; od svog otvaranja 1965. pa do razaranja 29. aprila 1999. godine bio je najviša struktura na Balkanu...

6. PLANINARENJE: Ako ste već došli do tornja na najbližoj nam planini, možda biste mogli da iskoristite priliku za još jednu zdravu aktivnost - planinarenje. Naravno, ne mislimo na alpinizam koji podrazumeva osvajanje golijata poput Mon Blana, Akonkagve ili Popokatepetla, već planinarenje u lokalu, na planinama koje mogu da savladaju obični smrtnici, poput Rudnika, Zlatibora, Kosmaja, Vršačke planine... Osim druženja, garantovano vam je popravljanje krvne slike i kondicije, skidanje masnih naslaga, ali i iznad svega neprocenjiv osećaj zadovoljstva kad nešto savladate, popnete se na vrh, a ispod vas puca pogled.

7. POSETA PIJACAMA: Dosta s povrćem iz zamrzivača, bezbojnim biljčicama koje tužno vise sa gondola supermarketa - vreme je za pijace! Udahnite proleće punim plućima, a proleće se najbolje oseti na nekoj od brojnih beogradskih pijaca! Kalenić, Bajloni, Cvetko, Palilula, Zeleni venac... svaka pijaca u Beogradu ima poseban štimung i klijentelu: na Kaleniću ćete naći „od ptice mleko" (a ako niste za bakaluk, uvek možete da vidite šta vam nude antikvari), Bajloni je najpraktičniji, Cvetko prepun iznenađenja, Zeleni venac... eh, Zeleni venac nije više ono što je bio... Uglavnom, osvežite telo zdravom hranom, a duh bojama proleća, cenjkajte se i zabavite, kupite jorgovane, nađite „vašu ženu" koja pravi sir koji baš vama odgovara... Beogradske pijace su kao njegove kafane, bez njih to ne bi bio isti grad!

8. SERBIA OPEN: Drugu godinu zaredom Beograd je mesto održavanja teniskog turnira Serbia Open, u organizaciji porodice Đoković. Mesto je Sportsko-rekreativni centar „Milan Gale Muškatirović". Dorćolska obala Dunava jedan je od lepših delova grada, a gledanje kvalitetnog tenisa s rekom u pozadini jeste privilegija koju nema većina poklonika belog sporta. Ujedno, teniski mečevi jesu i prilika da pokažete neki novi modni detalj (samo bez preterivanja, molim), ali i da možda upoznate nekog...

9. PUTOVANJA: Prolećno otopljenje jeste i signal za mnoge putnike da krenu u novu turu i na taj način započnu pripreme za veliki letnji odmor. Po pravilu, proleće je vreme za tzv. vikend ture, kada se za bekstvo iz grada biraju mesta udaljena nekoliko sati vožnje, poput Zlatibora, Rudnika, Kopaonika, Tare, Fruške gore, vojvođanskih salaša... Pored standardno dobre ponude, ono različito u odnosu na prethodne godine, da ne kažemo i decenije, jeste vizna liberalizacija i ulazak kompanija sa jeftinim letovima. Sada građani Srbije mogu bez problema da zamene lokalni izlet npr. do Vrnjačke Banje - dvosatnim letom do Rima, Amsterdama, Berlina ili Azurne obale, i dožive nešto novo i lepo.

10. FILMSKE PREMIJERE: Prolećni meseci su i prilika da se odgledaju novi filmovi pred veliku letnju pauzu. Pošto bioskopi na otvorenom još ne rade, filmovi se gledaju unutra, ali uz odgovarajuću klimu da se izdržati dva sata. Ponuda je zaista velika, a Yellow Cab, naravno, izdvaja najbolje, poput nove verzije Robina Hooda u kome glavnu ulogu igra oscarovac Russell Crowe, zatim rimejk horor klasika Strava u ulici brestova u kome igraju Jackie Earle Haley i Rooney Mara, ili nastavak hit filma proizašlog iz još popularnije serije Seks i grad u kome Sarah Jessica Parker sa svoje tri nerazdvojne drugarice zamenjuje Njujork za avanturu u Africi. Maj je mesec kad u bioskope stiže i Pisac iz senke, najnovije ostvarenje Romana Polanskog, koje je osvojilo Srebrnog medveda na festivalu u Berlinu, i za koje je na FEST-u bila rasprodata velika sala Centra „Sava". Na kraju, još jedan predlog - švedska trilogija Milenijum, inteligentna, mračna i uzbudljiva misterija s neočekivanim i zapanjujućim otkrićima, zasnovana je na trilogiji romana švedskog autora Stiega Larssona koji je prodat u dvadeset šest miliona primeraka. Napominjemo da će domaći izdavač ove bestseler trilogije, Čarobna knjiga, onima koji kupe knjige poklanjati vaučere pomoću kojih će čitaoci moći da na blagajni Koloseja podignu besplatnu kartu za film.

11. CINEMA CITY (Novi Sad, od 5. do 12. juna): Čim se završi Sterijino pozorje, u Novom Sadu počinje naš najveći filmski festival, Cinema City, s veoma ambicioznim programom koji podrazumeva preko 150 filmova, od kojih se čak sto prikazuje premijerno. Filmovi su raspoređeni u 15 odvojenih programa, a najvažniji je Nacionalna klasa, selekcija najboljih domaćih filmova, od kojih će neki biti prikazani premijerno, a svi se bore za Grand Prix festivala. Od ostalih programa treba obratiti pažnju na Balkan Box, izbor najboljih filmova iz regiona, kao i New Latino film. Više informacija: www.cinemacity.org

12. STERIJINO POZORJE (Novi Sad, od 26. maja do 4. juna): Ako ste zaljubljenik u pozorište, nema boljeg mesta da se upoznate s produkcijom regiona od Sterijinog pozorja. Selekcija nacionalne drame ovogodišnjeg Pozorja izazvala je dosta polemika po medijima i po, kako se to kaže, „pozorišnim kuloarima", jer su u izboru od sedam - tri iz inostranstva, a samo dve predstave izvode se na srpskom jeziku. Pored ove selekcije tu je i selekcija najboljih predstava, kao i internacionalni program pod nazivom Drugo Vi. Apsolutni highlightovi biće svakako Barbelo Biljane Srbljanović u režiji Paola Mađelija i Generalna proba samoubistva Dušana Kovačevića u izvođenju Gradskog teatra iz Istanbula. Najzastupljeniji reditelj na Pozorju biće Kokan Mladenović s tri predstave u različitim selekcijama. Karte se puštaju u prodaju od 10. maja. Više informacija: www.pozorje.org.rs

13. NOĆ MUZEJA već sedam godina od obične subote pravi muzejsku, kada najmanje pola miliona ljudi zamenjuje kafane, klubove i kafiće za muzeje, i to najčešće nekoliko njih. Konkretno, to znači da će 15. maja od 18.00 do 2.00 u 48 gradova i mesta biti otvoreno čak 150 kulturnih institucija, dok će se u Beogradu ova manifestacija odvijati na više od 70 lokacija, raspoređenih u sedam zona, tako da - mapu u ruke pa od jedne postavke do druge. I pazite, jer Noć muzeja traje samo šest sati.
14. BEOGRADSKI DVOROVI (subotom i nedeljom u 11.00 i 14.00)

Ako već do sada niste, obavezno iskoristite ovo proleće za upoznavanje s delom nacionalne istorije koji je dugo bio sakriven. Dvorski kompleks sastoji se od zdanja kraljevskog i Belog dvora, kao i od kapele Andrije Prvozvanog, zaštitnika kraljevske porodice. Pored očiglednog istorijskog interesa, ova zdanja ukrašena su i prvorazrednom kolekcijom umetničkih slika i predmeta. Tura traje dva sata, objašnjenja vodiča su informativna i zanimljiva, a rezervaciju možete izvršiti u nekoj od ispostava Turističke organizacije Beograda ili na telefon (011) 328-18-59. Ulaznica podrazumeva i autobuski prevoz s Trga Nikole Pašića, a izleti će biti organizovani do kraja oktobra.

15. ŠETNJA KROZ ANTIČKI SINGIDUNUM: Nešto novo u 2010. godini jeste i novouspostavljena tura Šetnja kroz antički Singidunum. Dvočasovna šetnja biće organizovana svake nedelje od Trga Republike, a tokom nje turisti će moći da od profesionalnih turističkih vodiča saznaju sve o antičkom Singidunumu, današnjem Beogradu. Tura počinje od 11.00, a obilazak rimskog Beograda trajaće dva sata. Pre nego što krenete, možete prvo da skoknete do Turističko-informativnog centra Beograda, pogledate istoimenu izložbu i pokupite malo znanja pre obilaska. Podsetimo, današnji Beograd počiva na ostacima nekada moćnog antičkog Singidunuma, koji su Rimljani počeli da grade u prvom veku naše ere. Antičkih spomenika je malo, a oni koji nisu uništeni leže ispod sadašnjeg grada. Danas gotovo da i ne postoji lokacija u starom delu Beograda na kojoj nema svedočanstava iz rimskog perioda, a to se pogotovo odnosi na potez od Trga Republike do Kalemegdana

16. AFRIČKI BAZARAko niste znali, Beograd je jedini grad u regionu koji ima Muzej afričke umetnosti koji redovno priprema zanimljive izložbe, izdaje interesantne publikacije i, što je najvažnije, od 1997. godine organizuje afrički festival. Pored predavanja, koncerata i izložbi, početkom juna, uz saradnju sa afričkim ambasadama, organizuje se Durbar, „festival festivala", kada se u prijatnoj bašti muzeja organizuje bazar, uz muziku, igru i tradicionalnu hranu. Osim što ćete se lepo zabaviti, možete da kupite nešto od egzotične ponude... Muzej se nalazi u ulici Andre Nikolića 14, a sve informacije možete dobiti na telefon 26-51-654.

17. DESIGN WEEK: Maj je i vreme održavanja jednog događaja koji raste iz godine u godinu. Reč je o Beogradskoj nedelji dizajna iliti Belgrade Design Weeku. Ove godine, jubilarni, peti BDW biće organizovan od 29. maja do 5. juna. Bili dizajner, arhitekt ili samo posmatrač, Nedelja dizajna donosi nekoliko programskih celina, od kojih je najznačajnija i najvažnija čuvena trodnevna kreativna i biznis-edukativna konferencija, ove godine pod nazivom SMART² (od 2. do 5. juna), kada će u našem gradu gostovati oko 30 najboljih svetskih predavača/stručnjaka za dizajn, arhitekturu, brending i advertising.

18. SVETSKO PRVENSTVO U FUDBALU: Iako ga mnogi smatraju letnjim događajem, Svetsko prvenstvo u fudbalu jednom trećinom biće održano u proleće, odnosno jesen, što je slučaj sa južnom hemisferom. Međutim, kao i svi koji ozbiljno shvataju ovu manifestaciju, znamo da se s pripremama mora krenuti makar mesec dana ranije, jer je u pitanju 30-dnevno loptanje gde mesta za grešku nema. Potrebni su veliki ekran, udobna fotelja, dvosed, trosed ili ugaona garnitura za goste, dovoljno mesta u frižideru za pivo, strategija za njegovo hlađenje, izbor najboljih grickalica, upoznavanje s protivnicima, dogovor ko gde sedi i, naravno, popunjavanje albuma u kome ima gotovo 600 sličica... Sve navedeno čini obavezne predradnje za svakog ko sebe želi da nazove poklonikom njegovog veličanstva fudbala.

19. DANI STRANIH KUHINJA: S buđenjem prirode bude se i čula kod nas homo sapiensa. Samim tim, potrebno je oplemeniti i čulo ukusa, a eksperimentisanje kad su u pitanju inostrane kuhinje nikada nije na odmet, naročito u ovom delu godine kada brojne kafane i restorani organizuju večeri posvećene nekoj posebnoj kuhinji. U sve brojnijoj ponudi preporučujemo neke, poput Brazilskih dana  u restoranu Godišnja doba, Flamansku kuhinju u Maderi, Istarske dane u Šaranu, Suši za početnike i Veče karija u restoranu Ginger Grand Casina. Kad smo već kod karija i Indije, a skeptični ste kada su u pitanju specijaliteti iz ove velike zemlje, možda je za vas rešenje da odete do restorana Lila gde za malo novca možete da probate pravu indijsku hranu.

Mada po nazivu podseća na dane proletarijata, 30. april u Holandiji nema mnogo veze s prvomajskim urankom. Tog dana Holandija zvanično slavi rođendan svoje kraljice. Koliko god čudno zvučalo, sadašnja kraljica Beatrix rođena je 31. januara. Međutim, pragmatizam je pobedio i odlučeno je da će Holandija svoj nacionalni praznik proslavljati na dan rođenja prethodne kraljice Julijane, koji se zgodno zadesio u proleće.

Mada se Kraljičin dan proslavlja u svakom holandskom gradu, Amsterdam je verovatno najpopularnija meta turista, kako onih iz drugih holandskih gradova, tako i iz celog sveta. Iz vozova koji su samo 30. aprila kutije za šibice, izlazi neopisiv broj ljudi. Ako se kojim slučajem desi da je neko zaboravio da se okiti narandžastim detaljima, promoteri različitih kompanija brinu da pridošlice već na staničnim peronima dobiju šešire, torbe, trubice, pištaljke, navlake za sedište bicikla i šta sve ne, kako bi se uklopile u „narandžasto ludilo" (oranjegekte).

Izlazak iz stanice jeste poduhvat sam za sebe, a kretanje kroz grad ostavlja putnika bez daha, što zbog neverovatne gužve koja otežava disanje, što zbog nebrojenih senzacija za sva čula. Sa desne strane su minijaturne bine na kojima lokalni bendovi sviraju sve - od jazza do holandskih poskočica. S leve je improvizovana ulična buvlja pijaca, kuriozitet koji pruža samo Kraljičin dan. Već u narednoj uličici nalazi se još jedna bina postavljena između dve zgrade i s nje disk-džokej pušta hitove prethodnih decenija, a prolaznici pod njegovim nogama poskakuju u ritmu i horski pevaju. Iz pravca centralnog gradskog trga Dama, vriska najavljuje vašar (FOTO), a bitovi koji se mešaju iz daljine pozivaju na jednu od nebrojenih otvorenih i besplatnih žurki. Kao i prošle godine, Trg muzeja (Museumplein) od podneva do deset uveče gosti strana i domaća imena DJ scene, a zabava ne izostaje ni na drugim amsterdamskim trgovima. Piće se, kao i sve, prodaje na improvizovanim šankovima i služi u plastičnim čašama (jedna čaša za jedan evro), a sve to da bi ulice sačuvali od nepotrebnog smeća: kada čaša postane nepotrebna, evro se vraća u džep kupca. Obilazak uličica, trgova i kanala prepunih brodova na kojima su verovatno najsrećniji učesnici velike parade (BROD FOTO), traje do rane večeri, kada se zabava seli u kafiće, klubove ili vozove - ako i kada u njih uđete...

REVOLT U FABRICI ŽITA

Dobar holandski marketing potrudio se i ove godine da najbolje žurke organizuje veče pred Kraljičin dan, 29. aprila. Tako roterdamski Maassilo (www.maassilo.com) na žurci Revolt gosti neka od najvećih imena nu ravea. U bivšoj fabrici žita, koja je danas pretvorena u impozantan prostor za žurke, iste večeri nastupaju Crookers, Tiga, Fake Blood, Vitalic (Selector DJ set), Simian Mobile Disco (DJ set), Digitalism (DJ set), Mehdi, PROXY!, Zombi Nation i Riton. Poslastica za sve koji uživaju u tvrdom electro zvuku sa francuskim korenima.

NAJMAŠTOVITIJI FESTIVAL FANTASTIČNOG FILMA

Aprilsku euforiju nadolazećeg Kraljičinog dana mogu da zamene šetnje ulicama koje su se tek probudile, a u slučaju neizbežne kiše - festival filmova fantastike Imagine (www.imaginefilmfestival.nl), koji se od 14. do 24. aprila po 26. put održava u bioskopu Kriterion u Amsterdamu (www.kriterion.nl). Sudeći po najavama, festival širi vidike, iznenađuje i pruža uvid u najrazličitije žanrove i tehnike uz akcenat na kvalitetu. Organizatori su pripremili 50 dugometražnih i 25 kratkih filmova, a poseban program posvećen je istočnoevropskoj kinematografiji. Pored dva ruska i jednog mađarskog filma, gledaoci će imati priliku da pogledaju Život i smrt porno bande reditelja Mladena Đorđevića, koji će posle projekcije otkriti publici svoje motive za snimanje svojevrsne alegorije srpskog društva na početku 21. veka. Kao antipod ovoj šokantnoj kritici, na festivalu će biti prikazan još jedan (crni?) biser srpske produkcije, Čarslton za Ognjenku Uroša Stojanovića, neodoljiv spoj slovenskog pesimizma, humora i nadrealnih slika, u programu festivala opisan kao „bujna fantazija" o ženama ratom osakaćenog Balkana u potrazi za muškarcem. Toliko.

Aleksandra MILIĆ

Poslednjih 20 godina veliki broj takvih kulturnih centara nastajao je u napuštenim industrijskim halama ili zgradama, bilo da je reč o Amsterdamu, Berlinu, Marseju, Ljubljani, Pragu...

Iako ne baš u punom zamahu, taj talas nije mimoišao ni Beograd. Prvi takvi alternativni kulturni centri bili su Centar za kulturnu dekontaminaciju i Kulturni centar Rex. Formirani sredinom devedesetih, bili su mesta na kojima je održano na stotine tribina, koncerata, predstava, performansa, izložbi, političkih tribina...

- To su bila dva autentična nezavisna kulturna centra koja su u to vreme nikla samostalno. Njima bismo mogli da dodamo i galeriju Remont koja je počela da radi krajem devedesetih - kaže za Yellow Cab Milan Lučić, direktor Doma omladine, koji je pre angažmana u državnoj firmi i sam radio sa „druge strane".

Ova mesta ujedno su bila i mesta kritičke misli i odnosa prema režimu koji je izbrisao dotadašnji sistem vrednosti i promovisao nasilje i kič kao vrednosne norme.

KREATIVNI ZASTOJ POSLE 2000. 
No, iako su posle 2000. godine uslovi, kako finansijski tako i društveni, postali znatno bolji, do formiranja novih kulturnih centara skoro da nije dolazilo. Tek sredinom ove decenije počelo je da se razmišlja u tom pravcu, da bi u poslednje dve godine bila otvorena čak tri „alter centra": Magacin u Kraljevića Marka, Tursko kupatilo i KC Grad.

Štaviše, ovih dana u skupštini Beograda najavljuju i otvaranje novih prostora: kule Nebojša i nekadašnjeg bioskopa Jugoslavija.

- Kula Nebojša biće otvorena za nekoliko meseci, dok bi nekadašnji bioskop Jugoslavija, posle nekoliko godina nedelovanja, trebalo da počne da radi krajem oktobra. Juga bi trebalo da postane Kulturni centar Novog Beograda, ali bi se u njemu radilo i na nezavisnim projektima - kaže za Yellow Cab Darijan Mihajlović, član gradskog veća Beograda.

Priznaćete, ne zvuči loše, ali ovaj broj trenutno je samo varljivi statistički podatak, jer osim ova dva u najavi, jedan od navedenih centara postoji samo na papiru, tj. ne radi.

Iako je pre dve godine proglašen za kulturni centar, a u nagradama za rešenje idejnog koncepta potrošeno je 700.000 dinara, u Turskom kupatilu je od svih programa trenutno moguće čuti sopstveni eho ili videti svoju senku.

- Priča o Kupatilu kao alternativnom kulturnom centru počela je i završila se tim konkursom za konceptualni identitet. Čak je prilikom konkursa ostalo nejasno da li se radi o konceptu ili da li se radi samo o konkursu za koncept ili I za preuzimanje vodjenja te buduce institucije....- tvrdi na početku razgovora za Yellow Cab Relja Bobić, organizator festivala Dis-patch i jedan od članova autorskog tima koji je dobio prvu nagradu na konkursu za Tursko kupatilo.

- Samo su nas pismeno obavestili da samo dobili nagradu. Nisu nas pozvali ni na pres-konferenciju, a tada je počelo i četvoromesečno natezanje da nam makar isplate dobijenu nagradu, dok o radu na programu nije bilo ni reči - konstatuje Relja.

U gradu ne negiraju neaktivnost Kupatila i za to krive pre svega lošu finansijsku situaciju (što i nije tako teško u godinama krize), ali se postavlja pitanje kako se ulazi u rekonstrukciju kule Nebojša (zaista u toku) i Jugoslavije, dok Kupatilo zvrji prazno, bez osnovnih uslova za rad.

Na to zvaničnog odgovora nema, što ostavlja dosta mesta za nagađanja i teorije zavere, poput one da je cela pompa oko Kupatila iskorišćena kako bi došlo do promene nadležnosti. Podsetimo, ovo mesto nalazi se na izuzetno atraktivnoj lokaciji (Dorćol), a grad Beograd mogao bi da mu promeni namenu i proda ga po tržišnoj vrednosti koja ne bi bila mala.

No, ostavimo vremenu da potvrdi ili demantuje ovakva i slična nagađanja, a mi krenimo dalje u istraživanju razloga zašto su alternativni kulturni centri i dalje retkost u Beogradu.

Kako navode u Skupštini grada, pre tri godine urađena je analiza o potencijalnim prostorima, ali ti rezultati još nisu javno prezentovani. Darijan Mihajlović navodi da je veliki problem nerešen imovinski status potencijalnih objekata. Takođe, prema mišljenju onih koji rade za državu, deo odgovornosti mogao bi da se pripiše i samim umetnicima, koji nisu dovoljno agresivni:

- Pozivamo umetnike da „napadnu" nove prostore, naročito oko reke, jer ako bi već trebalo da se neko prvi spusti do reke, zašto to ne bi bili umetnici?

Međutim, prema rečima Relje Bobića, situacija na terenu je drugačija.

- Ne postoji transparentnost. Ako želiš da pronađeš prostor ili dobiješ informaciju o tome, moraš da budeš spreman na višemesečnu birokratsku akciju. Građanske incijative svojevremeno su imale akciju da se učine javnim spiskovi slobodnih prostora po opštinama u Beogradu, ali su u svakoj od opština bili opstruirani od početka.

Za Srbiju, reklo bi se, ništa novo da leva ruka ne zna šta radi desna.

Kao još jedan od problema za nenicanje mesta gde se drugačije pristupa kulturi, direktor Doma omladine, u čijem sastavu funkcioniše centar Magacin u Kraljevića Marka, gde radi šest organizacija, ističe neaktivnost samih umetnika.

- Veliki problem naše nezavisne scene jeste taj što ona ne može da formuliše konkretne zahteve. Ozbiljno nam nedostaje kreativnost umetničke alternative od 2000. godine naovamo. Kada kritikuješ sistem, moraš da ga poznaješ, a ovde je to površno. Čini se da kritikuju sistem samo zbog finansija. Da im sistem da dovoljno para, ne bi se ni bunili. Bili bi uhlebljeni - tvrdi Lučić i dodaje:

- Ovako, ne možeš da budeš i protiv sistema i da tražiš podršku sistema.

Zaista. I površnom posmatraču jasno je da je, kad je u pitanju alternativna scena, primetna oseka kvaliteta i novih ideja, naročito na polju muzike, bilo da je reč o rock 'n' rollu ili elektronici, ali priča ima dve strane.

PRIMER BIGZ-A
S druge strane, Relja Bobić podseća na zgradu BIGZ-a, koja je, prema njegovim rečima, bila odličan primer samoorganizovanja alternativne kulturne scene.

- Već pet godina funkcioniše na bazi samoinicijative u kojoj umetnici plaćaju ne baš male cene zakupa, kao da je u pitanju lokal u Knez Mihailovoj. To je zaista bilo mesto u kome su se susrele umetničke snage ovog grada: slikari, dizajneri, modni kreatori, muzičari, disk-džokeji... Da je grad želeo, imao je savršenu priliku da uđe u pregovore i otkupi jedan ili dva sprata. Sada imamo slučaj da je u vlasništvu MPC-a koji nema novca da počne rekonstrukciju, a zgrada i dalje propada, tako da ne znam šta je trebalo „agresivnije" uraditi u ovom slučaju.

Dalija Aćin, koreografkinja i predstavnica Druge scene, organizacije u okviru koje funkcioniše na desetine nezavisnih umetnika i umetničkih trupa, kaže da kada se kritikuju državni organi, motiv nisu puni džepovi, nego finansiranje produkcija.

- Nezavisna izvođačka scena u proseku godišnje proizvede isti broj predstava kao i četiri gradska pozorišta, a sa daleko manje sredstava. Stvari su uzročno-posledične prirode: budući da nemamo adekvatna produkcijska sredstva, puko osvajanje prostora i podrška koju bismo za to dobili (kao što jeste slučaj sa Magacinom u Kraljevića Marka) ne bi rešili problem profesionalne egzistencije nezavisne umetničke kulturne scene u Srbiji. Dakle, neozbiljno je posmatrati situaciju fragmentarno - smatra Dalija.

Ipak, čini se da, bez obzira na neslaganje u pojedinačnim slučajevima, umetnici u Beogradu imaju najveću zamerku na nedostatak strategije.

- Državni organi, u formalnom smislu, ne prepoznaju alternativnu umetničku scenu kao bitan faktor kulturne produkcije u Beogradu i Srbiji, koja ostvaruje redovnu saradnju na internacionalnom planu. To nužno nema veze s pojedinačnim slučajevima finansiranja, već s nedostatkom sistemskog mišljenja o produkcijskoj logici alternativne scene koje se ogleda u formulacijama i dinamici konkursa - kaže Dalija Aćin.

UTICAJ PARTIJSKE POLITIKE NA KULTURU

Relja Bobić nešto je konkretniji i smatra da je za nedostatak strategije kriva partijska politika.

- Ne postoje dugoročni projekti, neki plan, strategija, koji su žrtva političkih/partijskih odmeravanja i sukoba. Takođe, nedostaje analiza kulturnog tržišta, publike i njihovih potreba. Tako bismo znali gde smo i šta nam je potrebno.

Po običaju, opet mnogo buke, neslaganja i nerazumevanja na relaciji država-umetnici. Ali, da ne bude kako kod nas ništa ne može da se uradi na pravi način, najbolje smo ostavili za kraj - Kulturni centar Grad koji u aprilu slavi prvi rođendan.

Ovaj warehouse jeste mesto o kome pozitivno misle i strukture vlasti, ali i umetnici, i trenutno je tačka gde se stvara najbolja umetnička energija. Ujedno, KC Grad je i dobar primer ulaganja holandskog Ministarstva spoljnih poslova u zemlju s kojom ima „haških nesuglasica", a s kojom ipak želi da popravi odnose.

Iako se za srpske uslove sve dogodilo neverovatno brzo (za manje od godinu dana), ideja je, kako kaže direktor Dejan Ubović, „lebdela" 10 godina.

- Grad se dogodio najviše zahvaljujući vezi sa Amsterdamom i Kulturnim centrom Felix Mentis, zahvaljujući čijem smo savetovanju konkurisali za projekat Ministarstva spoljnih poslova Holandije. U programu socijalne transformacije dobili smo donaciju za tri godine koja nam je obezbedila osnovne uslove za rad.

U prevodu, to znači plaćanje komunalija i zaposlenih, koji, ako žele da opstanu, moraju da prave programe koji donose profit. I uspevaju u tome iako je, prema Dejanovim rečima, sve krenulo pomalo stihijski.

- Ipak, ekipa odnosno scena lako se prepoznala, jer KC Grad radi ono što nedostaje Beogradu. Tako smo od skromno zamišljene manifestacije Moda za poneti stigli do 5.000 poseta onih koji prođu tokom vikenda. Kod nas dolazi i na desetine mladih dizajnera koji nemaju gde da rade.

Poredeći se sa državnim ustanovama kulture, Dejan Ubović ističe da su državne institucije tromije i inertnije.

- Radili ne radili, oni dobijaju novac, dok mi moramo da pokrijemo programske troškove.

U Gradu trenutno planiraju da pokrenu još dva programa - klasični ponedeljak i KC Gradić.

- Želimo da otvorimo prostor za mlade muzičare koji osim u Kolarcu ili Guarneriusu nemaju gde da sviraju, dok bi se Gradić događao vikendom, tokom prepodneva, gde bi roditelji mogli da ostave svoje dete.

O povratnoj reakciji mladih i ne samo umetnika govori i podatak da se na oglas za volontere za jedan dan javilo 95 njih koji su hteli da se uključe na bilo koji način.

Zvuči lepo, gotovo idilično, iako to svakako nije. No, KC Grad mogao bi da bude dobar putokaz kako se novac može pametno uložiti čak i u (za Srbiju) neprofitnu privrednu granu kao što je umetnost. Sredstva bi, kao u većini zapadnih zemalja, mogla da se dobiju uvođenjem poreskih olakšica za ulaganje u kulturu. Međutim, to još nije slučaj u Srbiji.

- Ova stavka nedovoljno je definisana zakonom. Na primer, isti je stimulans za sponzorisanje vrhunskog sporta i kulture, tako da će neki privrednik pre uložiti novac kada igraju Nole, Jelena ili Ana, nego kad je u pitanju kultura, koju možda pri tom i ne razume - kaže Dejan Ubović.

Pomeutne olakšice mogle bi da budu fina osnova za razvijanje strategije i možemo se nadati da će do toga zaista doći. Do tada, podsećanje da se u svakoj civilizovanoj državi na umetnost/kulturu (uz sport) gleda kao na nacionalno blago koje ne bi trebalo rasipati.

Peđa POPOVIĆ

KC „GRAD" U BROJKAMA

Evropski centar za kulturu i debatu Grad otvoren je 16. aprila 2009. godine. Zahvaljujući podršci Ministarstva inostranih poslova Holandije (kroz program MATRA) i beogradske opštine Savski venac, u saradnji sa fondacijom i istoimenom kulturnom centru Felix Meritis iz Amsterdama, prvi put kod nas jedan objekat industrijskog nasleđa postaje mesto kulturnih dešavanja.

Stari magacin, sagrađen još daleke 1884. godine, preuređen je u multifunkcionalni prostor s mogućnošću organizovanja programa kao što su izložbe, koncerti, debate, predstave, konferencije i radionice. Ideja je bila da se, što je moguće više, sačuva atmosfera starog skladišta na obali reke Save, uvođenjem samo onih najneophodnijih novina koje su potrebne za funkcionisanje jednog kulturnog centra.

Do sada je u Gradu realizovano oko 260 programa, od čega 62 koncerta (Parov Stelar Band, The Nostalgia 77, a od domaćih bendova Svi na pod!, Jarboli, Sila, Lira Vega, Petrol, Supernaut, ŽeneKese, Inje, Metak za zlikovca, Trance Balkan Desorganisation, Kazna za uši, Zemlja Gruva, Dvojac bez kormilara i drugi), održano je 58 klupskih dešavanja (nastupi poznatih DJ-eva kao što su Marko Nastić, Sacha Funke, Damian Lazarus, Gebruder Taichmann, Robert Babicz, Mathias Schaffhauser, DJ Food, Vlada Janjić, Flip, Belgradeyard Sound System). Grad je ugostio i festival Dis-patch uz gostovanja muzičara kao što su Vladislav Delay, T++, Kode 9 i Byetone.

U dizajn galeriji KC Grad otvoreno je 38 izložbi, od kojih izdvajamo prvu izložbu otvorenu 16. aprila, pod nazivom Nameštanje razmeštanje, koja je predstavila dvadesetak beogradskih umetnika koji se bave izradom ekološkog nameštaja od recikliranog materijala. Posle nje, u maju je usledila velika izložba najpoznatijeg i najnagrađivanijeg dizajnerskog dvojca iz Zagreba, Bruketa & Žinić OM, koji su u proteklih 15 godina osvojili više od 300 nagrada na velikim svetskim konkursima. Tokom maja 2009. objavljen je i konkurs za izlagačku sezonu 2010. u dizajn galeriji, na kome je odabrano 12 izlagača čije izložbe imamo priliku da ispratimo tokom godine.

Održano je 120 dešavanja kao što su promocije, debate, filmske projekcije i modne revije. Ono čime se Grad posebno izdvaja i čime se ucrtao u kartu dešavanja u Beogradu jeste već tradicionalni događaj Moda za poneti, a odskora i Moda za kuću, idejni projekti Ljudmile Stratimirović, umetničke direktorke KC Grad, gde su neki od umetničkih primeraka pronašli i svoje mesto u Gradstoru, radnji za dizajnerske specijalitete.

Kroz Grad je od otvaranja pa sve do sada prošlo 16.000 posetilaca, ima 9.250 fanova na najpopularnijoj socijalnoj mreži na Internetu - Facebooku. Broji i 3.100 dobrovoljnih članova nedeljne newsletter grupe Grad. Prema istraživanjima, najbrojnija publika ovog kulturnog centra jesu mladi od 25 do 35 godina.

Evropski centar za kulturu i debatu Grad pored redovnog izložbenog programa organizuje i razne seminare, debate, a ima i bogat muzički program gde ugošćuje domaće i inostrane muzičke bendove i radi na razvijanju DJ kulture. Nedeljno se održe bar tri muzička programa koja okupe više od 200 ljudi.

Karta pića već je dobro poznata - čitava Greenetova ponuda (naravno, možete ih poneti), a kad je reč o hrani, možete da se zasladite nekim od kolača za 230 dinara (sacher, lime cake...) ili da za 50 dinara poručite krofnu, punjenu i prelivenu mlečnom čokoladom, meku, svežu i gotovo nemasnu. Kad je slano u pitanju, izbor se svodi na sendviče, (mediteranski, u kroasanu, s pršutom - 140-160 dinara) i salate (grčka, cezar - 250 dinara).

U novom kraju novi Greenet Point ostavlja utisak kafeterije u koju komšije rado svraćaju. Ambijent je uređen u nijansama bele i braon, s prepoznatljivom Greenet zelenom i Point narandžastom. Desetak stolova smešteno je u jednoj ne preterano velikoj prostoriji, ali ogroman izlog i pogled na Bulevar daju osećaj širine. Pohvaljujemo vredno i uslužno osoblje, kome je stalo da budete zadovoljni onim što ste poručili i kompletnom uslugom. Sigurno je da će tako i biti.

Greenet Point, Bulevar kralja Aleksandra 174, preko puta pijace Đeram

Sve je više mladih ljudi koji se bave ovim vidom umetnosti, a sada im se pruža prilika da svoj rad podignu na sasvim drugačiji nivo. Po prvi put u Beogradu oni mogu da pronađu sve što im je potrebno od grafiti art materijala na jednom mestu - u prvom Graffiti shopu u Srbiji koji je otvoren početkom prošlog meseca u Čumićevom sokaku (lokal 44).

Radnja oslikana grafitima eminentnih beogradskih umetnika svakako će postati mesto za progresivni razvoj ove umetnosti. Umetnicima su na raspolaganju profesionalna usluga i saveti stečeni dugogodišnjim radom i iskustvom. Veliki izbor različitih proizvoda vodećih svetskih proizvođača sprejeva i ostale opreme pruža mogućnost svima koji žele da svoju kreativnost dovedu do najvišeg nivoa. Ovo je ujedno i mesto na kom umetnici mogu da se sastaju i sarađuju, razmenjuju ideje i savete, mesto gde se rađaju nove  kreativne mogućnosti koje će postati platforma za razvoj ove umetnosti kod nas i u regionu. Za više informacija posetite www.grafitishop.net.

Kao prvi specijalitet na samom početku godine, predstavljena je prva serija džepnih blokčića koji će vam sigurno dobro poslužiti tokom, verujemo, uspešne 2010. godine. Dizajn ovih notesa, spremnih da u njih zabeležite sve ono što je bitno, potpisuju Imelda Ramović, Monika Lang, Nebojša Cvetković i Igor Oršolić.

Gradstor u svojoj ponudi ima i radove Nikoline Kostur, Remake, Iz Srbije s Ljubavlju, Marije Banjac, Teodore Drakulović, Gorana Savića Ostojića, Manje Radić, Ivane Rackov, Minje Tarle, Ljudmile Stratimirović, kao i interesantnih dizajnera iz inostranstva. Radno vreme Gradstora je svakog dana od 11.00 do 20.00.

Svečano, VIP otvaranje odigralo se nekoliko dana ranije, 9. marta, kada je preko 800 zvanica videlo premijeru novog performansa. Ova retrospektiva predstavlja presedan za muzej jer kombinuje pristup umetnosti performansa kao događanju uživo sa tradicionalnim istorijskim prikazom opusa umetnice. Hronološki izloženi radovi nastali u prethodnih 40 godina Abramovićkine karijere kombinovani su sa „živim re-performansima", odnosno ponovnim izvođenjima pet njenih poznatih performansa, koje će u narednih dva i po meseca izvoditi 35 performera.

Ovakav koncept menja paradigmu umetničke retrospektive kakva se danas praktikuje u muzejima moderne i savremene umetnosti. Kako eksluzivno prenosi „Politika" u njujorškim medijima izložba je odjeknula kao izuzetan događaj koji je prvi put u istoriji uveo performans umetnost u mejnstrim - i to na velika vrata.

Autor je kustos Klaus Bisenbah, glavni kustos odeljenja medija i performansa MOMA i novi direktor Centra za savremenu umetnost. Iako svetski priznata kao pionir i jedna od najznačajnijih protagonista performans umetnosti, Marina Abramović, prvi put ima prilike da približi svoju umetnost publici koja nije navikla da vidi umetnicu kako koristi svoje telo kao subjekt, objekt i medijum, ispitujući fizičke i mentalne limite svog bića.

Istorijski, tj. hronološki koncipirana izložba prikazuje rane intervencije i zvučne radove, nastavljajući preko fotografija i video-radova Marinine samostalne karijere u sedamdesetim godinama u njenom beogradskom periodu. Potom nastavlja tako što prikazuje kolaboracije - video-zapise performansa iz kasnih sedamdesetih godina prošlog veka sa Ulajem (umetničkim i nekadašnjim životnim saputnikom sa kojim se na ovoj izložbi ponovo srela posle 23 godine).

Kako navodi saradnica Politike (ali i Yellow cab-a) iz Njujroka Jova Stokić na samom početku otvaranja umetnica je sedela nepomično dok su mnogobrojne zvanice strpljivo čekale u redu da je pozdrave. U izuzetno emocionalnom trenutku umetnica je prekršila svoju nepomičnost i preko stola pružila ruke Ulaju koji ih je prihvatio i tako se život u ovom neponovljivom trenutku prepleo sa umetnošću. Posle nekoliko trenutaka, Ulaj je poslavši joj poljubac ustao, a publika je nastavila da se smenjuje ispred umetnice u ovom specifičnom činu poklonjenja i ohrabrenja - da izdrži do kraja maja u svom naporu.

Izložba prikazuje i Marinin čuveni rad sa Ulajem, hodanje i susret na Kineskom zidu, ali prerađen kao dvokanalnu video-instalaciju The Great Wall Talk 1988/2010, kao i poznatu instalaciju Balkan Barok iz 1997. godine. Pored drugih radova iz devedesetih godina prikazana je i nova instalacija napravljena specijalno za MOMA, performans „House with the ocean view" iz 2002. godine. Ova instalacija posebno je važna za umetničinu karijeru u Americi kada je svojim performansom u njujorškoj galeriji „Šon Keli", koji je trajao dvanaest dana obeležila specifičnu atmosferu Amerike posle 11. septembra i stekla mnoge poklonike u Njujorku.

Selekcija i samo predstavljanje radova pokazuju najviše domete muzeološke nauke i dizajna MOMA. A ova retrospektiva nudi preko 600 sati performansa posetiocima MOMA u kontinuiranom trajanju od 14. marta do 31. maja. Muzej je otvoren šest dana u nedelji. Umetnici koji izvode Abramovićkine ranije performanse nastupaju u smenama od po dva i po sata - tako da postoje dve smene u toku radnog vremena muzeja, dok Marina izvodi svoj performans pod nazivom „Umetnica je prisutna".

Kombinacija živih, nagih tela usred ovakve atmosfere prijatan je otklon od očekivanog - ali nema šokantnu dimenziju. Marinin i Ulajev čuveni performans iz 1977. godine „Imponderabilija", u kome je dvoje nagih umetnika stajalo na vratima muzeja tako da su svi posetioci morali da se očešu o njihova naga tela, u muzeju je postavljen tako da posetioci ne moraju da prođu između njih ako ne žele, i ne moraju da im budu toliko blizu da bi se osetili nelagodno.

Samo otvaranje izložbe ni po čemu nije podsećalo na svečana otvaranja i koktele u kome umetnik može da proslavi svoj trijumf primajući čestitke svojih poštovalaca. Performansi su započeli pre nego što je publika ušla u muzej, i otvaranje se završilo tako što su posetioci napustili muzej dok je Marina ostala da sedi za stolom i kada više nije bilo nikoga da sedi naspram nje. Na ovaj način pojačan je utisak svevremenog trajanja performansa koji se razlikuje od „običnog" vremena. Ovaj pristup od ključnog je značaja za njenu ličnu filozofiju performansa dugog trajanja.

Istovremeno, umetnica se upušta u novi eksperiment susreta sa publikom u novom, istorijskom izazovu osvajanja tradicionalnog mesta moći moderne umetnosti. Marina se osim novim performansom, koji uključuje publiku, ovom prilikom posvećuje sagledavanju nasleđa umetnosti performansa ali i njegove budućnosti. Tako ova izložba nije samo pasivno sagledavanje u svakom pogledu izuzetne umetničke karijere već i pogled unapred.

Zgrada „Impuls hale" deluje maleno u odnosu na dva gigantska zdanja hotela „Kontinental" i „Hajat" koja se nalaze u njenoj blizini ali, za razliku od ovih izvikanih mesta za prenoćište, „Impuls hala" se poslednjih meseci ne diči veličinom svojih zidova već među njima krije gigante koji su vredniji od bilo čega što možete videti u njenom okruženju. Bivši teniski tereni postali su privremeni dom ostataka dinosaurusa, bića koja su nestala pre 65 miliona godina, ostavljajući paleontologe da se bave tajnama njihovog izgleda, ponašanja i izumiranja. „Dinosaurusi Argentine - Džinovi Patagonije" naziv je izložbe koja će trajati do 21. marta i koju ne biste smeli da propustite.

Postoji nešto zaista magično u ogoljenim skeletima ovih džinovskih životinja koje su vladale skoro180 miliona godina u dugoj istoriji naše planete. Međutim, kao da se Prirodnjački muzej iz Beograda nije zadovoljiо tom nesumnjivom privlačnošću skeleta dinosaurusa, jer je uspeo da uveliča njihov magični potencijal pretopivši ga u spektakularnu, multimedijalnu postavku.

Onog trenutka kada sa, istina, nešto skupljom ali neprecenjom kartom prođete kroz crnu, platnenu zavesu u izložbeni prostor, vazduh koji ste udahnuli u hodniku razleteće se u velikoj zamračenoj prostoriji. Zbog saradnje sa naučnicima iz fosilima prebogate Argentine zakoračićete u mezozojski svet, koji ponosno predstavlja oko 40  eksponata od 25 vrsta dinosaurusa i njihovih savremenika.

Koncept izložbe takav je da grupisani eksponati pokazuju živi svet tri mezozojska geološka doba - trijasa, jure i krede, kada su ovi strašni gušteri (deinos - strašan, saura - gušter) nastali, doživeli svoj procvat i na kraju potpuno iščezli. Tako će vas blizu ulaza dočekati spretni, dvometarski mesožder hererasaurus, nalik onom iz poznatog filma „Park iz doba Jure", koji se datuje u gotovo nepojmljiv period od pre 228 miliona godina. Tu je i maleni eoraptor (u prevodu jutarnji grabljivac), takođe iz trijasa, zanimljiv zbog svoje arhaične lobanje koja ima osobine i biljojeda i mesoždera, iako se ovaj gmizavac najverovatnije hranio insketima.

Za dinosauruse kobno doba krede prezentovano je najbrojnijim eksponatima.  Skelet velikog, grabljivog megaraptora predstavlja dokaz života te epohe. Ta glavata mašina za ubijanje bila je opremljena nizom veoma oštrih zuba i prednjim udovima koji se mogu pohvaliti najvećim kandžama koje je neka životinja ikada imala. Ova, srpu nalik oruđa, mogla su biti duga i do pola metra a služila su kao sredstvo koje je ostavljalo smrtne povrede budućem plenu.

Pored megaraptora smestio se jednako ekstravagantni karnotaurus (u prevodu bik mesožder), jedini mesojedi dinosaurus na svetu koji ima rogove. Iako dugačak osam  metara, sa svojim atrofiranim prednjim udovima i manjim, tupim zubima, navodi na pretpostavku da se hranio uginulim životinjama kao pojedini današnji strvinari. Gotovo celokupno očuvan karnotaurusov skelet izuzetna je baza podataka za paleontologe i zbog sačuvanog otiska kože, uz pomoć kojeg je na izložbi urađena i verna rekonstrukcija njegove glave.

Međutim, crna zavesa koja je sada ostavljena daleko u pozadini nije jedina na izložbi. Jedan veliki prostor odvojen je istim zastorom dok grupiše više eksponata koji nose epitet svetske premijere. Ovi fosili slave proteklih 200 godina od rođenja Čarlsa Darvina i 150 godina od objavljivanja njegove čuvene knjige „Poreklo vrsta", te se na izložbi „kriju" jer ilustruju procese evolucije. Tako saznajemo da se današnje ptice mogu posmatrati kao jedini preživeli i promenjeni dinosaurusi dok nam nedostajuća karika, dinosaurus nazvan unenlagija, prezentuje svoj pernati prelazni oblik koji je dokaz pomenute transformacije. Relativno mali unenlagija deli svoju slavu među evolucionim biolozima i sa jedinom pticom na  izložbi - patagopteriksom, koja nije uspela da pobegne od svojih korena jer ima koštani rep, koji je ostatak njenih dinosaurolikih predaka.

Ali, ni jedan od ovih eksponata ne može se meriti sa, za sada, najvećim mesožderom koji je ikada postojao na našoj planeti - giganotosaurusom. Razjapljenih,  ogromnih čeljusti dva skelata ove vrste postavljena su u sceni lova na sedamnaest metara dugačkog biljojeda rebahisaurusa. Upravo kod njih, dah bez koga ste ostali na samom ulazu napustiće vas još jednom, dok posmatrate gotovo megalitske ostatke ovih dinosaurusa koji se uzdižu postavljeni na „tepih" od sitnog kamenja. Giganotosaurusov rep ne biste uspeli da dohvatite ni sa podignutim rukama, što i nije začuđujuće ako se ima u vidu da je ova endemska, južnoamerička vrsta veličanstvenija od mnogo poznatijeg  severnoameričkog tiranosaurusa reksa, koji je, vidimo, ostao bez svoje titule (rex - kralj).

Kako se šetnja sa dinosaurusima privodi kraju sa njihovim izloženim, stvrdnutim otiscima potražićete izlaz kroz dečju radionicu i gift šop, ali pređene stope kroz postavku  ostaviće vam i jedno pitanje. Samo nekoliko vitrina uljuljkalo se tu, na samom izlazu, ilustrujući paleontološke nalaze iz doba dinosaurusa koji se odnose na Srbiju. Istina je da se u našoj zemlji, zbog njenih burnih tektonskih promena u mezozoiku, ne treba preterano nadati spektakularnim otkrićima dinosaurusa, ali da li je to opravdanje što su naši gosti iz Argentine bili primorani da postave svoje eksponate na zatvorene teniske terene, jer adekvatan muzejski objekat kod nas ne postoji?

Prirodnjačkom muzeju iz Beograda treba se zahvaliti što je uz pomoć koordinatorke izložbe Dragane Đurić, i ostalih zaposlenih u toj instituciji, uspeo da naše žitelje obogati ovim velikim paleontološkim iskustvom, ali cela zemlja je ipak i dalje pod velom jedne crne zavese, slične onoj koja je tako vešto iskorišćena na izložbi. Srbija će, nažalost, ostati prekrivena tom tamom sve dok Prirodnjači muzej ne dobije sopstvenu zgradu za svoje brojne eksponate, koja će ponuditi uslove za izlaganja čuda prirode pored kojih ćemo šetati tokom cele godine, diveći se stalnoj a ne samo privremenim postavkama.

Ljubisav PANIĆ

Piše: Peđa POPOVIĆ


- Svaki put moram da se spremim na udaranje, sudaranje, prekidanje ritma, gužvu... trista čuda - kaže Jovana Ilić, jedna od redovnih plivačica na bazenu Tašmajdan.

To važi za svakog od nekoliko stotina najhrabrijih koji uprkos svemu isplivavaju širine sa jedne na drugu stranu ovog bazena. I pored svega, Jovana je svakog vikenda na Tašu, jer joj je to, kako kaže, jedina mogućnost da kako-tako pliva.

- Iskreno, najviše čekam poslednjih dvadesetak minuta termina, jer je bazen tada koliko-toliko prazan i mogu da plivam bez tenzije i sa uživanjem.

Ovakvih Jovani u Beogradu je na hiljade, a stanje će ostati takvo sve dok u dvomilionskom gradu imamo dva olimpijska bazena koja rade. Neko će reći: postoji bazen i u Obrenovcu. Jeste, i puni se termalnom vodom, ali takođe je činjenica da je prosečnom građaninu, da ode do Obrenovca, npr. javnim prevozom, potrebno taman toliko koliko da autoputem stigne do Novog Sada. Tako nam ostaju samo dva velika zatvorena bazena - Tašmajdan i Banjica, iako u Beogradu postoje još dva - 25. maj (zvanično SC Milan Gale Muškatirović) i 11. april na Novom Beogradu, iz koga je poslednji plivač izašao početkom poslednje decenije prošlog veka (1991).

Da nije tužno, bilo bi smešno. Svi znamo da su devedesete donele ratove i osiromašenje, ali danas je 2010. godina, a investicije za bazene nisu sredstva koja nisu mogla da se namaknu u proteklih 10 godina, pošto se ulaganje u plivanje može smatrati kapitalnim projektom.

Zašto? Razloga ima dosta. Plivanje se smatra jednim od najtemeljnijih oblika vežbanja: osnažuje mišiće celog tela, podiže vitalnost i jača kardiovaskularni sistem. U svakom životnom dobu postoje posebni razlozi zbog kojih se plivanje naročito preporučuje. Tako u detinjstvu i pubertetu ono utiče na pravilan rast i razvoj, kao i na sprečavanje skolioze, odnosno, otklanjanje deformiteta kičmenog stuba. Poslovnim ljudima plivanje se naročito preporučuje kao sredstvo protiv stresa i za održavanje dobre linije, a starijima za kondiciju, kardiovaskularne bolesti i bolesti pluća, ali i kao svojevrstan „eliksir" za produženje mladosti. Malo li je?

- Nema boljeg načina za održavanje kondicije i vođenje zdravog života od redovnog, makar i rekreativnog bavljenja sportom, a sport koji je, po mišljenju većine njih, najkorisniji za zdravlje, očuvanje kondicije i skladan psihofizički razvoj čitavog organizma jeste plivanje. Ono opušta, blagotvorno deluje na psihu, kardiovaskularni sistem, pluća, razvoj mišićnog i zglobnog aparata, pomaže pri otklanjanju ili ublažavanju deformiteta kičmenog stuba i drugih oboljenja... Zato se ova aktivnost preporučuje svima, bez obzira na pol i godine. Ali, najbolje je kada se plivanje nauči u detinjstvu i kada deca, još dok su sasvim mala, počnu da se navikavaju na blagotvorno dejstvo vode - ističe profesor Danilo Ristić iz Gradskog centra za fizičku kulturu, ustanove koju mnogi Beograđani znaju kao Stari DIF.

Ipak, kako stvari stoje, 2010. mogla bi da bude i godina povratka na bazen, jer su počeli radovi na čak tri bazena.

- Rekonstrukcija JPSRPC Milan Gale Muškatirović je u toku. Trenutno se radi krov, a ubrzo će početi radovi na unutrašnjim bazenima i bazenskoj tehnici (filteri i slično) - kaže za Yellow Cab Dejan Kovačević, načelnik opštinske uprave Stari grad, gde se i nalazi nekadašnji 25. maj.

Rok za završetak radova je leto ove godine, a rekonstrukcija otvorenih bazena nalazi se u fazi izdavanja građevinske dozvole, što će reći da još nije počela na terenu.

- Tehnologija i logika radova diktiraju ovakav redosled. Verujemo da ćemo se već ove godine kupati i u otvorenim i zatvorenim bazenima. Investitor je Gradska opština Stari grad, a procena vrednosti radova je do deset miliona evra. Siguran sam da će Centar vrlo brzo biti u punoj funkciji - uverava Kovačević.

Za radove se spremaju i na Tašmajdanu, gde je posle rekonstrukcije oba bazena na redu nešto novo u našem gradu - podizanje balona iznad otvorenog plivališta, čime bi Beograđani dobili dva bazena koja bi mogla da se koriste tokom cele godine.

- Iako je bazen u funkciji od šest ujutro do ponoći, to je nedovoljno da pokrije potrebe građana. Čak i s pokrivenim bazenom teško ćemo moći da zadovoljimo sve potrebe, jer na Tašu, osim rekreativaca, trenira veliki broj sportista poput vaterpolista, plivača, ronilaca, podvodnih hokejaša, skakača u vodu... Ipak, biće to veliki pomak napred - kaže za Yellow Cab Marko Pavlović, direktor marketinga Sportskog centra Tašmajdan.

Radovi su otpočeli i preko reke, na Sportsko-rekreativnom centru 11. april, gde je u toku prva faza sanacije zatvorenog bazena. Kada radovi budu okončani, Novobeograđani će posle skoro 20 godina ponovo moći da se rekreiraju i plivaju i tokom zime.

- Sanacija bi trebalo da bude gotova do marta. U međuvremenu, pokrenuta je procedura javne nabavke za drugu fazu radova i očekujemo da će sledeće zime bazen biti spreman za rad. Vrednost radova procenjena je na oko tri stotine miliona dinara - rekao je Nenad Milenković, predsednik opštine Novi Beograd.

Snežana Stiković, direktorka 11. aprila, rekla je da se trenutno popravljaju kotlarnica, podstanice, filterska postrojenja, obnavlja se bazenska tehnika i uređuju garderobe. Sanacijom je predviđeno da se u funkciju vrate svi sadržaji u okviru bazenskog prostora, a u drugoj fazi predviđeno je da se izvode radovi na samom bazenu. Tokom rekonstrukcije biće izvršene i odgovarajuće prepravke koje će omogućiti da bazen bude prilagođen i osobama sa invaliditetom, tvrdi Stikovićeva.

Zvuči lepo, gotovo neverovatno. Na nama je da sačekamo i ukažemo ako ne bude tako. Završetak svih radova planiran je do jeseni tako da bi Beograđani, posle dvadesetak godina, mogli da se opuštenije brčkaju, plivaju, razvijaju i uživaju u vodi... koju možemo nazvati i osnovnom ljudskom potrebom, jer, na kraju krajeva, iz vode potiče život na planeti. A i mi smo sastavljeni od dve trećine vode...

Slobodni stil (Kraul)

Iako je reč o disciplini koja, u osnovi, obuhvata bilo koji stil, u praksi je to najčešće kraul (crowl). Razlog je taj što je kraul najbrži stil kojim se ostvaruju i najbolja vremena na svim deonicama, iako plivač na takmičenju može, ako želi, plivati i nekim drugim stilom. Zbog brzine, svi plivači odlučuju se za kraul. Kod njega se izvode naizmenični zamasi levom i desnom rukom, a plivač je u položaju licem prema dole, paralelno s površinom vode. U isto vreme, naizmeničnim udarcima nogama, sinhronizovanim sa zamasima ruku, kretanje se podržava i pospešuje. Plivač pri tom udah najčešće izvodi zakrećući glavu udesno ili ulevo između dva zamaha rukom, dok izdah obavlja u vodi.

Plivački stil kraul popularizovao je, iako ga, naravno, nije „izumeo", američki plivač, Havajac Duke Paoa Kahanamoku, trostruki olimpijski pobednik 1912. i 1920. godine. On je, takođe, „otac" još jednog popularnog sporta, surfovanja.

Leđni stil

Ovaj stil je, u osnovi, obrnuti kraul: plivač i dalje koristi naizmenične zamahe leve i desne ruke i nogu, ali je ovog puta okrenut licem prema gore, dakle, u položaju kao da leđima leži na vodi. To je jedini stil kad plivači startuju iz vode.

Prsni stil

Kod ovog stila izvode se pokreti obema rukama prema napred, uz ograničenje da laktovi moraju biti ispod vode. Pokreti nogu sinhronizovani su s pokretima ruku, no za razliku od ostalih stilova, noge takođe rade zajedno, u pokretu koji podseća na žablje plivanje. Ovo je najstariji i najsporiji stil plivanja koji zahteva veliku snagu nogu i ramena.

Faze rada ruku:

1. Propulzivna faza - ruke iz plutajućeg položaja izvode srcoliko, polukružno kretanje, potpuno simetrično i istovremeno prema dole, u stranu i pozadi, ne prelazeći ravan ramena. Sledi pokret šakama kao zgrtanje vode pod stomak.

2. Pripremna faza - šake iz zgrtanja prolaze ispod brade, sastavljene i opružene prema napred.

3. Faza plutanja - ruke su opružene i sastavljene, zauzimaju hidrodinamičan oblik i izvesno vreme miruju. Brzina: 1,4 do 1,67 m/s.

Delfin ili Leptir

Vrlo atraktivan stil plivanja kod kojeg je osnovni zahtev da ruke rade sinhronizovano, a laktovi ovog puta ne moraju biti ispod vode tokom zaveslaja. Ovaj stil smatra se tehnički najzahtevnijim i najtežim za izvođenje, te osim snage ramena zahteva i veliku snagu leđa i nogu. Na jedan ciklus rada ruku slede dva zaveslaja nogama. Tehnika disanja prilagođena je i usklađena sa radom ruku.