09. 03. 2010

Knjižare koje nestaju: Knjiga ili patika, pitanje je sad

Kako stvari stoje, postaje nam jasno da se važnost centralne zone beograda ogleda jedino u visini cene kvadratnog metra poslovnog prostora. to što se kulturni identitet grada osipa bez mnogo galame i što vrednosti na kojima smo mi kao beograđani odrasli tek tako iščezavaju - nije toliko bitno

Sve je počelo jednog davnog dana kada je Jugoslovenska knjiga nestala iz palate Albanija. Umesto nje otvorena je u to vreme više nego potrebna još jedna parfimerija, a danas na istom mestu iz izloga vire nike patike. I trenerke, naravno. Malo-pomalo, na red je došao i Nolit, beše bio kod Beograđanke, baš na ćošku, a onda i knjižara Kultura na Terazijama. Pa, i šta će tolike knjižare u centru grada? Bolje je da se lepo oblačimo...

Pod pritiskom novih tržišnih uslova, nekadašnji knjižarski giganti ne uspevaju da opstanu, a trend gašenja institucija od kulturnog značaja se nastavlja. Ukoliko ste skoro šetali Terazijama, možda ste primetili tužan prizor - katanac na vratima knjižare. Stvarno žalosno. Baš kao što je bilo odumiranje bioskopa Beograd filma, na primer Kozare u Bezistanu (koji je tek posebna tema) ili Jadrana nasred Trga Republike. Poruka je bila jasna: ne u bioskop, nego na jedan mochachino!

Ne živeli mi u zemlji Srbiji, usred tranzicije i ludila privatizacije, pa da i budemo zbunjeni ovom pojavom. Čitava priča o IP Prosveta, i njenim knjižarama mahom u centru grada, zahuktala se još krajem 2008. godine. Još tada građani i pisci apeluju na vlasti da novi vlasnik Prosvete zadrži izdavačku delatnost, a da najstarija knjižara Geca Kon u Knez Mihailovoj ne promeni svoju namenu i ostane hram ljubitelja knjige. Srećom pa su u tome uspeli, inače bi se u Gecinoj kući umesto knjiga verovatno prodavale patike. Međutim, finansijski problemi nisu odjednom nastali, Prosveta je posustajala. Iako novi vlasnik ima obavezu po ugovoru da izmiri zatekla dugovanja, to se nije dogodilo, a prodaja dela prostora u Čika Ljubinoj 1 ili u Dobračinoj ulici deluje kao logično rešenje. Radnici štrajkuju, knjižare ne rade, novi vlasnik je nezadovoljan, a Beograđani se pitaju šta se to dešava i da li je ikoga za to briga.

A onda još jedan šamar. Omiljena gradska knjižara Beopolis ostala je bez krova nad glavom. Sa ulaskom Doma omladine u treću fazu rekonstrukcije, ispade da su čelnici prevideli jednu sitnicu - gde smestiti knjižaru? Usmeno obaveštenje, zvaničan dopis o iseljenju, bez rešenja o preseljenju. Sve što je Dom omladine mogao da ponudi bio je magacinski prostor, pa je tako i iskrslo pitanje opstanka Beopolisa. Podrška je odmah usledila i od građana, od kojih su neki tu knjižaru zavoleli još kao mladi, ne nalazila se ona slučajno u Domu omladine, dok su umetnici Druge scene pokrenuli peticiju, apelujući na gradske vlasti da pronađu novi odgovarajući prostor. Iako je takav korak već bio očekivan, od grada - ništa! Pomoć je stigla od Eurocentra, koji se nalazi samo 50 metara od stare lokacije, bliže ulazu iz Dečanske ulice, koji je ponudio lepši i veći prostor za kultnu knjižaru. Šta će biti posle renoviranja Doma omladine, i da li će u njemu biti mesta za knjige - tek ćemo videti.

KNJIGE, IPAK, IMAJU KUPCE

Sudeći po toku dešavanja, moglo bi se zaključiti da Beogradu knjižare nisu potrebne, jer niko i ne čita. Ili, možda, niko ne treba da čita? Međutim, ne bi se reklo da je tako kad odete u knjižaru Delfi u SKC-u, u kojoj je atmosfera kao na sajmu knjiga. Čista, pregledna, lepa i moderna, opremljena je sa 50.000 naslova. Neki od izdavača imaju posebne rafove, istaknuti su i domaći autori, top-liste beletristike i publicistike. U moru tolikih naslova, potraga za Frojdovim kuvarom bila je uspešna, kako kaže prodavačica, baš su pominjali tu knjigu pre neki dan. Izdvojen je i odeljak za stranu literaturu, organizuju kjiževne večeri i potpisivanje knjiga. Koga mrzi da prošeta ili prelistava, može da poseti sajt www.delfi.rs i naruči i neki strip, film ili igricu. Slična je situacija i u Laguni u Makedonskoj, najmlađoj u krugu dvojke, koja pripada knjižari Delfi. Nekima će možda biti korisno to što ispod odabranih dela stoji preporuka knjižare u nekoliko rečenica, dok odeljak s knjigama za decu uvodi u neki poseban svet, gde su se najbolje priče skupile na jednom mestu.

Kada je u pitanju ukus Beograđana, reklo bi se, nema mnogo odskakanja. Uopšteno, lista bestselera uglavnom je slična, tek se trećina naslova razlikuje. Najviše se čitaju dela domaćih pisaca. Od Greha njene mame ne možete da uteknete, kao ni od Gospodina Arona. Kada je reč o stranim autorima - ako nema popularne knjige u jednoj, naći ćete je u drugoj radnji, a uglavnom se traže Khaled Hosseini, Dan Brown, Paulo Coelho. Kako su i razlike u cenama neznatne, afinitete prema knjižari određuje njen odnos prema knjizi i čitaocu.

NEŠTO MALO DRUGAČIJE

To nešto poseduje knjižara Apropo, koja svojom koncepcijom odudara od onog što bi se moglo nazvati klasičnim. U maštovito uređenom enterijeru možete popiti čaj i na miru prelistati knjigu koja vas zanima. Ljubaznost i upućenost zaposlenih devojaka na zavidnom je nivou, možete i njih ponekad zateći na licu mesta kako - da, čitaju. Izdanja na policama su raznovrsna, od aktuelnih do polovnih knjiga, a može se naći i ponešto na stranom jeziku.

Iako je konformizam čest oblik ponašanja, određene knjižare rešile su da odaberu malo drugačiji put - originalniju ponudu, a i više od toga. Bar je takav slučaj s knjižarom Jugoistok u Terazijskom pasažu. Tamo nema beletristike, kuvara i Ranjenog orla. Selekcija je malo drugačija. U fokusu su dela koja pripadaju polju teologije, istraživanju religija, civilizacija i običaja, psihilogije. Vrlo neobična izdanja, koja nikako ne spadaju u domen bestselera, već traže čitaoce koji će ih razumeti. Razgovor poveden sa zaposlenima u Jugoistoku može biti i intelektualno stimulativan i blago duhovit, što je, u stvari, potpuno osvežavajuće.

Ni knjižara Plavi krug ne ostavlja prolaznike ravnodušnim. Nalazi se na uglu ulica Takovske i Majke Jevrosime, a u njenim izlozima toliko šarolika izdanja da čovek ne poveruje šta stoji jedno do drugog. Pored klasika književnosti tu su dela iz polja ezoterije, psihologije, filozofije, kulturologije, muzikologije. Na najvišoj polici ne može da ostane neprimećen ni Slobodan Jovanović u 17 tomova, kraj kog se i knjižica O proseravanju H. G. Frankfurta baš lepo uklopila.

Ljubitelji malo specifičnije literature posećuju knjižaru Nikola Pašić na istoimenom trgu. Teme su uglavnom inspirisane nacionalizmom, četnicima, partizanima i ustašama, ratnim uspesima srpskog naroda, ali i njegovom duhovnošću. Knjiga o Draži Mihajloviću i Ravnogorskom pokretu doživela je 14. izdanje, a delo Vojislava Šešelja u više od 30 tomova deluje fascinantno i podseća na one knjige na metar. Takođe, naći ćete i vrlo zanimljivu političku literaturu, kao i komplete knjiga za decu. Iako joj je puklo staklo u izlogu i nije moderna i fensi, knjižara Nikola Pašić ima svoje poklonike.

Međutim, hiperprodukcija je zahvatila i izdavačku delatnost, pa je sve teže probrati kvalitetne naslove, ali i doći do starijih izdanja. Devalvacija pisane reči ogleda se i u tome što je kupcima sve manje interesantan tvrdi povez, dok je sve više opcija tri komada za 350 dinara. Gorak ukus u ustima ostavlja i činjenica da bez dobrog poslovnog plana i sluha za široku čitalačku publiku, knjižarima ostaje sve manje prostora, ne samo u centru već i širom prestonice. Na žalost onih koji pamte bolje dane, budući izgled grada očigledno određuje onaj ko će obrnuti najviše novca, a već neko vreme jasno je da u kulturi, naročito u vreme krize, para nema. Ali, zato se za nove patike dinar uvek nađe.
Biljana ĐORĐEVIĆ

Oceni ovaj članak

Komentari (1)