13. 03. 2010

Još malo u našem gradu: Džinovi patagonije

Zgrada „Impuls hale" deluje maleno u odnosu na dva gigantska zdanja hotela „Kontinental" i „Hajat" koja se nalaze u njenoj blizini ali, za razliku od ovih izvikanih mesta za prenoćište, „Impuls hala" se poslednjih meseci ne diči veličinom svojih zidova već među njima krije gigante koji su vredniji od bilo čega što možete videti u njenom okruženju (do 21. marta)

Zgrada „Impuls hale" deluje maleno u odnosu na dva gigantska zdanja hotela „Kontinental" i „Hajat" koja se nalaze u njenoj blizini ali, za razliku od ovih izvikanih mesta za prenoćište, „Impuls hala" se poslednjih meseci ne diči veličinom svojih zidova već među njima krije gigante koji su vredniji od bilo čega što možete videti u njenom okruženju. Bivši teniski tereni postali su privremeni dom ostataka dinosaurusa, bića koja su nestala pre 65 miliona godina, ostavljajući paleontologe da se bave tajnama njihovog izgleda, ponašanja i izumiranja. „Dinosaurusi Argentine - Džinovi Patagonije" naziv je izložbe koja će trajati do 21. marta i koju ne biste smeli da propustite.

Postoji nešto zaista magično u ogoljenim skeletima ovih džinovskih životinja koje su vladale skoro180 miliona godina u dugoj istoriji naše planete. Međutim, kao da se Prirodnjački muzej iz Beograda nije zadovoljiо tom nesumnjivom privlačnošću skeleta dinosaurusa, jer je uspeo da uveliča njihov magični potencijal pretopivši ga u spektakularnu, multimedijalnu postavku.

Onog trenutka kada sa, istina, nešto skupljom ali neprecenjom kartom prođete kroz crnu, platnenu zavesu u izložbeni prostor, vazduh koji ste udahnuli u hodniku razleteće se u velikoj zamračenoj prostoriji. Zbog saradnje sa naučnicima iz fosilima prebogate Argentine zakoračićete u mezozojski svet, koji ponosno predstavlja oko 40  eksponata od 25 vrsta dinosaurusa i njihovih savremenika.

Koncept izložbe takav je da grupisani eksponati pokazuju živi svet tri mezozojska geološka doba - trijasa, jure i krede, kada su ovi strašni gušteri (deinos - strašan, saura - gušter) nastali, doživeli svoj procvat i na kraju potpuno iščezli. Tako će vas blizu ulaza dočekati spretni, dvometarski mesožder hererasaurus, nalik onom iz poznatog filma „Park iz doba Jure", koji se datuje u gotovo nepojmljiv period od pre 228 miliona godina. Tu je i maleni eoraptor (u prevodu jutarnji grabljivac), takođe iz trijasa, zanimljiv zbog svoje arhaične lobanje koja ima osobine i biljojeda i mesoždera, iako se ovaj gmizavac najverovatnije hranio insketima.

Za dinosauruse kobno doba krede prezentovano je najbrojnijim eksponatima.  Skelet velikog, grabljivog megaraptora predstavlja dokaz života te epohe. Ta glavata mašina za ubijanje bila je opremljena nizom veoma oštrih zuba i prednjim udovima koji se mogu pohvaliti najvećim kandžama koje je neka životinja ikada imala. Ova, srpu nalik oruđa, mogla su biti duga i do pola metra a služila su kao sredstvo koje je ostavljalo smrtne povrede budućem plenu.

Pored megaraptora smestio se jednako ekstravagantni karnotaurus (u prevodu bik mesožder), jedini mesojedi dinosaurus na svetu koji ima rogove. Iako dugačak osam  metara, sa svojim atrofiranim prednjim udovima i manjim, tupim zubima, navodi na pretpostavku da se hranio uginulim životinjama kao pojedini današnji strvinari. Gotovo celokupno očuvan karnotaurusov skelet izuzetna je baza podataka za paleontologe i zbog sačuvanog otiska kože, uz pomoć kojeg je na izložbi urađena i verna rekonstrukcija njegove glave.

Međutim, crna zavesa koja je sada ostavljena daleko u pozadini nije jedina na izložbi. Jedan veliki prostor odvojen je istim zastorom dok grupiše više eksponata koji nose epitet svetske premijere. Ovi fosili slave proteklih 200 godina od rođenja Čarlsa Darvina i 150 godina od objavljivanja njegove čuvene knjige „Poreklo vrsta", te se na izložbi „kriju" jer ilustruju procese evolucije. Tako saznajemo da se današnje ptice mogu posmatrati kao jedini preživeli i promenjeni dinosaurusi dok nam nedostajuća karika, dinosaurus nazvan unenlagija, prezentuje svoj pernati prelazni oblik koji je dokaz pomenute transformacije. Relativno mali unenlagija deli svoju slavu među evolucionim biolozima i sa jedinom pticom na  izložbi - patagopteriksom, koja nije uspela da pobegne od svojih korena jer ima koštani rep, koji je ostatak njenih dinosaurolikih predaka.

Ali, ni jedan od ovih eksponata ne može se meriti sa, za sada, najvećim mesožderom koji je ikada postojao na našoj planeti - giganotosaurusom. Razjapljenih,  ogromnih čeljusti dva skelata ove vrste postavljena su u sceni lova na sedamnaest metara dugačkog biljojeda rebahisaurusa. Upravo kod njih, dah bez koga ste ostali na samom ulazu napustiće vas još jednom, dok posmatrate gotovo megalitske ostatke ovih dinosaurusa koji se uzdižu postavljeni na „tepih" od sitnog kamenja. Giganotosaurusov rep ne biste uspeli da dohvatite ni sa podignutim rukama, što i nije začuđujuće ako se ima u vidu da je ova endemska, južnoamerička vrsta veličanstvenija od mnogo poznatijeg  severnoameričkog tiranosaurusa reksa, koji je, vidimo, ostao bez svoje titule (rex - kralj).

Kako se šetnja sa dinosaurusima privodi kraju sa njihovim izloženim, stvrdnutim otiscima potražićete izlaz kroz dečju radionicu i gift šop, ali pređene stope kroz postavku  ostaviće vam i jedno pitanje. Samo nekoliko vitrina uljuljkalo se tu, na samom izlazu, ilustrujući paleontološke nalaze iz doba dinosaurusa koji se odnose na Srbiju. Istina je da se u našoj zemlji, zbog njenih burnih tektonskih promena u mezozoiku, ne treba preterano nadati spektakularnim otkrićima dinosaurusa, ali da li je to opravdanje što su naši gosti iz Argentine bili primorani da postave svoje eksponate na zatvorene teniske terene, jer adekvatan muzejski objekat kod nas ne postoji?

Prirodnjačkom muzeju iz Beograda treba se zahvaliti što je uz pomoć koordinatorke izložbe Dragane Đurić, i ostalih zaposlenih u toj instituciji, uspeo da naše žitelje obogati ovim velikim paleontološkim iskustvom, ali cela zemlja je ipak i dalje pod velom jedne crne zavese, slične onoj koja je tako vešto iskorišćena na izložbi. Srbija će, nažalost, ostati prekrivena tom tamom sve dok Prirodnjači muzej ne dobije sopstvenu zgradu za svoje brojne eksponate, koja će ponuditi uslove za izlaganja čuda prirode pored kojih ćemo šetati tokom cele godine, diveći se stalnoj a ne samo privremenim postavkama.

Ljubisav PANIĆ

Oceni ovaj članak

Komentari (1)