Putopis
18. 09. 2010
New york, New york: E-PLAY u carstvu raznovrsne muzike
E-Play - Maja Cvetković i Biljana Todorovski, odmah posle promocije trećeg albuma, Drago mi je da smo se upoznali, otputovale su u Njujork. Bile su fascinirane raznovrsnošću, u svakom mogućem smislu te reči: od arhitekture, preko ljudi, hrane, muzeja, klubova, mesta za izlazak. Zadivio ih je kvalitet svirki po malim klubovima, ali i naterao na neminovno poređenje sa situacijom u Beogradu. Nadaju se da će Njujork, u bližoj budućnosti, biti još jedno mesto na kojem će svoju muziku staviti na probu, jer su već to uradile u Francuskoj, u Parizu, na Svetski dan muzike
Maja Cvetković: Prvi susret s Njujorkom bio je hostel na obodu Central parka, ugao 230 West i 101 Street, na čijem ste sajtu (www.broadwayhotelnyc.com) mogli da pročitate razne komentare, između ostalog, „nije onako kako izgleda". Tako je i bilo. Noćenje u sobi sa četiri kreveta na sprat i zajedničkim kupatilom koštalo je oko 30 dolara. Na svu sreću, hostel se nalazio na kraju Central parka i imao je veoma dobru vezu s metroom (to mu je bila najbolja strana).
Najviše nas je zanimao njujorški noćni život, pre svega svirke. Njujork ima neverovatnu draž, nudi veliki broj klubova u kojima se svira različita muzika. Uputile smo se na East Village. Oko Prve i Druge avenije našle smo dosta veoma zanimljivih mesta. To su obično bili manji klubovi u koje može da stane do 150 ljudi. Ulaz je najčešće besplatan (samo smo na jednom mestu platile ulaz 12 dolara), sviraju po tri-četiri benda za veče, a kada shvatite koliko razovrsne muzike možete čuti za jedno veče, postane vam jasno gde se nalazite. U Beogradu postoji svega 20 bendova, od toga na svim manifestacijama svira istih pet, dok se tamo za veče u jednom klubu promene četiri benda, a ima oko 20 klubova u nizu, samo u jednoj ulici. Čini mi se da tamo zaista moraš da budeš mnogo dobar bend, konceptualno unikatan, sa dobrim pesmama, da bi te neko uopšte izdvojio od ostalih i zapamtio. A verujte, svi su veoma dobro svirali. O opremi po klubovima da i ne govorim! Eh, kad bi tako bilo u donjoj sali SKC-a. 
Narednih dana pratila me je mešavina osećaja oduševljenja što se nalazim u zemlji iz snova i frustriranosti zbog toga što ne mogu da postignem da vidim sve što sam planirala i želela. Nažalost, već sledećeg dana leto se pretvorilo u dosadnu prolećnu kišu i hladnoću koja nas je iskušavala sve do povratka i omogućila da više vremena provedemo po muzejima i radnjama. Među njima, Museum of Modern Art (MoMA) bio je pravi napad na oči i osećanja, jer su se dela koja sam pre toga gledala u knjigama iz istorije umetnosti nalazila pravo ispred mene. Prirodnjački muzej sa dinosaurusima i fenomenalnim izložbama naterao bi i najgore đake da budu naučnici i dolaze danima.
Narednih dana smo tematski obilazile delove Menhetna, kombinujući turističko razgledanje, posmatranje života grada i shopping: od umetničkog Sohoa, alternativnog Nohoa, preko veselog Greenwich Villagea, haotičnog China Towna, Male Italije do Times Squarea gde se osećaš kao da se nalaziš usred Tokija, Wall Streeta s japijima i teretanama, velikog gradilišta gde su nekad stajale kule bliznakinje WTC-a, dokova reka Hadson i Ist River, Bruklinskog mosta... i teško ih je sve nabrojati.
Nemoguće je ne diviti se ljudima koji su projektovali i izgradili takvo nešto i zemlji u kojoj je sve to moguće. Ti soliteri su definitivno znak raspoznavanja Njujorka!
Shopping nije toliko jeftin koliko su nam pričali pre polaska, možda zato što nismo došle u periodu rasprodaja, a bilo je i dosta nekvalitetnih stvari, bez obzira na zvučne brendove. Još jedna predrasuda u startu je pala u vodu - da su svi Amerikanci debeli. Situacija je bila i obrnuta: nigde nisam videla toliko zgodnih i mršavih, i toliko prodavnica organske hrane. Od poznatih lanaca brze hrane brzo smo odustale, jer su bili veoma prljavi, a cene i ukus užasni.
Zato su se tajlandski i indijski restorani pokazali kao pun pogodak. U blizini hostela nalazio se dobar tajlandski restoran Sura koji nudi fenomenalnu hranu po pristojnim cenama, a koje ne prelaze čuvenih 12 dolara (imala sam neki osećaj da maltene sve čega se dohvatimo u Njujorku košta 12 dolara).
Lanac kafeterija Starbucks odlično je mesto da se na brzinu popije kafa, ne naročito sjajnog ukusa, poseti toalet i kupi voda, jer ih ima bukvalno na svakom ćošku. Kad je reč o samim stanovnicima Njujorka s kojima smo imali kontakt, oni su ljubazni i predusretljivi, veoma svesni činjenice da se nalaze na najboljem mogućem mestu na svetu. Veliku pomoć pružili su nam prijatelji prijatelja, poreklom iz Srbije, koji su nas uputili na prava mesta koja bi nam inače promakla.
Najbolju odeću za nastup pronašle smo u radnji Trash and Vaudeville u East Villageu. Prodavac je bio zabavan, ličio je na originalnog člana New York Dollsa, a odeća... pa, za sve ukuse. Da smo imale više para, ponele bismo čitav kofer samo odatle. Za sledeću posetu ostavile smo istraživanje Bruklina, koji smo, nažalost, videle samo na jedan dan. Njujork je uzbudljiv grad, pun života i mogućnosti, mesto gde vlada velika konkurencija i metropola u pravom smislu te reči. Najveća vrednost ovog grada jeste raznovrsnost, mešavina najrazličitijih ljudi, rasa, svega i svačega.
Njujork je centar planete kome želim da se vratim, što pre!
