20. 01. 2012

Kuba: Egzotični komunizam

Većina ljudi ide na kubu da oseti ili se podseti čari komunizma i sveta gde je deljenje i davanje drugima i dalje model po kome se živi. Kuba je zbog tog sistema vrednosti posebna. Otići na Kubu u skup resort i iz luksuznog hotela posmatrati ljude kao utočenike, teško je i neprijatno. proživeti i podeliti svoje dane s njima nešto je sasvim drugačije, nešto lepo i posebno

Na svojim putovanjima uvek delim svet s ljudima koji žive u njemu. Tako sam putovao i Kubom, postao sam deo tog fenomenalnog karipskog ostrva. Prava Kuba sakrivena je od pogleda turista iza ograda skupih hotela i hotelskih plaža. Oni koji su bili na Kubi u aranžmanu Havana-Varadero, najčešćoj ponudi turističkih agencija, teško će reći da su uopšte videli bilo šta. Kažu da su bili na Kubi, ali zapravo nisu, bili su u hotelu. Takvih hotela ima svuda na svetu. To nije Kuba!

Kuba su nasmejani ljudi, umetnici, stare zgrade, divlje plaže, razigrani ritmovi, ples... Da li idete u hotele ili spavate među Kubancima - velika je razlika, od koje će vam najviše zavisiti utisak i slika o ovoj neverovatnoj zemlji. Moja avantura po Kubi bila je posebna, jer sam spavao u stanovima Kubanaca, pio kafu i ručao s njima. Stanovi su bezbedni, a domaćini vrlo ljubazni.

Kuba je komunistička zemlja u kojoj država i policija kontrolišu sve. Legalni smeštaj (casa particular) odobren od strane države, jeste privatan smeštaj, gde Kubanci koji imaju mogućnost primaju goste u svoj stan. Za goste su namenjene posebne sobe, jedna ili dve, i kupatilo, dok dnevni boravak delite s domaćinima. Sjajan je osećaj biti deo jedne kubanske porodice. Ukoliko ne znate španski, to je pravi izazov. Toliko smešnih situacija od ranog jutra koje vam u potpunosti ulepšaju dan.

Sve počinje u Havani. Havana je magičan grad, meni jedan od najlepših na svetu. Tako rustičana, posebana, prelepa i puna pozitivne energije. Vozio sam se isključivo starim automobilima, pored ruiniranih zgrada s velelepnim fasadama. Jedino u takvim automobilima vožnja kroz Havanu ima smisla, jer u njima kao da se vratite u neka prošla vremena. Dane sam provodio vozajući se i šetajući po Havani. Upijao sam svaki delić ovog fenomenalnog mesta, punog prelepih ljudi, sjajne arhitekture, nesvakidašnje istorije, muzike na ulici. Bez obzira da li ste turista ili možda više avanturista nemojte da propustite: Fabrica de Tobacos Partagas, Museo Ernest Hemingway, La Guardia, Che Memorial, hotel Nacional, Museo Nacional, de Bellas Artes...

Ne treba zaboraviti predivne vidikovce bilo da se radi o restoranima ili jednostavno krovovima kuća. Većina pogleda sa krovova su besplatni, dok se za neke plaća simbolična cena od npr. jednog dolara....prepuručujem Camara Oscura Plaza Vieja, Edificio Bacardi Aven. De las Misiones, Edifico Fosca Calle, Havana libre, Plaza de San Francisco...

Uveče sam izlazio na različita mesta. Noćni život pruža više opcija, sve zavisi od afiniteta. Za one koji su za klasične kubanske ritmove, poput salse, tu su kuće muzike (casa de la musica) gde se odžavaju prave male autentične kubanske ulične žurke. Kubanci različitih uzrasta ovde pokazuju svoje igračko umeće, koje je, razume se, na zavidnom nivou. Za one koji su više raspoloženi za mesta s najpopularnijom muzikom na Kubi - regeton, tu su pravi noćni klubovi gde se mladi Kubanci provode do jutra poput The Malecon, Tropicana...Moje iskustvo govori da, bez obzira na afinitete, treba iskusiti i jedan i drugi vid provoda u Havani.

Kada mislim o ovom gradu, pomalo me brine trenutak otvaranja Kube i priliv američkih dolara, kada će možda Havana postati novi Majami. Dugo su Kubance držali zatvorene, a i oni su se držali zatvoreno u borbi za drugačiju ideologiju. Kuba lagano otvara svoja vrata svetu - već sada je dozvoljen uvoz novih automobila, mobilnih telefona, upotreba Interneta. Ipak, i dalje traje sjaj starih dana jedne drugačije pionirske države. Vreme komunističke Kube polako prolazi, a ko želi da je vidi onakvu kakva je nekad bila, ima još malo vremena.

Ostatke kočija, starih taksija, kamiona, video sam i u Santjagu De Kuba. Crni grad i vrela krv juga još u sebi kriju tajne stare, kolonijalne Kube. Kubanci žive svoje dane i svoju revoluciju! Kolaps saobraćaja rešavaju inspektori koji stoje na autoputu, zaustavljaju prazne automobile i u njih smeštaju putnike koji stoje ispod mostova i nadvožnjaka čekajući prevoz. Stopiranje je jedan od glavnih načina prevoza. Dele sve što imaju. Česta dilema stvara se oko sistema: da li je ispravan ili nije? Jedino što sa sigurnošću mogu reći: pogrešno je porediti Kubu sa Japanom, Amerikom, Nemačkom ili bilo kojom zemljom. Iako je deo Latinske Amerike, Kuba je posebna i drugačija od svih tih zemalja. Možda zbog geografskog položaja, zbog koga je oduvek bila privlačna strancima, zbog klime, mešavine različitih kultura i mentaliteta; zbog svoje komplikovane, revolucionarne istorije, ona je danas jedna od najzanimljivijih zemalja.

Na Kubi su ljudi obrazovani, govore strane jezike, bezbedno je, ljudi imaju medicinsku negu i lekove, svi su isti. Takvo nešto ne možemo reći za Haiti, Jamajku i ostale zemlje u regionu. Ljudi su primitivni, neobrazovani, nepismeni, nije bezbedno i veliki broj njih je gladan, bez lekova i doktora, umiru ili bivaju ubijeni mladi. Kuba je u tom kontekstu zemlja koja živi svoju revoluciju i ta revolucija donosi dobro običnim ljudima. Možda ne voze dobra kola i ne nose najmoderniju odeću, ali žive život u kome se smeju, veruju komšijama, komuniciraju, igraju i danju i noću. Pored toga, Kuba šalje svoje doktore u Venecuelu da leče tamošnje stanovništvo, a studiranje za ljude iz Afrike je besplatno, što danas čini Kubu mestom na koje emigrira veliki broj Afrikanaca u potrazi za obrazovanjem

Dok se neki Kubanci žale kako im je teško u životu, ja ih gledam i vidim da su oni jaki, puni života i energije, kako veruju jedni drugima, žive na suncu, zdravi. Na kraju krajeva, oni žive svoj život nasmejani pored svih muka. Neko će pomisliti da je to površno gledanje na stvari, ali nije. Imao sam priliku da budem deo tog sveta, živeo sam s njima, intenzivno komunicirao i doživeo ovu zemlju onako kakva ona zaista jeste. Kuba je simbol bliskosti i deljenja, baš kao i salsa. Lepa priča... Posebna na planeti. Vrelina ritmova ove čarobne ostrvske zemlje, dovoljno hrabre da bude jedinstvena.

Filip Milosavljević, Jungle tribe

Oceni ovaj članak

Komentari