Filmovi
yc.rs, silafest
02. 09. 2011
Andreas Mesčuh, tvorac najboljeg turističkog filma na planeti
Oslikajte život bez šminke
Autor najboljeg turističkog filma na svetu u 2010. godini Andreas Mesčuh (Meschuh) kaže da Srbija ima veoma talentovane autore turističkog filma, koji čak i sa malo novca uspevaju da naprave kvalitetnu promociju svoje zemlje
Sa filmom "Štajerska - zeleno srce Austrije" ste prošle godine pobedili na 12 od 13 najvećih festivala turističkog filma na svetu. Zašto ste izabrali da radite takav turistički film?
- Zapravo, moji klijenti su tražili to. Nekoliko kompanija nam se obratilo za mišljenje oko toga kako da snimimo film i tako je sve počelo.
Kakav je osećaj imati najbolji turistički film na svetu i kako vam je to promenilo život?
- Sve je ovo uticalo na moj život, ali mi napravilo i izvesne probleme. Sada moji klijenti misle da sam zbog svog uspeha povećao cenu svojih filmova. Međutim, ja i dalje radim filmove po istoj ceni, pa sada stalno to moram da im objašnjavam! Ipak, šta još možete poželeti sem da imate najbolji film na svetu? Jedino što se od mene sada očekuje da radim još bolje.
Da li može da se živi od pravljenja turističkih filmova?
- Ja imam kompaniju koja zapošljava osmoro ljudi. Lično, od toga nemam neki novac ali moji radnici zarađuju i imaju redovna primanja svakog meseca. Za mene je to veoma važna stvar, jer su to mladi ljudi koji su još uvek na akademiji.
Znači, vi praktično radite za svoje zaposlene?
- Upravo tako. Ne za sebe, već za njih. Moja želja je samo da im prenesem svoje mišljenje i iskustvo u pravljenju turističkih filmova, bilo da radi o Evropi ili ostatku sveta.
Da li je teže napraviti turistički ili igrani film?
- Turistički, jer svi koji naručuju žele da imaju pobednički film, a to može da bude problem. Vlasti u Štajerskoj nisu verovale u moj film, kada sam počeo da ga radim. Ali kada je postao najbolji na svetu došli su kod mene da kažu kako je to neverovatan uspeh. Tako je maltene za svaki film. Ipak, ako pričamo o tehničkim detaljima i organizaciji onda je teže snimati igrani film.
Ovaj Festival se u Srbiji održava pod pokroviteljstvom Međunarodnog komiteta festivala turističkih filmova - CIFFT, i okuplja najeminentnije autore ne samo iz Evrope već i celog sveta.
- Lepo je imati dosta novca, kao i dobru opremu, ali u celoj Evropi novca za ovakve filmove ima sve manje. Tako da je ideja mnogo važnija, kao i dobar scenario. Ako to imate, onda to može biti mnogo lakše. Na ovom festivalu je bio jedan odličan primer za tako nešto o zagađenju reke u okolini mesta Brus. Tako da u velikim i bogatim zemljama kao što su Engleska ili Francuska, uvek se više gleda ideja i na koji način pričate priču.
Ove godine na SILAFESTU je u užu konkurenciju ušlo i mnogo filmova koje su radili amateri. Da li mislite da je moguće da neki jeftin film koji rade amateri može pobediti na velikom festivalu?
- Apsolutno. Ako imate podršku kvalitetnih profesionalaca, onda svako može da napravi dobar film. U mojoj zemlji postoje mlade firme koje se bave kreativnim radom i viđao sam radove jako mladih ljudi. Oni su zaista neverovatni. Međutim, video sam i da u vašoj zemlji zaista imate veoma perspektivne mlade režisere i jedino što im je potrebno je malo podrške profesionalaca.
Koliko Austrija godišnje ulaze u turistički film?
- Znam da Beč ulaze veoma mnogo novca. Nijedan film koji se radi nije jeftiniji od milion evra.
Kao predsedniku žirija SILAFESTA kako vam se čine filmovi ove godine u odnosu na prošlogodišnje, kada ja vaš film pobedio na festivalu?
- Ove godine je kvalitet filmova značajno povećan. Verujem da je to i zbog toga što je oprema značajno pojeftinila, tako da sada svaki student može da napravi film. Zbog toga smo zaista imali veoma ozbiljnu raspravu u žiriju oko najboljih filmova.
Doputovali ste iz Graca automobilom u Veliko Gradište. Da li, kao tvorac turističkih filmova čije oči znaju da uoče detalje, primećujete neku razliku kada putujete kroz Austriju, Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju?
- Slovenija je naš sused i poznajem je veoma dobro, Hrvatska ima more, a Srbiju nisam dobro poznavao. Međutim, bio sam prošle godine ovde i veoma sam uživao. Ove godine kada sam dolazio, a to sam rekao i na jednoj ovdašnjoj televiziji, osećao sam se nekako kao da dolazim kući. Poznajem jednog veoma poznatog austrijskog pisca Pitera Hankea, i sada mogu da razumem njegov način pisanja jer i ja osećam isto. Ni sam ne znam tačan razlog zbog čega imam osećaj kao da sam kod kuće, ali je jednostavno tako.
Kako napraviti kvalitetnije turističke filmove u Srbiji s obzirom da se ulaže jako malo novca u ovaj oblik promocije?
- Pričajte vaše priče. O Dunavu, o životu... i to sa običnim ljudima, šta oni misle, kako žive...To svi žele da vide. Unesite možda i neku dozu humora.. potrebno je više životnih a ne samo filmova o monumentalnim stvarima. Oslikajte život, a ne ušminkanu stvarnost.
Ako bi pravili turistički film o Srbiji, šta biste stavili u prvi plan?
- To je zanimljivo pitanje. Mislim da bi uvek započeo sa vašom specifičnom muzikom, obrađenom na moderan način, koja se transformiše dalje... možda bi uzeo zvuke vaše zemlje, radio sa njima i onda bi dobio ideje za dalju priču. Zatvorite oči i krenete tako.
Osim turističkog, SILAFEST se bavi i ekološkim filmom. Kako bi po vama izgledao superheroj koji bi Srbiju spasio od ekoloških problema?
- Veoma je važno što promovišete ekologiju, jer je to tema koja je aktuelna u celoj Evropi. Mislim da već imate jednog takvog heroja a zove se Fantom. Inače, lik koji je prikazan u filmu vašeg autora Dalibora Đokića, baš na ovom festivalu.
