Filmovi
17. 10. 2011
XX festival etnološkog filma
Intervju: Clarisse Hahn: Kurdski ljubavnik
Šaman pada u trans ispred televizora, seksualno izgladneli pustinjak sanja o tome da se oženi, ovca je žrtvovana i pojedena, svekrva sprečava snaju da nauči da čita, jedan čovek došao je iz Evrope da traži ruku devojke koja živi s majkom...Film o svakodnevnom životu ljudi u Kurdistanu
Ovo su protagonisti u filmu mlade Clarisse Hahn koja će biti gost i jedan od 32 učesnika takmičarskog programa jubilarnog 20. Međunarodnog festivala etnološkog filma, koji se održava u organizaciji Etnografskog muzeja u Beogradu od 17. do 22. oktobra. Ovogodišnje izdanje festivala, po mišljenju selekcione komisije, donosi novine u ovom žanru: nove informacione tehnologije menjaju produkciju, ali postaju i tema filmova; nezadovoljstvo načinom života u svom kulturnom kodu i traženje drugačijeg civilizacijskog modela jeste nova tema koja se sve više provlači. Po vokaciji umetnik, Clarisse Hahn se u svojim filmovima bavi ljudima s margine, svoje filmove snima po godinu dana živeći u okruženju svojih protagonista. O složenim ljudskim odnosima govori i njen višestruko nagrađivani film Kurdski ljubavnik koji ćemo moći da vidimo na festivalu.
Yellow Cab: Recite nam nešto o filmu s kojim učestvujete na Festivalu etnološkog filma.
Clarisse Hahn: Moj film je o svakodnevnom životu ljudi u Kurdistanu. Pokušala sam da sagledam njihove kompleksne odnose, koji obuhvataju ambivalencije i suštinske protivrečnosti. Tamo ljudi žive u neposrednoj blizini jedni drugih, njihovi odnosi utkani su u mrežu geografskih i društvenih veza. I ja sam privatno umešana u te veze, jer su to rođaci mog dečka. Kad voliš nekog, može postati zbunjujuće i može imati kontrolu nad tobom. U odnosima koji podrazumevaju kontrolu, novac, rivalstvo i ljubavi, svako traži svoje mesto pod suncem.
CH: Volim da gledam filmove koji mi pružaju priliku da sagledam situacije i pojedince i da mogu da se identifikujem s njima, a u isto vreme daju mi perspektive, ili dovode u opasnost moj sistem vrednosti i identitet koji gradim za sebe. Za mene je etnološki film put do znanja - spoznaje sveta i sebe, da bih razmotrila svoj svakodnevni život.
Želju da snimim film dobijam u susretu s ljudima koji me navode na ispitivanje načina na koji se odnose na realnost, o kojoj ja nikad nisam razmišljala. Gledam ih kao mogući alter ego, način života, novi način gledanja na stvarnost, koji će možda promeniti način na koji se ja odnosim prema drugima, svom telu, porodici itd.
YC: Kako vidite budućnost etnološkog filma?
CH: Zahvaljujući dostupnosti i demokratizaciji video kamera i olakšanoj montaži, danas svako može da snimi film. Etničke i marginalne grupe sve su više u stanju da putem filma ispričaju svoje priče, da kontrolišu ono što žele da kažu o sebi. Uskoro će doći do kraja dominacije zapadnjačkog pogleda, i to je odlično!
