Filmovi
Priredila: Ivana ĆIRKOVIĆ
26. 10. 2011
Andrew Niccol: Siromašni umiru, a bogati ne žive
Intervju sa rediteljem povodom premijere filma "Preostalo vreme" koji stiže u naše bioskope 27. oktobra
Počevši sa Gatakom 1997, Niccolova jedinstvena vizija oduševila je i u istoj meri zaintrigirala publiku. Gataka, u kojoj igraju Ethan Hawke, Jude Law i Uma Thurman, smeštena je u agresivno uvrnut svet u kome genetski inženjering upravlja tokom ljudskog postanka. U sledećem filmu, Trumanov šou, Niccol je stvorio svet u kome Jim Carrey igra Trumana Burbanka, čoveka koji nema svest o tome da je glavni lik u sapunici o sopstvenom životu, odgajan u ogromnom televizijskom studiju da bi ga prikazivali 24 sata dnevno, sa svim ljudima oko njega, uključujući i njegovu porodicu koju, zapravo, čine glumci.
Sledi S1m0ne iz 2002, film sa Alom Pacinom i Winonom Ryder. Producent ostaje bez glavne glumice pa odlučuje da je zameni digitalno stvorenim likom koji preko noći postaje senzacija.
Istražujući manje fantastičnu tematiku, 2005. snima Gospodara rata s Nicolasom Cageom u ulozi Jurija Orlova, dilera oružjem koji preispituje moralnost svog posla dok ga juri agent Interpola.
Ove godine Niccol se vraća naučnoj fantastici filmom Preostalo vreme. Glavne uloge u priči o drugačijoj Zemlji, na kojoj je nauka otkrila tajnu večnog života, tumače Justin Timberlake, Amanda Seyfried i Cillian Murphy. Da bi se izborili s neizbežnim problemima koje bi prenaseljenost planete mogla da izazove, ljudi se rađaju s potkožnim telesnim satom. Kada napune 25 godina, prestaju da stare, ali sat počinje da otkucava i ostaje im samo još godinu dana života. Vreme postaje valuta i mora biti kupljeno, pozajmljeno ili ukradeno da bi ljudi preživeli. Preostalo vreme stiže u naše bioskope 27. oktobra.
Yellow Cab: Možete li nas uputiti u temu svog najnovijeg filma?
Andrew Niccol: Radi se o tome šta se dešava kada poželite da živite večno. Za mene, film je Gatakino dete, samo je genetski inženjering napredovao. Ovo je, pre svega, akcioni triler. Mislim da će ga dosta ljudi i shvatiti isključivo kao takvog. Mnogi će hteti da ga pogledaju zbog jurnjave automobila, ali i zbog Amande Seyfried koja maše pištoljem ljudima ispred nosa, a ona to odlično radi! Ali, neki će ga pogledati zbog ideje, jer očigledno govori o našoj želji da večno ostanemo mladi. Da bismo deaktivirali gen odgovoran za starenje i ostali mladi, skloni smo ekstremnim postupcima.
YC: Snimci nas podsećaju na veoma uspešan SF film Loganov beg. Da li postoje sličnosti između ova dva filma?
AN: Postoji bitna razlika između njih, jer, koliko se sećam, u Loganovom begu umirete u određenim godinama. Ovde je potpuno suprotno, možete da živite večno. Ali, imamo i dobru i lošu vest. Dobra vest je da prestajete da starite sa 25 godina, a loša da vam preostaje još godinu dana i da morate da kupite ili ukradete još vremena, a to je prilično drugačije od pomenutog filma. Nisam siguran da je uopšte postojao genetski inženjering kad je sniman Loganov beg.
YC: Rekli ste da ovaj film svakako ne posmatrate kao naučnofantastični.
AN: Svet koji vidite prilično je poznat. Svi se rađaju s telesnim satom, a ideja je da taj izum predstavlja kraj svih drugih izuma. Sat nije dobar ni za koga, kako kažemo i u filmu. Siromašni umiru, a bogati ne žive. Zanimljivo je da siromašni nemaju vremena da proizvedu nešto novo - nema novih automobila, novih tehnologija, a bogati nemaju motivaciju - zašto izmišljati novi auto kad to može da se uradi za sto godina?
YC: Kakvu vrstu akcije možemo očekivati?
AN: Sama akcija usko je vezana za suštinu filma. Ljudi bukvalno ostaju bez vremena, pa u filmu ima mnogo trčanja. Pošto se stvari kupuju vremenom, a treba ga i zaraditi, mi uvek mislimo: Dole niz ulicu nalazi se prodavnica alkoholnih pića. Ako prošetate do nje dok vam sat otkucava, kupićete samo jedno pivo, ali ako potrčite, kupićete dva. Sat neprekidno otkucava.
YC: Film nas, zapravo, pita da li zaista želimo da živimo večno.
AN: Da. Postoji i interesantan lik u filmu koji, iako ima hiljade godina na svom satu i već 105 godina iza sebe, želi da umre. Postoji mogućnost da, iako „isključimo" starosni gen i živimo večno, naša psihologija neće moći da isprati našu biologiju. Kao što njegov lik kaže, „um može da se potroši čak i ako telo ne može". On je praktično besmrtan i želi da umre. To je zanimljivo. Mislim da moramo da prođemo kroz proces starenja.
YC: Vaši prethodni filmovi veoma su vešto osećali duh vremena. Šta nam poručuje Preostalo vreme?
AN: To je svakako odgovor na našu želju da živimo večno, a nije slučajnost ni to što je sniman u Los Anđelesu. Ne kažem da je u filmu reč samo o ovom gradu, ali ne kažem ni da nije - taj grad je Meka za sve koji imaju želju da budu besmrtni. Dakle, film je odgovor na to, kao i na ekonomsku potčinjenost, mada mislim da ne bi trebalo da pričam o tome, jer onda niko neće doći da pogleda film.
YC: Da li je publika spremna za film o klasnim sukobima?
AN: Ovaj film je mnogo više od toga. Nadam se da će ljudi biti zainteresovani za njega na mnogo više nivoa. On je uzbudljiva trka koja u sebi nosi ideje, a tu je i ljubavna priča o kojoj nisam rekao ni reč, tako da ima više aspekata.
YC: Da li je bio izazov odabrati ljude koji izgledaju kao da imaju 25 godina?
AN: Bilo je zanimljivo, jer sam tražio i nove i stare duše. Iako svi izgledaju kao da imaju 25 godina, hronološki su negde između 25 i 105. Trebalo je da nađem čoveka od 105 godina u telu 25-godišnjaka. Čak i najmanje uloge kao što su zalagaoničar, vozač autobusa ili sveštenik, gde vam je obično potreban neki istrošeni 75-godišnjak, zahtevale su da pronađem glumca s karakterom istrošenog čoveka od 75 godina, a u telu 25-godišnjaka. To je bio izazov.
