26. 08. 2010

Intervju: Sonja Lončar i Andrija Pavlović

LP duo: Takmičenja za najbolji klavirski duo je poput izbora za Miss sveta

Pijanisti Sonja Lončar i Andrija Pavlović osnovali su LP Duo 2004. godine i od tada su održali više od 100 koncerata u zemlji i inostranstvu. Nedavno je jednom od najboljih klavirskih dua na svetu dodeljena je nagrada fondacije Bruno Frey Stifttung, Landesakademie Ocsenhausen za najbolje mlade u umetnike u prethodnoj godini, što je bio dovoljan razlog za razgovor za Yellow cab...

Razgovarao: Peđa POPOVIĆ

Yelllow Cab: Šta vam je osim slave donela nedavno dobijena nagrada fondacije Bruno Frey Stifttung za najbolje mlade umetnike?

LP duo: Osim, naravno, uvek neophodnog novca, ova nagrada je jedna lična satisfakcija i potvrda našeg dugogodišnjeg intenzivnog rada, a dobija na još većem značaju činjenicom da je dobijaju uglavnom državljani Nemačke. Nesumnjivo je da doprinosi otvaranju nekog novog dela tržišta za buduće projekte.

YC: Koje ste još bitne nagrade osvojili?

LP: Na internacionalnom takmičenju savremene kamerne muzike u Krakovu osvojili smo prvu nagradu i specijalnu nagradu, u Rimu dve druge i jednu treću nagradu, u poljskom gradu Bialistoku specijalnu nagradu u vidu mini turneje u Poljskoj. Takođe, dobitnici smo i nagrade grada Beograda 2009. i nagrade Udruženja muzičkih umetnika Srbije za najbolje mlade umetnike u 2009. godini. Svakako treba izdvojiti plasman u osam najboljih svetskih dua na najvećem svetskom takmičenju klavirskih dua u Majamiju 2008. gde smo održali pet koncerata. To je jedini put da je neki duo s Balkana ostvario ovakav uspeh.

YC: Sportski rečeno, kako se sada kotirate, i manje upućenoj većini recite šta se sve vrednuje prilikom ovakvih izbora?

LP: Sportski rečeno, sve se vrednuje, čak i ono pre i posle koncerta. To je nešto kao na izboru za mis sveta, ha-ha-ha. Naravno da je sve bitno, a trudimo se da se ne poredimo s drugima, da stvaramo svoj stil i u tom smislu budemo van bilo kakve konkurencije. U periodu studiranja išli smo na dosta takmičenja, i u tom trenutku je ta vrsta vrednovanja važna, ali više ne razmišljamo o tome na taj način.

YC: Tržište klasične muzike u Nemačkoj i Srbiji - pokušaj poređenja ili najupečatljivije razlike iz perspektive muzičara?

LP: Tržište zapadne Evrope ima neuporedivo dužu i bogatiju tradiciju klasične i savremene muzike, odnosno, takozvane umetničke muzike. Kod nas se uvek manje ulagalo u muziku u odnosu na ostale umetničke forme, i mi ne posedujemo odgovarajuću infrastrukturu, od školstva, umetničkih akademija do koncertnih prostora i instrumenata. Recimo, u Nemačkoj, Poljskoj ili Holandiji, u svakom manjem mestu postoji ozbiljna koncertna sala i koncerti su uvek puni. I kod nas postoji kultura odlaska na koncerte, ali je ograničena na veoma mali broj ljudi. Takođe, koncertna ponuda i dinamika sadržaja neuporedivo su veće na zapadnom tržištu.

YC: Kakvi su vam dalji planovi - snimanje albuma, koncerti, turneje?

LP: U septembru izlazi album kompletnih dela za dva klavira čuvenog danskog kompozitora Kima Helwega, na kome smo intenzivno radili poslednje dve godine. Kada izađe album, uslediće više promotivnih koncerata u Danskoj. U planu je priprema albuma muzike holandskog kompozitora Chila Mejeringa, i jednog velikog multimedijalnog projekta u saradnji s holandskom producentskom kućom Willco, koji će biti izveden u nekoliko većih gradova u Holandiji (Amsterdam, Roterdam, Utreht...). Sledeće godine očekuje nas izuzetno uzbudljivo učešće na čuvenom Zagrebačkom bijenalu, gde ćemo imati dva koncerta. Nedavno je u Zagrebu objavljen CD na kome se nalazi i jedno delo hrvatskog kompozitora Iva Josipovića koje smo izveli sa gudačkim orkestrom „Dušan Skovran".

YC: Kada ćete svirati u Beogradu?

LP: Prvi sledeći nastup u Beogradu biće na svečanom otvaranju festivala Dis-patch na Kolarcu, 7. oktobra. Ovom prilikom premijerno ćemo izvesti delo čuvenog nemačkog kompozitora Stockhausena Mantra za dva klavira. To je jedno od prvih elektroakustičkih dela u savremenoj muzici, i ovog leta boravićemo u Stockhausenovoj fondaciji u Nemačkoj gde ćemo raditi na ovom delu. Projekat su podržali Goethe-Institut i festival Dis-patch.

YC: Koliko često dolazite u Beograd i koliko i da li vam nedostaje?

LP: U Beogradu smo dovoljno često da ne stigne ništa da nam nedostaje, a i ako se to desi, onda su to samo pojedini bliski ljudi. Izabrali smo takav način života da veći deo vremena ipak provodimo u Beogradu, koji je naš grad i koji najviše volimo.

YC: Nastup pred najvećim brojem ljudi?

LP: Velika sala filharmonije u Krakovu i nastup pred oko 2.000 ljudi, koncert je prenosila Nacionalna televizija Poljske.

YC: Najvažniji nastup?

LP: Svaki je najvažniji.

YC: Najdraži nastup?

LP: Oba najdraža su u Beogradu pred našom publikom, i oba u okviru BELEF-a.

Naš prvi nastup 2004. godine u Centru Sava i nastup na brodu koji je plovio Savom i Dunavom 2007. godine.

YC: Gde biste voleli da svirate?

LP: Svuda.

YC: Da li ubuduće planirate da probate elektronsku muziku, tj. klavijature, ili ostajete dosledni klaviru?

LP: Svirali smo već dela Philipa Glassa na analognim sintisajzerima, a na festivalu Dis-patch imaćemo neku vrstu eksperimenta u tom smislu, i naravno da je to vrlo važan deo našeg zajedničkog rada i na tome planiramo i dalje da radimo.

Oceni ovaj članak

Komentari