Muzika
08. 07. 2011
Gadget junkie ispred ansambla iz snova
Daniel Harding i filharmonijski orkestar milanske „skale" na završnoj večeri osmog beogradskog međunarodnog „čelo festa" u nedelju, 10. jula, u centru „Sava"
Elem, Rattle nije časio časa da smesta angažuje tinejdžera Daniela Hardinga za svog asistenta u uglednom Simfonijskom orkestru Birmingema u sezoni 1993/1994. (a vi izračunajte koliko je tek Hardingu tada bilo godina), da bi naš junak u bliskoj budućnosti, posle samo godinu dana pohađanja Univerziteta u Kembridžu, zapravo, već stasao dovoljno da ga pak slavni Claudio Abbado imenuje za svog pomoćnika u Berlinskoj filharmoniji, kojom je ovaj lično i dirigovao prvi put sa svega dvadeset jednom. I 1996. bio najmlađi dirigent ikad koji je debitovao na Promenadnim koncertima BBC-ja, i tako dalje.
Želite još? Daniel Harding, kojem je sada tek skoro punih trideset šest, glavni je gostujući dirigent Londonskog simfonijskog orkestra, muzički direktor Simfonijskog orkestra Švedskog radija i glavni dirigent kamernog orkestra „Mahler", pri tom redovno nastupajući s Bečkom i Berlinskom filharmonijom, Royal Concertgebouw Orchestra, Minhenskom filharmonijom, Londonskom i Roterdamskom filharmonijom, Orkestrom Državne kapele u Drezdenu, Filharmonijom Osla, da i ne govorimo o nastupima preko Atlantika s Filadelfijskim orkestrom, Filharmonijom Los Anđelesa i simfonijskim orkestrima Čikaga, Atlante, Baltimora, Hjustona i Toronta. Tome treba dodati i nedavni debi s Njujorškom filharmonijom, koji je propraćen sa oduševljenjem.
Maestro Daniel Harding, već neko vreme na očiglednom profesionalnom vrhuncu, tako je 2005. godine otvorio sezonu Opere milanske „Skale" dirigujući novu postavku Mozartovog Idomenea, nekoliko godina kasnije u istoj kući dirigovao je i Salomu Richarda Straussa, a 2008. Bartókov Dvorac Plavobradog i Il Prigioniero Luigija Dallapiccole.
Opisuju ga kao gadget junkieja iza kojeg nije uputno stajati na aerodromskom izlazu kada iz džepova počne da vadi svoje mobilne telefone, personal organizere, smartphoneove, iPhoneove i još sijaset sličnih elektronskih drangulija. Budući da je otprilike 300 (i slovima tri stotine!) dana aktivno na putu, nastupajući širom sveta, vidite i sami da li njegova privlačna spoljašnjost, otmen i opasan dirigentski šik, opremljenost novotarijama poslednjeg tehnološkog doba i atraktivni angažmani u najčuvenijim orkestrima, po svim kontinentima, vrede deljenja istog avioprevoznika.
Ali, da saučestvovanje u sedištu ispred scene na kojoj on diriguje vredi i te kako, saznaćete već 10. jula u Centru Sava, na finalnoj i svakako spektakularnoj večeri ovogodišnjeg, osmog Čelo Festa u tradicionalnoj produkciji njegovog osnivača, Jugokoncerta. Nekoliko BEMUS-a ranije u istoj dvorani sa Royal Concertgebouw Orchestra, sada na nastup sa Filharmonijskim orkestrom milanske „Skale", Daniel Harding stiže praktično pravo sa svoje azijske turneje. Navijač je Manchester Uniteda, pa navalite na ovog naočitog maestra, za kojeg londonski The Independent kaže da „tehnički ne može biti u krivu". I da, Coppolin Kum, Svi predsednikovi ljudi i Doba nevinosti podrazumevaju se kao njegov filmski izbor, kompletni The Beatles kao pop odluka - nego šta. Nismo stigli da ga upitamo da li je prisan sa Madchester scenom iz osamdesetih, pošto je praktično neuhvatljiv tokom najvećeg dela aktivne sezone. Stephen Hawking i Gary Younge (Who Are We - And Should it Matter in the 21st Century?) jesu autori koje običava da pomene u svojim izjavama, a Schumann mu je omiljeni kompozitor i po njegovim rečima „najpotcenjeniji" ikad u umetničkoj muzici...
Pa, ne brinite, Schumanna će svakako biti u Centru Sava (Koncert za violončelo i orkestar a-moll, op. 129, s Marie-Elisabeth Hecker, pobednicom Rostropovičevog konkursa, kao solistkinjom), a na svom sveevropskom večernjem repertoaru Daniel Harding ima još Rossinijevu uvertiru za operu William Tell, Faureovu Elegiju za violončelo i orkestar op. 24 (orkestarska verzija 1895) i Dvořákovu Simfoniju br. 9 e-moll Iz Novog sveta, op. 95, za kraj. Zadovoljni? Jedva čekamo da još jednom vidimo i čujemo ovog gadget junkieja ispred pravog ansambla iz snova. Malo operskog orkestarskog isečka, mnogo veličanstvene simfonijske muzike i distingvirani centralni komadi za violončelo pride. A Natalie Portman koju spominje naslov jednog članka o tipičnom danu fantastičnog gospodina Hardinga („I'd Like to Marry Natalie Portman")? Pa, ko to može da zna. Sa Hardingom je sve moguće.
Zorica KOJIĆ
