Muzika
19. 09. 2011
Brodsky quartet svira dela Isidore Žebeljan
Veoma cool klasika
Oduvek ste čeznuli da nekako započnete karijeru pasioniranog ljubitelja umetničke muzike upućenog u sve te presudne, šik detalje koji od vaše kolekcije ploča i odsečaka koncertnih ulaznica čine distingviranu zbirku momenata za ponos i nadahnuće jednog aktivnog gradskog stanovnika?
Kada članovi ovog kvarteta (koji iduće godine obeležava čak četiri decenije postojanja!) budu izašli na scenu Kolarca da uz pomoć izabranih saučesnika (Aneta Ilić, sopran; Boban Stošić, kontrabas; Joan Enric Lluna, klarinet; Stefan Dohr, horna; Miroslav Karlović, udaraljke; Isidora Žebeljan, klavir; Premil Petrović, dirigent) izvedu takođe probran potez kroz briljantno stvaralaštvo kompozitorke Isidore Žebeljan, onda će to, kada je reč o ozbiljnoj muzici, biti svakako centralni događaj septembra čiji će kreativni zraci, slutimo, još dugo obasjavati i sve ono vreme okolo.
Nimalo slučajno. Talentovana grupica tinejdžera koja je još u svom severnjačkom Midlsbrou od 1972. priređivala mala večernja koncertiranja za roditelje i komšiluk uglavnom, ali sa već jasno ambiciozno iskazanim repertoarskim stavom, zaputila se tokom narednih godina ka ozbiljnim muzičkim dvoranama i takmičenjima, otkrivajući pre svega Šostakoviča, sa specijalnim sviračkim apetitom. Obrevši se na Royal Northern College of Music u Mančesteru, naši junaci - inspirisani izuzetnom ličnošću Adolfa Davidoviča Brodskog, ruskog violiniste koji se posle svoje evropske i američke karijere skrasio baš u Mančesteru na samom početku 20. veka, vršeći neverovatan pedagoški i koncertni solistički i kamerni uticaj u ovoj sredini - odlučuju da svoje prvobitno ime Cleveland Quartet promene u sadašnje Brodsky. Adolf Brodski bio je, uzgred, prijatelj i omiljeni umetnik Čajkovskog, Elgara, Griega, Brahmsa - dobar povod da život ovog naročitog umetnika sami dalje istražujete.
Skupljajući znanja nadalje svuda po Evropi i svetu, Brodsky Quartet polako vremenom postaje mnogo više od tek još jednog nadahnutog ansambla klasične kamerne formacije. Putujući, učeći, osluškujući, sarađujući, i pre svega živeći život svoje generacije širom otvorenih ušiju i očiju, Brodskys (kako ih obožavaoci obično nazivaju) već 1985. unapređuju predstavu ne samo o sviranju već i izgledu tipičnog klasičnog muzičara. Modni kontakt sa uglednim japanskim dizajnerom kakav je Issey Miyake čini ih bar još malo udaljenijim u odnosu na svakidašnjicu serioznog zvuka. Odatle do pop pozornice samo je korak.
I taj korak pređen je oko 20-godišnjice njihovog postojanja, saradnjom sa Elvisom Costellom na njegovom albumu The Juliet Letters, kasnije i sa Björk, Daveom Brubeckom, Paulom McCartneyjem... sve do naše Isidore Žebeljan, koja i sama ozbiljnu muziku vraća ozbiljnosti svojim stvaralačkim autoritetom koji prelazi granice u svakom smislu (granice geografije, vremena, senzibiliteta...), ali sa oštricom savremenog, modernog života - kako su to i Brodskys, uostalom, već navikli da čine, svirajući perfektno ama baš sve, od Haydna, Beethovena, Schuberta i Čajkovskog, do Šostakoviča, Bartoka, Brittna i Respighija, da ne navodimo sada svaki od njihovih repertoarskih i diskografskih poduhvata u prethodnim decenijama ponaosob.
Kakogod, kada u sredu, 21. septembra zakoračite u Dvoranu Kolarčeve zadužbine, biće to odistinski vaš (možda prvi!) susret s veličinom i otmenošću klasike, ali i odblescima velikog sveta jazz, rock i pop aristokratije. Veoma cool klasika, verujte.
Zorica KOJIĆ
