Muzika
13. 10. 2011
Zoran Erić, umetnički direktor 43. beogradskih muzičkih svečanosti (od 15. do 26. oktobra).
Bemus je atrakcija koja privlači publiku
Oktobar je vreme za samo jedno - BEMUS! Grejući srca ljubitelja umetničke muzike iz godine u godinu, a sada već i iz decenije u deceniju, Beogradske muzičke svečanosti u produkciji Jugokoncerta i ove jeseni pozivaju da učinite nešto sa svim svojim potisnutim muzičkim željama posle dugog letnjeg odricanja
Novi umetnički direktor BEMUS-a, kompozitor i profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu - Zoran Erić, čija smo izuzetna dela slušali na mnoštvu prethodnih BEMUS-a, između ostalog, čini se kao prava ličnost da nas provede kroz ovogodišnje Beogradske muzičke svečanosti i postavi temelj za naredna izdanja ovog voljenog festivala.
Yellow Cab: Kao umetnički direktor preuzimate BEMUS u jednom zanimljivom trenutku: već najmanje deceniju, ovdašnja publika u prilici je da tokom čitave sezone prisustvuje mnoštvu novih festivala koji istražuju nekadašnje delove BEMUS-ove ekskluzivne teritorije, a velike istinske zvezde seriozne muzike i te kako posećuju Beograd i mimo oktobra. Kakva je bila vaša prva i osnovna zamisao da usred te obilne ponude BEMUS zadrži svoj kvalitet, oštricu i originalnost?
Zoran Erić: Sećam se da su nas, još kao studente Akademije, urednici radio i TV programa ponekad pozivali da u posebnim emisijama učestvujemo u diskusijama o koncepciji BEMUS-a. Pretpostavljam da su nas pozivali kako bismo nešto pohvalili, a mi smo tada bili vrlo oštri kritičari upravo činjenice koja se u ovom pitanju spominje. Dakle, i mi smo tada primećivali da BEMUS nije ništa drugo do komprimovana koncertna sezona. Dobro, verovatno je tako, ali to ne ugrožava zanimljivost i uzbudljivost samog festivala. Tako je i sa drugim svetskim manifestacijama ovoga tipa, samo što je taj „koncentrat" mnogo jači. Zrno originalnosti ovog BEMUS-a vidim u ponudi većeg broja dela koja će svoju svetsku ili srpsku premijeru doživeti upravo na ovom festivalu. Takođe, program ovogodišnjeg BEMUS-a nudi publici dela koja se zaista retko mogu čuti.
YC: Ovogodišnji BEMUS donosi obilje pedagoških aktivnosti vrsnih umetnika i umetničkih ansambala. Jesu li, zapravo, to događaji koji u kratkom i intenzivnom roku daju BEMUS-u mogućnost da i neki mladi i talentovani ljudi iz publike učestvuju, poduče se nečemu i kroče na njegovu scenu?
ZE: Svakako. Upravo se o tome radi. BEMUS je svojevrsna atrakcija i on privlači publiku, pa je to prilika da se posebna pažnja usmeri i ka ovom aspektu. Mišljenja smo da je taj deo festivala vrlo poseban i atraktivan i da će privući mlađu publiku.
YC: Obeležavanje značajne, 200. godišnjice rođenja velikog Franza Liszta još jedna je od velikih BEMUS-ovih ovogodišnjih tema?
ZE: Da, 22. oktobar je dan kada će cela muzička Evropa na određen način obeležiti ovu godišnjicu velikog kompozitora. Beograd se izvođenjem Faust simfonije pridružuje obeležavanju ovog datuma. Iako Liszt ima i poznatija i svakako popularnija dela u svom opusu, odlučili smo da publici predstavimo delo za koje se ne sećam kada je u Beogradu javno izvedeno.
YC: Verovatno ne treba držati publiku BEMUS-a u neizvesnosti ni kad je reč o velikim premijerama - operi Mileva Aleksandre Vrebalov i delu Senke snova i mora Milana Mihajlovića u prvom redu, kao i Koncertu za violinu i gudački orkestar Vuka Kulenovića, a zatim istom prilikom i Koncertu za klavir br. 3 Pro libertate Aleksandra Obradovića. Recite nam nešto o njima.
ZE: Ove premijere ja vidim kao važnu i najekskluzivniju činjenicu ovogodišnjeg BEMUS-a. Operu Mileva naše istaknute kompozitorke Aleksandre Vrebalov, koja živi i radi u SAD, pisanu na libreto Vide Ognjenović, očekujemo s najvećim nestrpljenjem i velikom nadom. Koncerti Vuka Kulenovića i Aleksandra Obradovića takođe će doživeti svetsku premijeru na našem festivalu. Srećan sam što Kulenovića ponovo imamo ovde i što ćemo biti u prilici da prvi čujemo njegovo novo delo. Obradovićev Koncert za klavir br. 3 nije do sada izveden, a završen je 1999. godine, i njegovim izvođenjem obeležavamo deset godina od smrti ovog istaknutog srpskog kompozitora. Posebno iščekujemo i premijerno izvođenje dela Senke snova i mora Milana Mihajlovića koje je pisano za Collegium Musicum i instrumentalni ansambl. To je porudžbina ovogodišnjeg BEMUS-a na kojem Collegium Musicum slavi veliki jubilej, 40 godina od osnivanja.
YC: Boris Berezovski spektakularno zatvara 43. BEMUS - obožavani gost Beograda ovom prilikom nastupa u Beogradskoj Areni! Mislite li da jedan solistički klavirski program majstora kakav je Berezovski konačno zaslužuje jedan tako monumentalan koncertni prostor, i kako ste se s kolegama iz Jugokoncerta odvažili na takvu završnicu?
ZE: Mislim da je Boris Berezovski jedan od onih umetnika koji, ma gde da se pojavi, izaziva veliko interesovanje i pažnju šire publike no što je ona koju možemo zvati publikom s koncerata klasične muzike. Ja se kao umetnički direktor festivala ne uplićem previše u samu produkciju koncerata, ali bih bio srećan i ponosan kada bi Beograđani svojim dolaskom u Arenu potvrdili da i ova muzika, i umetnik kao što je Boris Berezovski, može privući veliki broj slušalaca. No, ovo je svakako produkcioni izazov koji su prihvatili Beogradska arena i Jugokoncert i nadamo se uspehu.
YC: Dvojica izvanrednih čelista, István Varga i Miša Majski ukrstiće koplja tokom dve večeri na Kolarcu sa zanimljivo koncipiranim programima.
ZE: Da, imamo dva čelo resitala, potpuno različita u programskom smislu. Miša Majski će se na ovogodišnjem BEMUS-u predstaviti sjajnim klasičnim repertoarom, a naš istaknuti violončelista István Varga, koji već duže vreme živi u Budimpešti, predstaviće nam s pijanistom Gáborom Csalogom izvanrednu muziku Ligetija i Kurtaga koju nismo bili u prilici da ovde slušamo.
YC: Šta biste nam mogli reći o pravim poslasticama BEMUS-a kakve su dve lutkarske predstave ili fantastično osmišljen repertoar Gudača sv. Đorđa?
ZE: Dve veoma zanimljive lutkarske (muzičke) predstave gostiju iz Zagreba i Ljubljane prilika su da se najmlađa publika obraduje i uživa u zaista izuzetnim i atraktivnim umetničkim dostignućima. Rekli bismo i da odrasli neće ništa manje uživati u tome. Gudači sv. Đorđa nastupiće sa svojom solistkinjom Marijom Spengler i s violinistom Robertom McDuffiejem. Izvešće jedan zanimljiv program, Piazzollina Godišnja doba u Buenos Ajresu i najnoviji Glassov violinski koncert, drugi po redu, Četiri godišnja doba u Americi. Robert McDuffie jedini je violinista koji je od kompozitora dobio ekskluzivno pravo da izvodi ovaj koncert u narednih pet godina, pa smatram da smo imali veliku sreću što smo uspeli da ga angažujemo, kako bi Beograđanima predstavio novo delo velikog američkog umetnika.
YC: Za kraj, recite nam nešto o samom početku ovogodišnjeg BEMUS-a - L'Ensemble Orchestra de Paris i kamerni hor Accentus, možda prava pozivnica za slušaoce da se uključe u BEMUS i „spoje danas", kako glasi aktuelni slogan?
ZE: Koncert na otvaranju BEMUS-a smatramo takođe izuzetnim. Ansambl Orchestra de Paris i kamerni hor Accentus sa fantastičnim solistima izvešće veoma ekskluzivan program koji naša publika takođe retko ima priliku da čuje. Sasvim u skladu s koncepcijom ovogodišnjeg BEMUS-a. Ponovo otkrivamo stare i ukazujemo na potpuno nove bisere muzičke umetnosti.
