11. 03. 2010

Muzički četvrtak/Ekskluzivno - Andrzej Jagodzinski: Tražio sam svoj način da sviram Chopina

Druga Prolećna klavirska fešta, u organizaciji Jugokoncerta i u potpunosti posvećena Frederiku Šopenu, kompozitoru čiju 200-godišnjicu rođenja proslavljamo tokom aktuelne 2010. nudi i autentičan jazz pogled na Šopena u viziji poljskog pijaniste Andrzeja Jagodzinskog i njegovog šarmantnog trija. Proverite u Foajeu Sava Centra u subotu 13. marta u 21.00

Yellow Cab: Koliko je zapravo jednom Poljaku teško ili lako da svira Šopenovu muziku i naročito da sa njom nastupa širom Evrope i sveta, specijalno u godini obeležavanja 200-godišnjice rođenja ovog kompozitora?

Andrzej Jagodzinski: Mislim da to nije toliko teško, koliko je važno kako to radite. Po mom mišljenju, treba tome pristupiti na način koji odgovara originalu, i ja se toplo nadam da mi to činimo baš tako.

YC: Posebno pitanje jeste kako to izgleda prevesti Šopena od jedne, recimo, idealne klavirske interpretacije još i dalje - u polje jazz muzike? Da li ste strepeli od reakcija nekih „klasičnih" čistunaca i njihovog eventualnog stava da se jazziranjem narušava neki bitan kvalitet ove muzike?

AJ: Na početku ovog projekta bio sam pun straha dok sam razmišljao o mogućim reakcijama klasičnih muzičara, ali reakcije nisu bile nimalo kritičke i čak su iskazivale izvesno zadovoljstvo. Verovatno zbog načina na koji smo to izveli, kao što sam naglasio malopre. Moja verzija nije bila toliko udaljena od originalne klime izabranih dela.

YC: Kako je u stvari krenulo sa jazzom i Šopenom u vašem slučaju - šta je bio najveći problem da se on u vašem sopstvenom pijanističkom pristupu i onda u vašem triju prevede na jezik jednog drugačijeg muzičkog žanra?

AJ: Za mene su ta dva muzička sveta uvek bila striktno povezana. Dosta harmonskih i melodijskih detalja koje nalazimo kod Šopena, takođe se upotrebljavaju od strane jazzera.

YC: A kako je to išlo sa vašom sopstvenom transformacijom od horniste do pijaniste?

AJ: Klavir i jazz daju nekako više mogućnosti da se ostvare moji muzički snovi i dozvoljavaju istovremeno mnogo više prostora za moje lično izražavanje. Uvek sam želeo da sviram Šopenovu muziku, pa to čak i onda kada moj instrument uopšte i nije bio klavir. Tražio sam svoj način da sviram njegovu muziku, i našao sam ga u jazzu.

YC: Šta ćete sa svojim prijateljima svirati za beogradske posetioce vašeg koncerta?

AJ: Sviraćemo jazz aranžmane Šopenovih nokturna, etida i mazurki sa naša tri kompakt diska. Možda ćemo uključiti i naše poslednje CD izdanje - Šopen: Sonata u b-mollu.

Zorica KOJIĆ

 

Oceni ovaj članak

Komentari