Pozorište
Tanjug
12. 07. 2010
Intervju Medenica: Pozorišna sezona ne spada u bolje
Teatrolog Ivan Medenica danas je ocenio da se pozorišna sezona na isteku ne može smatrati jednom od boljih u poslednjih nekoliko godina i da je još rano govoriti koji su faktori na to uticali.
Po njegovom mišljenju, dve predstave Ateljea 212 na neki način su uokvirile ovogodišnju sliku. "S jedne strane je 'Kosa' koja pokazuje negativnu tendenciju komercijalizacije, prepuštanja pozorišta tržistu, a sa druge 'Čekaonica' , koja je umetnički i društveno, podjednako relevantna predstava i tiče nas se na neki najsuštinskiji mogući način", rekao je Medenica.
Konstatujući da je u prilog "Kosi" dosta gromoglasno korišćen argument da pozorišta treba da budu posećena, da treba sama da zarađuju, Medenica je rekao da nema ništa protiv posećenih pozorišta, ali i dodao da poseta predstavi može da bude klizav teren, ukoliko to znači spuštanje umetničkih kriterijuma.
Pogotovo, dodao je on, kada je u pitanju nešto što je javni domen, što jesu pozorišta koja su na budžetu i finansiraju se od poreza, iz džepova svih građana. Pred takvim pozorištima su i drugačiji zahtevi od onih pred privatnim kod kojih je kriterijum posete, osnovni jer od toga žive, napomenuo je naš poznati tatrolog, pozorišni kritičar i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti.
Medenica smatra da pozorišta koja ne žive od posete sebi mogu da dozvole veći stepen umetničkog rizika, stvaralaštva, čak su i dužna da eksperimentišu, jer nisu toliko opterećena egzistencijalnim razlozima, problemima, izazovima.
Kada se kriterijum finansijskog uspeha razvija u javnom sektoru, ne samo u oblasti kulture, nego i u srodnim disciplinama duha, kao što su obrazovanje, nauka, to je, kako je rekao, dosta problematična stvar.
U protekloj sezoni Medenica je zanimljivim označio "intelektualni trend" u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, koji su donele predstave nastale po klasičnim tekstovima, Marivoova "Rasprava" i Ovidijeve "Metamorfoze". One, kako je ocenio, pozorištu vraćaju intelektualni diskurs.
Interesantnim smatra i to što već godinama radi privatno subotičko pozorište "Kostolanji Deže" što je prepoznala i gradska vlast i dodelila mu izvesne subvencije. Njegov organizacioni model i negovanje mađarske glumačke škole, drugačije od naše, je dragocena mogućnost poređenja, smatra Medenica.
On je sa žaljenjem konstatovao da drugi veliki kulturni centar Srbije, Novi Sad ove godine nije imao predstavu koja bi, po svom umetničkom značaju, mogla da se meri sa njihovim trijumfom iz pretprošle sezone, predstavom "Brod za lutke", koja je ubedljivo pobedila prošle godine na Sterijinom pozorju.
Osvrćući se na ovogodišnje Sterijino pozorje, kome je u javnosti prethodila polemika o njegovom konceptu, Medenica je podsetio da je to rezultiralo osnivanjem Umentičkog veća koje je nedavno donelo odluke koje potvrđuju aktuleni koncept Pozorja.
Medenica koji je član Umetničkog veća i njegov portparol, smatra da će odluke doprineti razvoju domaće drame. Jedan od već postojećih mehanizama koji tome doprinosi je dovođenje stranih predstava po domaćem tekstu, a novina je da će u takmičarskom delu biti znatno manje predstava, od sedam do najviše devet, što će podići kriterijume.
"To što će od tih devet čak tri morati da budu praizvedbe domaće drame, predstavlja izraz pozitivne diskriminacije domaće drame", rekao je on, objasnivši da će predstave rađene po domaćem tekstu imati više šansi da uđu u selekciju Sterijinog pozorja. To je, smatra Medenica, izazov i za samo Pozorje jer je ono, na neki način, na sebe preuzelo dužnost da motiviše naša pozorišta da igraju domaću dramu.
Zabune koje su nastajale prethodne dve-tri godine u pogledu koncepta Starijinog pozorja, mislim da su išle odatle što je svaki program imao svog zasebnog selektora pa je bilo isuviše različitih rukopisa, a nije bilo neke niti koja bi te programe povezivala, dodao je on. Zato je Umetničko veće prvo donelo odluku da Pozorju treba vratiti umetničkog direktora, osobu koja će svojim umetničkim, stručnim integritetom potpisati selekciju, objasnio je član Umetničkog veća i njegov portparol.
Napominjući da na kraju pozorišne sezone medijima i i stručnoj javnosti nije ostalo ni nedelju dana predaha, jer već kreću letnji festivali koji "bujaju na sve strane iz svih mogućih oblasti umetnosti, pa tako i pozorišta", Medenica je rekao da nema ništa protiv njih ako postoje suštinski, koncepcijski razlozi da se u jednoj sredini pokrene jedan festival.
Takvim smatra najnoviji festival Tvrđava u Smederevu, na otvorenom, u ambijantalnom kontekstu. Skeptičan je, međutim, generalno prema svim našim festivalima zbog njihovog takmičarskog karaktera, a najviše je takvih. "Gde ima puno nagrada, mislim da to dovodi do njihove devalvacije", ocenio je on, podsetivši da najznačajniji evropski i svetski pozorišni festivali uopšte nisu takmičarski.
On smatra da su fesetivali značajni u sredinama, poput Smedereva, Jagodine... koji nemaju pozorišta i svoju pozorišnu produkciju, pa lokalna publika ima priliku da vidi pozorišta iz cele zemlje.
BEOGRAD, 12. jul (Tanjug)
