Pozorište
19. 11. 2009
Kokan Mladenović: Atelje je osnovan da provocira
Staro avangardno uporište Atelje 212 ovih dana izgeda kao središte pobune. I to levičarske. Plakati, transparenti i poruke upućuju na jedno - Revoluciju, što je i tema sezone 2009/10
„Želja nam je bila da Atelje ima vrlo jasan koncept sezone za razliku od drugih teatara gde naslov sezone uglavnom ima marketinšku dosetku. Svi komadi u sezoni 2009/10 će iz različitih uglova što kroz dramsku ozbiljnost, što kroz direktnu provokaciju sa scene ali i zvonki smeh preispitivati šta nam se dogodilo u poslednjih devet godina izneverene revolucije.
Pozorište je 2.500 godina bio jedini medij za komunikaciju. Praktično do pojave radija. Ko god je hteo da nešto saopšti svetu to je mogao da uradi preko pozorišta odnosno javne reči. Pojavom mas medija pozorište je izgubilo tu tribunsku ulogu Međutim sada se dešava zanimljiv paradoks. Mnogo je TV kanala, novina, svega što bombarduje gledaoce tako da on ima potrebu da iznova neko kondenzuje svet u kome je i da mu saopšti putem javne reči na javnom mestu. A to je teatar. Publika je dezorjentisana, zbunjena... Zato dolazi u pozorište željna ozbiljnog dijaloga sa vremenom. Željna da bude dobar sagovornik predstava i željna da ih se te predstave tiču. To veliko vraćanje publike u beogradska i svetska pozorišta je danas zbog masmedijskog nasilja nd savremenim gledaocem.
Ne samo njih. Revolucije iako su bile nužne, nisu preterano usrećile čovečanstvo. Raspon komada je od Sartra i Aleksandra Popovića, pa do najmlađih autora koji su svoj opus podredili obračunu sa svakodnevicom. U tom smislu mi želimo da, ne samo kroz reopertoar, već i akcije poput tribina pojačamo društveni angažman Ateljea. Atelje je osnovan da provocira da bude neugodni sagovornik svog vremena. Atelje je i u vreme komunizma bio dokaz koliko jedan komunistički sistem može da bude liberalan, a danas bi trebalo da pokaže koliko jedna demokratija može da bude samokritična.
Kako mislite to da izvedete kada se na čelna mesta u kulturi dolazi nakon političkih dogovora?
I sam sam iznenađen
sopstvenim izborom jer nisam bio u dogovoru sa političkim partijama. To
pokazuje da ipak ima nade, i da imenovanja u kulturi neće biti isključivo po
partijskoj pripadnosti, a sramotno je što jesu. Imam divnu profesiju, a
angažman tretiram kao pokušaj da se uradi nešto za opšte dobro i da se tok
jednog značajnog teatra usmeri u nekom angažovanijem pravcu. Atelje u ono vreme
komunizma bio dokaz koliko jedan komunistički sistem može da bude liberalan.
Ono što meni treba i kako zamišljam Atelje jeste dokaz koliko jedna demokratija
može da bude samokritična. Mislim da je u Srbiji u toku sveopšte uljuljkivanje
u lične interese, da tonemo u zemlju bez ideala. Pozorište bi toj varijanti
bilo ne kamenčić, već kamen koji ne dozovljava da se lagodno hoda kroz
kompromise.
Kakve još teatarske pobune možemo da očekujemo tokom
sezone?
Sledeća premijera je početkom
decembra, a radi se o Satrovom delu „Prljave ruke" u adaptaciji Nikite
Milivojevića. Radi se i o danas veoma aktuelnom delu. Mislim da ne psotoji
bolji komad koji se tiče društva u kome živimo od ovog u kome se obrađuje sukob idela i političkog
pragmatizma koji doslovce govori o rasprodaji jedne revolucije. Paraleno
počinju i pripreme za komad Toma Stoparda Travestije, a ljubaznošću Niš art
fondacije dobili smo ekskluzivna prava da u naredne tri godine izvodimo mjuzikl
Kosa. Ana Tomović će kao reditelj a u dramatizaciji Milene Marković postaviti „Kandže",
Marka Vidojković, dok će Pesme o radu Bobija Blejka biti izveden u režiji
Anđelke Nikolić, dok će tekst uobličiti Milan Marković. Tu je i „Porudžbenica"
Maje Plević, jedne od najboljih autorki kod nas, a u režiji Miloša Lolića koji
je upravo trijumfovao na završenom Bitefu. To dvoje mladih će se baviti
zaleđinom revolucije na način na koji se bave Berltolučijevi Sanjari iz 1968.
Pratićemo sazrevanje jedne veoma intmine skupine u burnim događajima
Miloševićeve Srbije. Pomenimo i Borisa Nješeva sa autorskim projektom
„Čekaonica" koj tretira fenomen tranzicije u Srbiji.
Prirpadam posednjoj generaciji titovih pionira i mislim da je bolje odrastati u zemlji koja ima pogrešne ideale nego odrastati u zemlji koja nema ideale. Našem narodu je oduzeta velilčnastvena osobina a to je da radi nešto za opšte dobro. Ta kolektivna ushićenja koje smo na sreći imali neoliko kroz istoriju spadaju u najveličanstvenije trenutke našeg naroda. Nerazumnim negiranjem antifašističke borbe učinili smo da uništimo tzv. komunističko nasleđe...tako da više nema Saveza pionira, Saveza omladine, studentske organizacije svedeni na servis za buduće mlade političare, dok nema organizacija koje upućuju mlade ljude da reše svoje probleme.
Akcijama poput tribina „Kvislinzi u umetnosti" ili „5. oktobar" kada je foaje bio prepun mladih ljudi. Takođe oformili smo specijalne popuste za interesne grupe kojima ja Atelje naklonjen. Svi odlikaši srednjoškolci mogu bez ikakvih limita da kupuju karte po 212 dinara što jeste najskrominija cena u gradu. Za svaku desetku student dobija dve karte po 212 dinara. Svako ko odbrani magistarski rad ima pravo na 10, a za diplomski 20 karata. Želimo da pokažemo i na ovaj način shvatate da nije baš uzalud učiti školu i biti pametan.
Niste pomenuli Ravnogorce?
Za njih je specijalna cena od 1389 dinara. To što je neko po zakonu izjednačen ne znači da je nužno da i u moralnom pravu nešto poseduje.
Deo revolucionarnog koncepta su i tribine koje tretiraju aktuelne teme. Koliko ste zadovoljni odzivom i kavlitetom polemike?
Odziv publike je bio ogroman i dokaz da se u Beogradu ne razgovara o problemima koje tište pre svega mlade ljude. Lično ne znam ni za jedno mesto gde se vode polemike koje su nužne. Do sada smo se bavili najavžnijim revolucionarnim datumima u istoriji ali siguran sam da ćemo veoma inntezivno reagovati na neke buduće nemire i događaje koji zaslužiju da se o njima govori odmah. Kroz polemiku. Atelje pokušava da bude dobar sparing partner u objavljivanju problema i da utiče na rešavanje koliko može, a mislim da je javna reč ubojito oružije. U tom smislu mislim da je Atelje budući dobar saputnik svih organizacija koje se bore za ljudska prava svih onih koji se osećaju ugroženo iimaju potrebu da o toj ugroženosti govore.
Peđa Popović
