Pozorište
10. 01. 2011
Iva Milošević, reditelj: Iz života malograđana
Posle sjajnih režija predstava O Mirjani i onima oko nje i Glorija, Iva Milošević, verovatno najbolja rediteljka svoje generacije, priprema ambicioznu i kompleksnu predstavu Iz junačkog života građanstva Carla Sternheima, i to na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta
Iva Milošević: Za sve ljubitelje nemačke dramaturgije 20. veka Sternheim je referentna tačka. Mnogi teatrolozi ga, zapravo, smatraju pretečom ekspresionizma i jednim od retkih nemačkih komediografa, ako ne i jedinim (on je sam sebe nazivao Molièrom svoga vremena). Poznat je pre svega po svom ciklusu komada Iz junačkog života građanstva, napisanih pre, za vreme i posle Prvog svetskog rata. Naša postavka predstavlja trilogiju koju čine komadi Gaće, Snob i 1913. Sa Sternheimovim delom susretala sam se u engleskim prevodima dok sam pripremala Edena von Horvata, i kada mi je Jugoslovensko dramsko pozorište ponudilo na čitanje hrvatski prevod koji je osamdesetih režirao Paolo Mađeli u Zagrebu, mogu da kažem da sam imala neko predznanje o ovom piscu.
YC: U eksplikaciji kažeš da mnoge situacije u komadu podsećaju na domaću savremenost. Koliko će se te paralele videti u tvojoj režiji, to jest, u kolikoj meri je tvoja predstava, zapravo, o nama, danas?
IM: Ova tri komada prate društveni uspon jedne građanske porodice, od muža činovnika u prvoj generaciji, preko njegovog bogatog sina industrijalca u drugoj, koji konačno ženidbom stiče grofovsku titulu. Hipokrizija društva koja je dovela do Velikog rata ogleda se koliko u njemu samom toliko i u njegovim potomcima. Iako su komadi napisani početkom prošlog veka, sjajno korespondiraju s duhom i filozofijom našeg vremena i, shodno tome, nastojimo da predstava nasmeje publiku, ali je pre svega uznemiri zbog tog prepoznavanja. Pisac žigoše pohlepu i beskrupuloznost koje prate malograđanski duh, a ove pojave su danas kod nas i te kako aktuelne. Ovo je društvena komedija o mračnoj strani onoga što se u Engleskoj zove social climbing i o fatalnom spoju malograđanskog duha i kapitalističkog poretka. Gramzivi, površni, duhovno opustošeni, zadojeni pogrešnim sistemom vrednosti i do potpune zatupljenosti opsednuti osvajanjem moći i društvenog statusa, Sternheimovi (malo)građani jesu slika i prilika „tipova" koji drmaju našim političkim i javnim životom, ali i svih onih koji se na njih ugledaju težeći da se približe centrima moći.
YC: Ovo je tvoja prva predstava na velikoj sceni JDP-a. Koliko je ta činjenica značajna za tebe, za tvoj konkretni rad na predstavi?
IM: Velika je čast, ali i odgovornost. Priznajem i da osećam izvesnu tremu. Međutim, veoma mi znači to što mi je omogućeno da radim komad koji me zanima, što se od mene ne očekuje da ponovim ono što sam do sada radila, što sam imala potpunu slobodu u odabiru ekipe, što mi je ukazano veliko poverenje i što nisam morala da pravim nikakve umetničke kompromise.
YC: Do sada su te uglavnom zanimali izrazito savremeni tekstovi. Koliko rad na ovoj predstavi označava zaokret u tvojoj karijeri?
IM: Mislim da sam u svom radu došla do tačke u kojoj osećam potrebu da se odmaknem od savremenog psihološkog realizma. Osećam potrebu da se oprobam u stilizovanijim formama i drugačijoj jezičkoj fakturi. Nadam se da ću u skorijoj budućnosti dobijati više prilika da radim klasiku, ali klasični tekstovi su i produkcijski zahtevni, jer su uglavnom mnogoljudni i traže veći budžet. A za to nema uvek uslova, a često ni dobre volje.
YC: Kakva su tvoja trenutna interesovanja, o kojim budućim predstavama razmišljaš?
IM: Imam poziv od Srpskog narodnog pozorišta da sledeće sezone režiram Priče iz bečke šume Edena von Horvata čemu se neobično radujem, jer je to moj omiljeni pisac. Biće uzbudljivo ponovo uroniti u njegovu poetiku sedam godina posle moje režije njegovog komada Kazimir i Karolina u Somboru.
Boban JEVTIĆ
