Pozorište
10. 12. 2009
YC Magazin/Intervju, Irena Kraus: Tabui gotovo ne postoje
Irena Kraus završila je dramaturgiju na Dramskom institutu u Stokholmu. Piše za pozorište, radio i televiziju, radila je kao dramaturg u više pozorišta. Pre nekoliko godina napisala je modernu verziju Verdijeve opere Rigoletto, 2006. napisala je U senci Hamleta prema Shakespeareovom originalu, a 2009. nastala je nova verzija Wedekindovog Buđenja proleća koja je premijerno izvedena u pozorištu „Duško Radović"
Irena Kraus: Zadržavam pojedine delove, ali kako adaptacija sazreva, počinjem pažljivo da menjam replike.
U Buđenju proleća prvo sam odbacila dobar deo originala. Izbacila sam mnogo likova odraslih da bih promenila perspektivu komada. Prevođenje klasične drame u modernu podrazumeva i da se promene reference, da se osavremene i vreme i mesto. U slučaju Wedekindovog komada to nije bilo lako, pošto je u pitanju drama koja je vrlo jasno locirana u vreme u kom je pisana. Ali, ja mislim da su emocije večite. Tokom procesa, Anja Suša zamolila me je da raspišem jednu scenu (da je učinim modernijom) i da dodam još jednu (takođe da je stavim u moderne okvire). Čini mi se da je ona svojom režijom otišla korak dalje, što mi se veoma dopalo.
YC: Koliko je teško otkriti dečju perspektivu i kada znate da ste na pravom tragu?
IK: Nije naročito teško. Kada donesete odluku, potrebno je samo da ostanete dosledni. Počinjete da vodite priču iz perspektive junaka i na kraju čitav komad možete da sagledate njihovim očima.
YC: Da li je bilo nekih burnijih reakcija na teme koje ste do sada obrađivali u dečjem pozorištu?
IK: Ne preterano. U Švedskoj ne postoji mnogo tema koje su „zabranjene". Možda se javi neka preosetljivost u odnosu na pristup temi. Čula sam da se moji komadi ponekad opisuju kao „teški i mračni". Monolog koji sam nedavno napisala, tokom kojeg jedna devojčica oduzima sebi život, izazvao je mnogo emocija. Ali, i u Buđenju proleća umiru Wendla i Moritz... a eto, to je pisano u nekom drugom vremenu.
YC: Da li se današnja deca manje plaše nekih tema koje su ranije bile bauk?
IK: Pretpostavljam. Razne stvari mogu da vide preko televizije ili Interneta. U tom smislu, čini mi se da tabui gotovo ne postoje. Možda ono što može da izazove strah jesu neke emocionalne tajne, psihološki odnosi unutar porodice, između ljudi. Mislim da emocije koje nisu istražene mogu da budu strašne. Ja ih se plašim, ali to nema veze s tabu temama.
YC: Radili ste na osavremenjivanju Shakespeareovih i Wedekindovih dela, napisali ste i Rigoletove kćeri po uzoru na Verdijevu operu. Šta mislite da bi vam oni poručili, kakve bi bile njihove reakcije?
IK: Nadam se da bi mi poželeli sreću. Mislim da bi bili zadovoljni što su napisali dela koja su večita. Mislim i da im ne bi smetalo menjanje perspektive, to što se njihova dela drugačije interpretiraju u skladu s vremenom. Oni su ipak deo klasike i svi mi imamo neko mišljenje o njima. U tom smislu, sve dok se proces pisanja obavlja uz osećajnost, ozbiljnost i ljubav, mislim da bi ih zanimalo da vide konačni rezultat.
Slobodan OBRADOVIĆ
