Pozorište
12. 07. 2011
Božidar Đurović, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu: Prostor budućnosti
Narodno pozorište u Beogradu može da se pohvali jednom od najuspešnijih sezona do sada. I nije to samo mišljenje kritičara Yellow Caba, već i publike. Iskoristili smo lep povod da razgovaramo o tome s gospodinom Božidarom Đurovićem, upravnikom
Božidar Đurović: Sezona se bliži kraju i naravno da polako sumiramo rezultate. O našim uspesima neka sud daju publika i stručna pozorišna javnost. Mi imamo ne malo razloga da budemo zadovoljni, ali nas to zadovoljstvo obavezuje da idemo korak dalje ka novim pozorišnim izazovima, koji će, siguran sam, doneti radost posetiocima nacionalnog teatra.
YC: Šta biste istakli?
BĐ: Visoki dometi operske produkcije, koje je kritika apostrofirala u više navrata, govoreći o nekim predstavama kao o događajima decenije, svedoče o nekim „novim vetrovima" u srpskoj operi. U kojoj meri ti vetrovi mogu da nas vrate na staze zlatnog veka beogradske opere, reći će budućnost, ali na tom planu postavili smo lestvicu istinski visoko i ka toj visini stremimo svesni da je taj put i bolan i dugotrajan, a da ćemo ga dosegnuti zahvaljujući našim proverenim solistima, ali i mladim pevačima kojima smo širom otvorili vrata. Sa druge strane, saradnja sa Gabrijelom Komlevom, proslavljenom primabalerinom Marijanskog teatra iz Sankt Peterburga, čije je koreografsko umeće neosporno, okuražila nas je da prvi put u istoriji našeg baleta integralno postavimo Bajaderu, jednu od najzahtevnijih koreografskih postavki, retko igranu i u mnogo kvalitetnijim baletskim kućama, što je značajan iskorak i sa stanovišta repertoara, ali i budućnosti naše baletske umetnosti. Takav repertoar, usmeren na razvoj potencijala, otvara prostor budućnosti. Zatvaranje u samozadovoljstvo nije moj stil. Kad je reč o dramskoj produkciji, ona je u protekloj sezoni održala uglavnom visok umetnički nivo, a svoj vrh dosegla je predstavom Heda Gabler u kojoj su kvaliteti ansambla, ali i rešenost da se pruži prilika mladim rediteljima, dali ohrabrujuće rezultate.
YC: Šta biste preporučili da se vidi u Muzeju Narodnog pozorišta?
BĐ: Muzej Narodnog pozorišta, najmlađi u porodici srpskih muzeja, specifičan je i interaktivan. Osim zanimljive stalne postavke i brojnih tematskih izložbi, od kojih se najatraktivnijom pokazala ona koju smo predstavili u Noći muzeja, Lideri nesvrstanih u Narodnom pozorištu, izložba koja je još dostupna posetiocima, vašoj pažnji preporučujem brojne događaje koji ovaj muzej čine veoma posećenim, jer nas je od otvaranja, za samo sedam meseci, posetilo više od 15.000 ljubitelja teatra.
BĐ: Naša sezona, sa stanovišta novih produkcija, zvanično se završava koprodukcijom sa Gradom teatrom u Budvi i premijernim izvođenjem Kanjoša Macedonovića 8. jula, a kad je reč o kraju sezone.
YC: U čemu je tajna uspešnog funkcionisanja Narodnog pozorišta u ovim teškim vremenima po kulturu?
BĐ: Ja nemam recepturu, ali siguran sam da posvećenost, domaćinsko poslovanje i timski rad, uz podršku države i onih koji svoj interes prepoznaju u saradnji s nacionalnim teatrom, donose rezultate.
YC: Kakvi su planovi za sledeću sezonu po scenama?
BĐ: Nova sezona jeste i novi izazov. Osim poznatih i potvrđenih umetnika iz zemlje i regiona, čije su predstave punile i pune salu, u sledećoj sezoni očekuje nas i saradnja s novim imenima iz srpskog i evropskog teatra. Sezonu počinjemo 12. septembra predstavom Ko to tamo peva i sedmodnevnim repertoarom koji smo pripremili za učesnike svetskog kongresa PEN-a koji se prvi put održava u Srbiji, i naravno, za našu cenjenu publiku.
Yellow Cab
