Pozorište
10. 02. 2010
Eksluzivno - Kokan Mladenović, reditelj Kose: Na sav glas! (galerija)
Najočekivanija premijera sezone - "Kosa" izazvala je oprečene reakcije kako kritike I publike... Zašto je to tako, eksluzivno za Yellow cab objašnjava reditelj I upravnik Ateljea 212 Kokan Mladenović
Kokan Mladenović: Malo je predstava u našem pozorišnom životu koje su ostavile tako veliki trag i predstavljale pravu revoluciju u vremenu u kome su se pojavile, kao što je to bila „Kosa" 1969. godine u Ateljeu 212, u režiji Mire Trailović i Zorana Ratkovića. Ondašnja kosa je predstavljala krik jedne nove generacije, koja, na globalnoj ravni, pokušava da govori o ratu, društvenom teroru, sputavanju slobode tela i slobode mišljenja. Želeći da sezonu Ateljea 212 pod nazivom „Revolucija", obeležimo jednim komadom koji će smelo i na sav glas progovoriti o devijacijama našeg vremena, latili smo se iznova ovog sjajnog mjuzikla i prilagodili ga vremenu u kome živimo.
YC: Kako ovaj mjuzikl korespondira sa sadašnjim trenutkom?"Kosa" je komad koji ne pristaje na bilo kakav oblik laži, prinude i sile. Iz njega izvire ogromna želja da se život živi punim plućima, da se za taj život bori I izbori, bez pravljenja kompromisa koji su tako svojstveni generaciji očeva I strukturama vlasti. Želeći da u ovom četiri decenije starom komadu sačuvamo ono što je najdragocenije - njegov revolucionarni potencijal I žar pobune, adaptirali smo osnovni tok komada I satiričku oštricu usmerili ka svetu u kome živimo. U novoj "Kosi" Ateljea 212 nema hipika, Vijetnama, lakih droga I seksualnih sloboda. Govori se krizi morala, krizi autoriteta institucija koje treba da vode život jednog društva (škola, crkva, državni aparat), govori se o ratovima koji su izgubili svoju političku potku I postali tužna finala bahatih multikorporativnih planova.
YC: Koji song iz mjuzikla Vi najviše volite?Imao sam veliku sreću da, prepevavajući I adaptirajući songove u ovoj muzičkoj predstavi, suštinski utičem na njihovu sadržinu I ubojitost. Verujem da će mnogi od stihova u sjajnim interpretacijama Sergeja ili Branislava Trifunovića, Gordana Kičića, Ivana Jevtovića, Jelene Gavrilović I mnogih drugih sjajnih glumaca koje smo okupili, uspeti da dugo ostanu u svesti gledalaca. Posebno emotivno doživljavam stihove sa kraja komada, iz songa "Daj nam sunca":
"GLADNI, IZGNANI, BEDNI, SLABI, TRAŽE,
NEŠTO ŠTO NUDI NADU ŠTO JE
RAZLOG ZBOG KOGA SE ŽIVI I UMIRE,
TRAŽE PRAVDU, ISTINU,
SAN ZA SVE, SAN ZA SVE."
"Kosa" je predstava u koju su svi učesnici, autorski tim I Atelje 212, kao teatar velikih ambicija, uložili ogroman trud da iznova ispričaju jednu važnu priču na način koji podrazumeva izuzetnu društvenu svest, ali I poštovanje onoga što ovakav spektakl mora da ponudi - vrhunski dizajn, sjajne glumačke role, kvalitet muzike (koju u našoj predstavi uživo izvodi grupa VROOOM), kao i maksimalnu atraktivnost masovnih scena I koreografskih numera.
YC: Da li je mjuzikl kao žanr nešto što vas u ovom trenutku interesuje da istražujete? Zašto?
Nakon "Čikaga" I "Maratonaca" u Pozorištu na Terazijama, ne bih rekao da je mjuzikl nepoznanica za mene. Ono što je za mene I moje sjajne saradnike (koreografkinju Mojcu Horvat, scenografkinju Mariju Kalabić, Kostimografkinju Maju Mirković, aranžere instrumentalnih I vokalnih deonica - Marka Grubića I MilanaNedeljkovića, dramaturškinje Gordanu Goncić I Jelenu Mijović...) predstavljalo veliki izazov je pitanje - do koje mere se u jednom tako popularnom žanru, kakav je mjuzikl, može radikalizovati društveni angažman iskazan pozorišnim jezikom. Uveren sam da ćemo svi mi, zajedno sa publikom, biti prijatno iznenadjeni bogatstvom koje ova naizgled kontradiktornost otvara na planu pozorišnog izraza.
Pokušaću da na vaše pitanje odgovorim sećajući se reči Herberta Markuzea:" Sama umetnost ne može u praksi menjati stvarnost, a ne može se ni potčiniti stvarnim zahtevima revolucije a da ne negira samu sebe. Ali, umetnost može da dobija svoju inspiraciju I specifičnu formu, iz konkretnog revolucionarnog pokreta, jer - jer revolucija čini supstancu umetnosti." Atelje 212, u jednoj udarničkoj atmosferi, za sada sigurno plovi kroz zamke svakodnevice. Redovi pred našom blagajnom su pouzdani dokaz da je publika prepoznala naše ambicije, ali I povlastice kojima smo ih učinili našim partnerima u pričanju pozorišnih priča. Što se repertoara tiče - januar je obeležila sjajna "Čekaonica" u režiji Borisa Liješevića, naša druga premijera na sceni u podrumu,izuzetno koncipirana I odglumljena, februar je u znaku premijere "Kose", marta će pred publiku "Travestije" Toma Stoparda u režiji Ljiljane Todorović, sa glumačkom podelom kojom se Atelje ponosi - Djuza Stojiljković, Anica Dobra, Anita Mančić, Tihomir Stanić, Boris Komnenić, Nikola Djuričko...Činimo uistinu sve da bar revolucija u Ateljeu 212 ne ostane tek velika reč koju su pojeli mali ljudi.
