Intervjui
19. 07. 2010
Pitbulovi i bivši zatvorenici
Tia Maria Torres odrasla je u južnoj Kaliforniji. Oduvek je želela da ima vlastitu porodicu. Tu želju je, donekle, ostvarivala i tako što je usvajala lutalice - pse i mačke.
Tia Maria Torres vodi Villalobos Rescue Centre u Los Anđelesu, gde pokušava da na pravilan način dresira pitbul terijere, pse na vrlo lošem glasu (procenite sami da li je reč o predrasudama), koje su vlasnici loše tretirali i koji su za sobom imali „incidente", a u prihvatilištu zapošljava bivše zatvorenike, dajući im šansu da se ponovo uključe u „normalan" život. Tia na konstruktivan način ujedinjuje dve vrste društvenih otpadnika.
Tia Maria Torres: Sve je počelo 1999. godine. Dogodilo se da su dva pitbula napala dvogodišnjeg dečaka u Los Anđelesu, i kada su ispitali slučaj, ispostavilo se da su roditelji bili vrlo neodgovorni. Oni su čuvali pitbulove za parenje i hteli su da zarade na štencima. Desilo se da su ostavili svoje dvogodišnje dete u dvorištu dok su psi želeli da se pare, te im se on našao na putu i zato su ga napali. Tako je ceo Los Anđeles zahvatila panika i svi ljudi koji su držali pitbulove mislili su da će ih njihovi psi napasti. Tada mi se obratio gradonačelnik i zamolio me da napravim nešto što će naučiti vlasnike pitbulova da budu odgovorni. Onda smo mi organizovali besplatne javne treninge. Ponudili smo besplatnu sterilizaciju i kastraciju. To traje od 1999. godine. Još uvek to radimo i još uvek je besplatno.
YC: Zašto ste odlučili da se borite protiv opšteg ubeđenja javnosti da su pitbulovi opasni za ljude?
TMT: Sa ovim psima družim se već sedamnaest godina. Družila sam se s preko hiljadu njih i ako je nekoga trebalo da ugrizu, onda smo to moje kolege i ja, a to se nikad nije desilo. To mi govori da se iza svakog napada pitbula krije neki razlog. Ne kažem da to nije krivica psa, ali ako ne znamo zašto je pas ujeo nekoga, teško je da donosimo bilo kakve zaključke. To je kao kad čujete na vestima da je divan, porodičan čovek pobio svoju porodicu i zapitate se zašto je to uradio. Ja ih ne opravdavam, već smatram da mora da postoji razlog za to. Da budem iskrena, ne tvrdim da to sigurno nije u genima pasa ili zbog toga što su ih vlasnici loše dresirali - mislim da je to kombinacija oba, i kao i ljudi koji počine zločine, neki od njih zaslužuju drugu šansu, a neki ne.
YC: Kakvi su pitbulovi po vašem mišljenju, koje su njihove glavne osobine?
TMT: Prvo što morate znati, i što može pomoći da se spreče napadi na ljude, jeste da oni mogu biti agresivni prema drugim životinjama, što znači da mogu napasti druge, to je karakteristika njihove vrste. Kao što labradori vole da skaču u vodu i igraju se, tako pitbulovi mogu biti agresivni prema životinjama. Nisu svi, ali mogu biti. To je prvo što treba razumeti. Mnogi vlasnici ovih pasa to ne žele da priznaju i donesu kući pudlu, pa pitbul pokuša da ubije tu pudlu, onda vlasnik pokuša da spreči napad i desi se da ga pas slučajno ujede. Znači, oni treba da budu jedini psi u kući, tj. jedini kućni ljubimci. Oni su energični, tako da im treba zadavati mnogo vežbi, obožavaju da vežbaju. Njihova vrsta zahteva, takođe, svakodnevnu komunikaciju s vlasnikom. Mislim da su pre mnogo, mnogo godina u Engleskoj bili gajeni da budu „psi dadilje", da budu oko dece i čuvaju ih, obožavali su decu. Imali smo jedan TV šou pre nekih četrdeset-pedeset godina koji se zvao Mali nevaljalci (Little Rascals), u kome se govori o nekoj deci koja trčkaraju okolo sa svojim pitbulom koji se zove Piti, što je veoma popularizovalo ovu vrstu pasa, upravo zbog njihovog odnosa prema deci. Ali, definitivno najvažniji je trening, oni zahtevaju trening i svakodnevnu interakciju, a ne da budu bačeni u dvorište ili vezani lancem, i treba da budu jedini ljubimci, to je najsigurnije.
YC: Kako vam je palo na pamet da spojite opasne pse i (opasne ljude) bivše zatvorenike?
TMT: Ovi ljudi stalno mi govore da se osećaju kao pitbulovi, što znači da društvo ima predrasude o njima i upućuje osuđujuće poglede, u stilu: vidi kako zlobno izgleda, mora da je opasan i agresivan; kada upoznate bivše robijaše, shvatite da su oni kao i svi ostali ljudi. Oni su samo napravili neke greške u prošlosti i jednom kad im pružite šansu, pretvore se u prave maze. Stoga se bivši osuđenici mogu povezati sa ovom vrstom pasa bolje nego s bilo kojom drugom. Oni osećaju da ih društvo osuđuje bez razmišljanja i bez imalo truda da ih prvo upozna.
YC: Kako su osuđenici uključeni u rad u prihvatilištu?
TMT: Osuđenici su imali problema da nađu posao, jer niko ne želi da zaposli bivše robijaše po izlasku iz zatvora. Kako su bili veoma povezani sa ovom vrstom pasa, pitali su me da li bi mogli da rade kod mene. Ovde moram da naglasim da je moja zemlja verovatno najgora kad je u pitanju tretiranje bivših osuđenika. Kada odsluže robiju, oni im samo otvore vrata i kažu do viđenja i srećno. I kažu im da se nadaju da se neće vratiti u zatvor. A šta taj čovek treba u međuvremenu da radi? Nije obučen ni za jedan posao, i ne kažem da su to sve fini ljudi, ali oni će sigurno ponovo skliznuti u kriminal ako se neko ne ponudi da im pomogne i obuči ih da rade nešto. Psima nije važno da li su oni bivši osuđenici ili ne. Oni samo uživaju u pažnji ljudi. Imamo određena pravila - ne zapošljavamo seksualne prestupnike i ljude koji su povredili žene i decu. To je pravilo, i ljudi koji rade ovde to podržavaju. Kažu da je tako i u zatvoru. Ako si povredio ženu ili decu, ti si ništarija, a svi ostali zaslužuju drugu šansu (smeh). Psi ih obožavaju. Većina ljudi zaista se dobro snalazi. To je za mene velika stvar, da gledam da se nešto tako divno dešava pred mojim očima.
YC: Šta je cilj cele ove akcije?
TMT: Glavna stvar za mene je podučavanje o pravilnom vlasništvu i postupanju sa ovom vrstom pasa. Najviše me ljuti kad vlasnik izvede svog pitbula u šetnju i on napadne drugog psa ili čoveka, i kada odete kod vlasnika tog pitbula, vidite da ga drži u vrlo lošim uslovima - naravno da je pas onda nezadovoljan i agresivan. Ljuti me što ta osoba pogoršava sliku o mojim psima. Tako je naš primarni cilj podučavanje o odgovornom držanju ovih pasa, a drugi je da nađemo dom ovim lepim psima koje imamo.
Emisija se daje utorkom od 21.00 na Animal Planetu.
