Intervjui
Peđa Popović
21. 01. 2012
Vladimir Raca: Bolje da mi recikliramo otpad, nego da planeta reciklira nas
Iako na njih često gledaju s visine, radnici gradske čistoće čine naš grad čistim i čuvaju ga od toga da ne postane deponija. Oni su na ulicama svakog dana, i to ne od juče, već još od 1884. godine
Yellow Cab: Šta biste istakli u 2011. godini kada je reč o radu Gradske čistoće?
Vladimir Raca: Gradska čistoća uradila je mnogo toga radi podizanja nivoa čistoće u gradu, ali i širenja svesti sugrađana o važnosti očuvanja životne sredine. Posebno smo ponosni na podzemne kontejnere, koji su do sada najbolji sistem za odlaganje otpada sproveden u Beogradu. Zatim, da bismo ostvarili bolju komunikaciju sa sugrađanima, otvorili smo i Info centar. Na broj 33-14-000 sugrađani mogu da nam prijave koji je to deo grada kome je potrebno dodatno čišćenje. Formirane su i takozvane mobilne ekipe koje predstavljaju podršku našim radnicima u čišćenju međublokovskog prostora, kao i svega onoga što nije u našoj nadležnosti, a spada u delatnost skupštine stanara.
Beograđani čuvaju svoj grad
YC: Da li Beograđani dovoljno paze na svoj grad, odnosno, kako ocenjujete saradnju s građanima?
VR: Završili smo idejno rešenje potpuno nove đubrijere koje će sugrađani uskoro moći da vide na ulicama Beograda. One će biti postavljane na mnogo manjoj razdaljini nego što je to danas slučaj, pa će, samim tim, nadamo se, i manje smeća završavati na beogradskim ulicama. Uvek će biti nesavesnih pojedinaca, ali to ne znači da Beograđani generalno ne čuvaju svoj grad. Mnogo je onih koji nam se javljaju u Info centar u želji da pomognu i daju neki doprinos očuvanju životne sredine. Sugrađani vrlo dobro znaju da je čistoća pola zdravlja i hvala im što nas podržavaju u tome da Beograd zaista ostane i bude još čistiji.
VR: Podzemni kontejneri imaju izuzetne prednosti u odnosu na klasične, što je prvenstveno i bio razlog da ih projektujemo i ugrađujemo. U evropskim metropolama oni su već praksa za odlaganje smeća. Predstavljaju deo infrastrukture, poboljšavaju identitet grada, donose velike uštede, povećavaju prostor za parkiranje. Podzemni kontejneri su i hermetički zatvoreni tako da nema curenja tečnosti i širenja neprijatnih mirisa i, ono što je veoma bitno, vetar iz njih ne raznosi smeće po gradu. Do sada ih je nabavljeno 1.800, a plan je da tokom 2012. godine taj broj dostigne 2.000 kontejnera pod zemljom.
YC: Da li će biti učinjeno nešto više prilikom selekcije otpada i kolika je trenutna iskorišćenost, tj. koliko se reciklira?
VR: Pilot projekat Eko kesa za čistiji grad počeli smo da realizujemo još 2010. godine u opštini Savski venac, gde je oko 17.200 domaćinstava dobro prihvatilo taj sistem odlaganja otpada. Krajem oktobra prošle godine projekat smo počeli da širimo i na druge opštine, pa sada ove kese delimo domaćinstvima centralnih delova Palilule i Zvezdare, kao i svim domaćinstvima u opštini Stari grad.
YC: Šta dobijamo projektom Eko kesa?
VR: Svako domaćinstvo koje učestvuje u projektu dobija za jednu nedelju po jednu kesu od 120 litara u koju odlaže papir, plastičnu i metalnu ambalažu. Prema unapred utvrđenoj dinamici, o čemu sugrađani dobijaju detaljno obaveštenje, ekipe Čistoće jednom nedeljno odvoze popunjene kese koje sugrađani ostavljaju ispred svojih stambenih objekata. Tako se na neposredan način vrši primarna selekcija, odnosno, razdvajanje otpada na mestu njegovog nastanka. Ako znamo da je, na primer, plastičnoj ambalaži u prirodnim uslovima potrebno od 100 do 1.000 godina da se razloži, onda nam je jasno koliko ćemo produžiti život deponiji Vinča ukoliko tu plastiku ne budemo više odlagali, već je reciklirali i ponovo koristili. Beograđani sve više uviđaju značaj reciklaže i shvataju da je mnogo bolje da mi recikliramo otpad, nego da Planeta reciklira nas.
YC: Kakvi su planovi Čistoće za 2012. godinu?
VR: Zadovoljni smo onim što smo uradili u prethodnoj godini, ali planovi za 2012. pre svega zavise od finansija i lokalnog plana za upravljanje otpadom. Namera nam je da otvorimo dve transferne stanice u kojima bi se sakupljao sav otpad. Tamo bi se odvajale vrste otpada za reciklažu u procesu sekundarne separacije, a onda bi se ostatak vozio na deponiju. Tako ćemo ostvariti veliku uštedu koja se prvenstveno odnosi na troškove transporta. Planiramo i izgradnju još dva reciklažna dvorišta. U svakom slučaju, u planu nam je da i dalje izlazimo u susret našim sugrađanima i da zajedno, predanim radom, istrajemo u svakodnevnoj, 24-časovnoj borbi da ulepšamo Beograd, kako bismo i grad i mi s njim bili zdraviji, čistiji i ponosniji.
