Kolumne
31. 05. 2009
Na leru: Zatočenik ravnopravnosti
Da sam sa svake boce koja mi je prošla kroz ruke skinuo onaj dvolist okačen na grlić, ili da sam odlepio etikete na kojima je nepoznati umetnik dao istorijat toga vinogorja! Piše: Ljuba Živkov
Istovetnu izjavu o korenima pročitao sam više puta u razmaku od nekoliko meseci, nisam hteo da našijenca oneraspoložim pišući o pomanjkanju reciprociteta - ne ubacuj otrov ako su deca zadovoljna... Onda pročitam da je venčanje bilo u Americi, jeste mladino kopno, a ne evropsko, ali se može shvatiti kao neutralni teren... I biće dve svadbe, jedna na mladinoj teritoriji, druga kod nas, politički sve korektnije i korektnije, pa opet, u dnu svake vesti pisalo je da mlada još nije bila u Srbiji, hm, pevač iz susedne države neće da kroči ovamo iako ga Srbadija obožava, ali sa Brazilom nismo imali nesuglasica, je li moguće da je snajka baš toliko busy?
Sad je sve cakum-pakum, moje rodoljubivo srce je na mestu, ili je samo zadovoljena moja sklonost ka simetriji? Jer, da je Marko rekao: „Venčanje će biti u nekoj od bivših jugoslovenskih republika, tamo su moji koreni", meni bi kroz glavu prošlo: „A Janini koreni?!"
Kako Romi bez velike pompe ublažavaju posledice nezaposlenosti
Muzička kapela koja drži do sebe sastavljena je od ljudi sličnog uzrasta, pa čak i iste visine, koliko je to mogućno (lepi Jovica mi je za jednu konkurentsku družinu kazao: „Ljubo, nisu nikako sortirani", ja sam mislio da im fali jedan basprim ili čelo, a Jovica će: „Jedan ovako mali, jedan ko bandera, jedan se jako ugojio...). U zajedničkom im je interesu da i podjednako dobro sviraju, pa opet, na svadbi ili na nekoj proslavi u većem gradu primetio bih u romskom bendu jednog koji vrlo slabo svira. Lepo je kao i ostali obučen, ima pristojan basprim ili kontru, stoji dakako u drugoj borbenoj liniji, pripeva ponekad i naravno ne kvari ništa, ali svira dve ili tri klase ispod ostalih. Šta je bilo? Niko mi to nije rekao, ali oni svog rođaka ili komšiju koji nije njihova liga povedu na neko lepo mesto, da se sa njima provede, da ruča... Ne znam dobija li tal isto kao ostali, ali očito radi i nešto će zaraditi...
Najpre sam pomislio da ga tako treniraju i kale, ali je pridodati često bivao u godinama kad se napredak više nije mogao očekivati, nije znači to, nego se radi o druženju i o nekoj vrsti solidarnosti, da ne kažem socijalne pomoći kakvu među muzičarima poteklim od većinskog stanovništva ne vidim.
Mi smo daleko pre tranzicije prigrlili bezobzirni kapitalizam koji priznaje samo razvoj i rezultate, a Romi rade isto što i Amerikanci: u svakoj velikoj prodavnici imaju potonji nekolicinu radnika koji nisu stvoreni za poslovođe ni za kasirke, ali pakuju kupljeni espap, smeše se mušterijama, prate ih do kola gde opet pomažu da se sve fino smesti u prtljažnik, imaju uniforme tog trgovačkog lanca, imaju radno vreme, platu i benefits, punopravni su i korisni članovi društva. Možda toga ima i kod nas, mene nije uslužio nijedan radnik koji ima Daunov sindrom: ako to već imaš, ti ili neko od tvojih, bolje je da ne budeš iz Srbije.
Hoće li mi se ostvariti san da pišem za etikete alkoholnih pića i da prepričavam filmove koji će naredne sedmice biti na televiziji?
Da sam sa svake boce koja mi je prošla kroz ruke skinuo onaj dvolist okačen na grlić, ili da sam odlepio etikete na kojima je nepoznati umetnik dao istorijat toga vinogorja! Siromašni ribar primio je na konak dvojicu hodočasnika, iza trema zrelog za popravku zahvalni gosti zasadiše puzavicu na kojoj su oko Preobraženja zarudela dva grozda. Čvorcima novi zasad nije promakao, ali se alas dosetio da razapne mrežu oko biljke te je čvorci ne mogahu dohvatiti kljunovima. Ribolov je trpeo, ali na Malu Gospojinu probao je alas grožđe i, gle, dobro beše veoma... Hodočasnici behu rodom iz Hamburga, udaljenog od banatskog vinogorja hiljadu i po kilometara, te sorta dobi ime ovog grada nadomak Sev. mora...
Drugi žanr koji me privlači, isto tako sažet, jeste prepričavanje filmova koji će biti na televiziji: prekjuče sam gledao jedan o dobrim vinogradarima iz Kalifornije, odvratno bogatim, koji nakon saobraćajne nesreće gde im je poginuo jedinac sin uzimaju iz bolnice nepoznatu devojku uvereni da je to njegova verenica (a prava verenica isto poginula); mala tj. stoperka ne samo što nije bila verena nego je pre saobraćajne nesreće ubila silovatelja i gadno ranila silovateljevog brata koji je u nemilom a braći očito milom događaju asistirao; u lažnu verenicu zaljubljuje se pokojnikov drug iz puberteta, ona je međutim trudna, saučesnik silovanja prepoznaje je na naslovnoj strani „Njujork Tajmsa" i dolazi da je ucenjuje iako je kako sam kaže budućem novorođenčetu stric... Nastaviće se.
