ma koliko da je marketinška mašinerija neumoljiva u svom pohodu da smrvi sve što se učini pametnim i vrednim u filmskoj industriji, uz Jackieja Chana u odličnoj ulozi čuda su moguća, pa i to da Karate Kid, rimejk bez karatea, ipak bude sasvim solidan porodičan film.
p[hoto
Scena iz filma "Karate Kid"
Novi Karate Kid delovao je već od
same postavke kao katastrofa u najavi. Podmlađenog glavnog junaka tumači Jaden
Smith, poznatiji kao sin Willa Smitha i po ulozi u ostvarenju Dan kada je Zemlja stala, rimejku gde je bio jedna od
gorih stavki u prilično lošem filmu. Zatim je tu Harald Zwart kome je poslednje
(ne)delo u filmografiji nastavak rimejka Pink
Pantera. I kao vrhunac, odnosno demonstracija holivudskog bezobrazluka i
osionosti spram drugih kultura, film se zove Karate
Kid,
iako je karate iz naslova u filmu zapravo kung-fu (naslov za pojedina strana
tržišta je Kung-fu Kid). No, ma koliko da
je marketinška mašinerija neumoljiva u svom pohodu da smrvi sve što se učini
pametnim i vrednim u filmskoj industriji, uz Jackieja Chana u odličnoj ulozi
čuda su moguća, pa i to da Karate Kid, rimejk bez karatea,
ipak bude sasvim solidan porodičan film.
Jaden Smith kao Dre Parker sasvim je korektno odigrao ulogu po toliko puta
već viđenom receptu: uplašeni dečak u nepoznatoj sredini (Amerikanac u Kini)
bez pravog samopouzdanja, povremeno čak i arogantan, baš kao i većina
dvanaestogodišnjaka, ali sa srcem na pravom mestu. Tu sad dolazi očinska figura
- Jackie Chan kao usamljeni domar Mr. Han, koji je, zapravo, prikriveni učitelj
kung-fua. Jackie Chan je već i sam ikona, pa je bilo kakvo poređenje sa Mr.
Miyagijem (Pat Morita iz originalnog filma) sasvim izlišno. Scena u kojoj prvi
put demonstrira svoju veštinu potpuno je u duhu Chanovih uloga. Međutim, Mr.
Han nije tek Jackie Chan pod drugim imenom. Odnos između njega i malog Drea u
suštini je komplementaran, jer ma koliko da je Han surogat za oca, toliko je i
Dre, zapravo, bitan oslonac za svog učitelja.
photo
Reditelj Zwart se relativno lako,
mada pomalo mehanički kreće kroz opšta mesta koja idu uz ovakvu priču;
povremeno se ukaže sekvenca nalik na muzički video, a tu su i neizbežne
scene-razglednice u kojima je Kina u glavnoj ulozi. Trajanje od skoro dva i po
sata isprva deluje suludo preterano, i bez nekih scena svakako se moglo, ali
strpljenje u građenju jedne u suštini poznate priče pokazuje se kao dobar
potez; jer, kako bismo inače poverovali da su životne lekcije zaista naučene da
je kroz sve pretrčano u nekoliko montažnih sekvenci? Kung-fu predstavljen je
kao veština koja može da posluži kao ventil za čistu agresiju, ali i kao (i
iznad svega) alatka za jačanje duha. To već zavisi od pojedinca. Dre počinje da
trenira kung-fu kako bi mogao da se obračuna s nasilnicima, ali završava turnir
zato što, po sopstvenim rečima, ne želi više da se plaši. Osvežavajuće je
videti film namenjen mlađim tinejdžerima koji osim puke zabave pokušava nešto i
da poruči, ma koliko to delovalo prozaično.
Nepoznati počinioci obili su magacin izdavačke kuće "Mono i Manjana", u kojem se nalazi skladišten značajan deo izdavačke produkcije ovog preduzeća, ali nijedna knjiga nije ukradena, saopštio je taj izdavač
