08. 09. 2010

Filmska sreda/kritika

Predatori / The Predators

Predatori su, pre svega, prilično neambiciozan film, i produkciono i scenaristički, koji usled solidne režije, dobrih glumaca (pre svih Brody) i nekoliko zabavnih i krvavih scena dobija prolaznu ocenu

Očekivanja spram novog filma o najopasnijim lovcima u svemiru tokom proteklih godina sistematski su spuštana usled nepromišljenih uparivanja dva čuvena filmska monstruma; Alien vs. Predator filmovi skoro su ubili oba serijala i činilo se da gore ne može. I tako je. Predatori su napredak u odnosu na AVP filmove, ali ostaju u senci originalnog klasika iz 1987, pa i njegovog pomalo potcenjenog nastavka iz 1990. Predatori su, u suštini, B-film, i po budžetu i po ambicijama na polju same priče, a u dobroj meri i po kastingu (paradoksalno, ali i pored jednog oskarovca u postavci, ovde, zapravo, nema zvezda). Reditelj Nimrod Antal, slično kao i u filmovima Vacancy i Armored, pokušava da izvuče maksimum iz nevelikog budžeta, ali ne uspeva da reši one statičnije scene kad film nepotrebno šlajfuje.

Zanimljivo ocrtani likovi nemaju previše toga bitnog da kažu i pokažu, a jedini izuzetak jeste glavni junak koga tumači Adrien Brody, po svom izgledu netipičan, ali baš zato dobar i zanimljiv izbor za nevoljnog vođu grupe otpadnika (vojnika, plaćenika, kriminalaca...), koji umesto suvišnog junačenja poseže za surovo pragmatičnim metodama opstanka, koristeći pre svega sopstvenu pamet i brzinu. Ostatak grupe dovoljno je zanimljiv za igru pogađanja ko će sledeći da umre. Oleg Taktarov podsetiće nas na nabildovane specijalce koji su se prvi put sučelili s Predatorom, Walton Goggins je dežurni Hudson (Bill Paxton u Aliens), a Topher Grace je tajanstveni doktor čija tajna (zašto je on odabran?) deluje previše očigledno da bi se otkrivanje čuvalo za sam kraj. Kameo Laurenca Fishburnea bizaran je do te mere da je teško proceniti koliko uopšte pomaže filmu, a koliko ga gura u pravcu nenamerne komedije, ali svakako nije iskorišćen u dovoljnoj meri.

Završni duel predstavlja zanimljivu varijaciju na onaj iz originalnog filma i u pitanju je jedna od retkih scena koja ostaje u nešto dužem sećanju. Naime, ma koliko da je Antal maksimalno korektno obavio svoj posao (akcija je osvežavajuće staromodna, tj. pregledna), njegova režija ostaje ograničena tim okvirima bez makar jedne ikoničke scene: samurajski duel s Predatorom je prekratak, pogibije sporednih junaka nedovoljno su upečatljive, duel dvaju Predatora je pre svega zanimljiv na nivou puke informacije, a scena iz trejlera u kojoj se Brody nađe na nišanu više Predatora u toj formi ne postoji u filmu. Predatori su, pre svega, prilično neambiciozan film, i produkciono i scenaristički, koji usled solidne režije, dobrih glumaca (pre svih Brody) i nekoliko zabavnih i krvavih scena dobija prolaznu ocenu. Naredni film, ako do njega dođe, trebalo bi da bude nešto više od bioskopske razbibrige koja će biti zaboravljena već naredne sezone.

Miloš CVETKOVIĆ

Oceni ovaj članak

Komentari