15. 09. 2010

Kritika: Poslednji vladar vetrova

Radnja se dešava u dalekoj ili izmišljenoj budućnosti. Svet je podeljen na četiri nacije - Vodu, Zemlju, Vatru i Vazduh (ovde prevedeno kao Vetar). U svakom narodu postoje benderi (prevedeno kao gospodari) koji vladaju ovim elementima. Ravnoteža je poremećena, jer nacija Vatre uništava ostale i želi dominaciju

Trebalo bi unapred da znate da je ovaj film samo prvi deo trilogije, da ne biste sačekali kraj zbunjeni time kako se ništa nije razrešilo, a događaji se tek zahuktavaju. M. Night Shyamalan pokušao je da ekranizuje istoimeni popularni crtani film. Radnja se dešava u dalekoj ili izmišljenoj budućnosti. Svet je podeljen na četiri nacije - Vodu, Zemlju, Vatru i Vazduh (ovde prevedeno kao Vetar). U svakom narodu postoje benderi (prevedeno kao gospodari) koji vladaju ovim elementima. Ravnoteža je poremećena, jer nacija Vatre uništava ostale i želi dominaciju. Jedini ko može da vrati balans jeste davno izgubljeni Avatar koji vlada svim elementima. Iznenada se pojavljuje i svi ga žele: neki da povrati balans i pomogne u borbi protiv okupatora, a neki da ga zarobe. Prognanom princu Vatre potreban je da bi povratio čast.

Film kao da je podeljen na dve priče. Jedno su avanture Avatara Anga i njegove družine, Katara i Sokka, brata i sestre, koji su zaslužni za njegovo pronalaženje. Nasuprot njima je princ Zuko, koji se bori sa sramotom izgnanstva i pokušajima da dokaže ocu da je sposoban ratnik. Za razliku od crtaća, samo je za Anga zadržano da bude azijskog porekla; ostali su većinom belci i pokoji Indus. Druga velika izmena jesu smanjene moći gospodara Vatre. Većina glumaca su deca koja nisu dorasla zadatku. Ono malo odraslih koji se pojavljuju, gori su nego deca. Noah Ringer izabran je za Avatara samo zato što je performer borilačkih veština na takmičenjima. Njegovo znanje doprinelo je vizuelnom prikazivanju gospodarenja elementima, jer je za svaki korišćen drugi kung-fu stil. Jackson Rathbone i Nicola Peltz kao brat i sestra suviše su bezlični. Odskače jedino Dev Patel u ulozi nesrećnog princa Zuka.

Osim lepo uobličenih kata, prelepih predela i efekata koji su mogli biti mnogo bolji, u filmu ne postoji ništa vredno pomena. Čak je oduzeta i čar bitke u sukobu dveju nacija - Voda nikog ne pokvasi, a Vatra nikog ne oprlji. Ne može se reći da je film loš, ali ni da je dobar. Jedna bezoblična masa koja tek treba da dobije smisao u nastavcima, ako ih ikada snime. Ovime kinematografija nije ni dobila ni izgubila, a vama će na kraju biti svejedno da li ste otišli da ga pogledate ili ne. A M. Night Shyamalanu ovo je nauk da se mane bajki.

Nenad BEKVALAC

Oceni ovaj članak

Komentari