Filmovi
21. 12. 2011
Kritika: Dylan Dog - U tmini noći (ocena 1)
Film Dylan Dog - U tmini noći svakako nije za preporuku, pogotovo onima koji su obožavaoci istoimenog stripa čija je ovo, navodno, adaptacija. Pa opet, siguran sam da će ga upravo ljubitelji stripa pogledati, bez obzira na kritike, kako bi zadovoljili radoznalost
Zapravo, tako bi se najbolje mogao opisati ovaj film - kuriozitet koji nema pravi razlog da postoji, osim činjenice da je neko još odavno došao na ideju da bi se mogla snimiti američka adaptacija Dylana Doga, i da je ta ideja nekako uspela da opstane sve ove godine, dok na kraju film nije konačno i snimljen/otaljan i pušten praktično direktno na DVD tržište uz simboličnu bioskopsku distribuciju u Americi. Domaća premijera odlagana je mesecima, dok film najzad nije premjerno prikazan na Cinemaniji, uz dalju distribuciju koja će najverovatnije biti nastavljena na DVD-ju. Ako imamo u vidu da su, osim Italije, zemlje bivše Jugoslavije praktično jedino tržište gde će Dylana Doga ljudi pogledati samo na osnovu naslova, to već dovojno govori o filmu.
Koliko je ovo verna, odnosno uspešna adaptacija? Dylan Dog u američkoj verziji živi i radi u Nju Orleansu i slabo podseća na Dylana iz stripova. Likovi, atmosfera i specifični horor utisak koji je teško definisati, a koji je dobrim delom na tragu italijanskih horora iz sedamdesetih i osamdesetih, zamenjeni su za nešto nalik na sirotinjsku verziju Bafi, ubice vampira u žanru akcione horor komedije premazane izveštačenim neonoarom. Dylan Dog (ovde nezainteresovani i „drveni" Brandon Routh) vozi staru „bubu", nosi istu odeću, koristi revolver i svira klarinet (tj. poseduje ga), ali sve je to samo šminka koja ne služi ničemu. Umesto Groucha, Dylan ima pomoćnika po imenu Marcus (Sam Huntington) koji uglavnom iritira u usiljenim comic relief pokušajima, za šta, pre svega, treba kriviti scenario. Međutim, u filmu postoje bar dve reference na Groucha, a tu je i vampir po imenu Sclavi. I maketa galije vidi se na dve sekunde...
Ali, sve je to samo šminka i ništa više. S druge strane, kad je reč o onoj konkretnoj šminki (maske čudovišta), tu je posao odrađen krajnje nemaštovito, i mada je filmski Dylan smešten u univerzum u kome su vampiri, vukodlaci, zombiji i demoni nešto uobičajeno, vizuelno je sve to krajnje siromašno predstavljeno. I tu dolazimo do toga da Dylan Dog, za razliku od nedavne ekranizacije Konstantina, kad se sagleda nezavisno od izvornika, kao delo za sebe, ostaje prilično slab žanrovski fast food proizvod, u kome se proizvoljnosti na nivou zapleta samo gomilaju i zapliću s nespretnom ekspozicijom, da bi na kraju sve kulminiralo usiljenim obrtom na koji se nastavlja antiklimaktični obračun. Jedino što se može pohvaliti jeste pokušaj da se izgradi jedan drugačiji, koliko-toliko konzistentan univerzum u kome koegzistiraju ljudi i čudovišta, a koji ima neka svoja pravila i zakonitosti: savetovalište za zombije, vampirska krv kao popularna droga, prodavci rezervnih telesnih delova za zombije... samo su neke od zabavnih dosetki koje su mogle biti bolje upotrebljene u nekom boljem filmu. Dylan Dog - U tmini noći jeste film koji bi najbolje bilo što pre zaboraviti.
