Filmovi
28. 12. 2011
Kritika: Lovac na trolove (ocena 4)
U odnosu na slilčne filmove, Lovac na trolove predstavlja osveženje, odnosno logičnu diverziju koja se sastoji u tome što se autori poigravaju samim konceptom lažnog dokumentarca, uz dozu zdravog smisla za humor, namerno birajući temu koja od početka deluje bajkovito, dok sagledana kroz ovakvu vizuru ostavlja potpuno nadrealan utisak.
Podžanr zvan found footage, koji se poslednjih godina razbaškario među horor filmovima, polako se preliva i u druge žanrove (nova komedija Todda Philipsa u najavi), dok istovremeno rasteže kreativne granice horora do tačke pucanja. Posle Kloverfilda pre nekoliko godina, dobili smo i Poslednji egzorcizam, čak tri Paranormalne aktivnosti, Dnevnik mrtvaca, Apolo 18, a uskoro nas očekuje i novi nastavak španskog serijala [Rec]. Međutim, ma koliko da je čitav ovaj koncept izgledao sveže i primamljivo u vreme filmskog fenomena zvanog Veštica iz Blera, danas je čitava ta začkoljica kvazidokumentarnog pristupa izgubila dobar deo filmske magije koja bi trebalo da približi iluziju realnosti, što bi, bar u teoriji, trebalo i da osećaj opasnosti i straha učini intenzivnijim i stvarnijim.
U praksi, jedino serijal Paranormalna aktivnost uspeva u tome, i to tako što do krajnjih granica banalizuje poprište horora (a i horor kao žanr), svodeći ga na YouTube snimak obične spavaće sobe. Drugi filmovi ove vrste teško da mogu da računaju na automatsku identifikaciju publike i uglavnom se, poput serijala [Rec], fokusiraju na adrenalinski momenat kamere u pokretu, tj. bekstvo pred opasnošću.
U odnosu na pomenute filmove, Lovac na trolove predstavlja osveženje, odnosno logičnu diverziju koja se sastoji u tome što se autori poigravaju samim konceptom lažnog dokumentarca, uz dozu zdravog smisla za humor, namerno birajući temu koja od početka deluje bajkovito, dok sagledana kroz ovakvu vizuru ostavlja potpuno nadrealan utisak. Ovaj film, kad se prepriča, deluje kao potpuno apsurdna priča o lovcu na trolove koji usamljen obavlja svoj posao za račun države koja postojanje trolova (od kojih su neki veliki kao zgrada) pokušava da drži u tajnosti. Međutim, upravo usled ozbiljnog tretmana jedne naizgled budalaste premise - iz koje ne proizlazi i smrtna ozbiljnost u tonu - dobijamo film koji je zanimljiv od početka do kraja, kao relativno izbalansirana smesa horora i komedije.
Drugi bitan razlog zbog kojeg ovaj film funkcioniše jeste sama Norveška kao mesto dešavanja, kako zbog bogate norveške mitologije iz koje su autori doslovno preslikali izgled pojedinih trolova i njihove osobine i navike (mogu da namirišu hrišćane!), tako i zbog predivne prirode koja nalikuje na već gotovu scenografiju za kakvu filmsku bajku. I najčudnija priča tako može da dobije auru autentičnosti koja zna da bude ključna za suspenziju neverice. Kad tome dodamo pojedinačno dobro rešene scene bliskih susreta s trolovima, u kojima se nadrealnost prizora meša sa čistim horor utiskom (scena s trolom ispod mosta), jasno je da Lovac na trolove predstavlja drugačiji found footage film, u kome je ta forma pre svega iskorišćena kako bi se postigao efekat čudnovatosti koji najčešće nedostaje filmovima iz ovog (pod)žanra.
