17. 03. 2010

Filmska kritika sredom: Osveta / Fu Chou / Vengeance

Pre više od dvadeset godina Beograd je imao bioskop u kome su prikazivani isključivo kung-fu filmovi. Kada je došlo do zasićenja, bioskop je zatvoren, ali hongkonški film doživeo je od tada pravu revoluciju

Osamdesetih su pesnice počeli da zamenjuju pištolji i doveli akcioni film do savršenstva. U međuvremenu, svi ti reditelji otišli su u Ameriku i doveli taj žanr u Aziji do propasti. Sve smo to propustili. Danas do nas dođe pokoji film, i to samo ako je bio u kanskoj selekciji, naši distributeri odluče da ga otkupe. Tako je i Osveta Johnnieja Toa zalutala ove godine na FEST. Reditelj je očekivao da mu koprodukcija sa Francuzima obezbedi učešće Alaina Delona, ali veteranu filma nije se dopao scenario. Johnnie To morao se zadovoljiti Johnnyjem Hallydayem, čuvenim francuskim rock pevačem iz šezdesetih.

Hallyday igra vlasnika restorana iz Pariza koji dolazi u Makao. Njegova ćerka teško je ranjena, njena deca i muž svirepo ubijeni. On mora da otkrije ko je odgovoran i da se osveti. Kako pronaći nekoga da vam pomogne u gradu koji ne poznajete, gde skoro niko ne govori francuski, nego morate da se sporazumevate na engleskom koji isto tako slabo znaju? Igrom slučaja on nailazi na plaćene ubice koje prihvataju posao. Kada otkriju ko stoji iza svega, nijhova egzistencija dovedena je u pitanje. Otišli su suviše daleko i nema povratka. Postepeno se gradi prijateljstvo između njih i Evropljanina. Sve se temelji na striktno određenim pravilima, poštovanju jednih prema drugima i kodeksu časti u poslu kojim se bave. Osveta ima sve predispozicije da bude savršen film, ali propusta je previše.

Prvi problem je jezik: glumci zvuče uverljivo samo kada pričaju na maternjem jeziku; čim pređu sa kantonskog ili francuskog na engleski, izgledaju komično. Drugi problem je u Hallydayu koji ima skoro sedamdeset godina i dok priča izgleda kao da mu je lice ukočeno. Prvobitna ideja reditelja bila je da napravi nastavak Melvillovog Samuraja i onoga što se dešava sa Alainom Delonom nekoliko decenija posle. Sa usporenim Hallydayem dobio je atmosferu Godardovog Alfavila. Čak nije uspeo ni da prenese izgled glavnog junaka. Umesto prepoznatljivog sivkastog mantila i šešira, on je ovde skroz u crnom i više liči na kineskog mafijaša. Film je prožet klišeima B-filma osamdesetih: kada ih reditelj upotrebi da razreši određene situacije, izgledaju suviše naivno. Jedino nije omanuo u akcionim scenama, zbog čega i najviše gledamo hongkonške filmove.

Nenad BEKVALAC

 

Oceni ovaj članak

Komentari