Knjige
13. 07. 2010
Kritika utorkom
Knjiga meseca: Ljepši kraj (Bekim Sejranović)
Pišući paralelno „hroniku" dveju usamljenosti - norvešku i bosansku - narator će do detalja ispisivati svaki pokret, bukvalno tonući u stvarnost. Na tom putu, čitalac koji prati svaki njegov korak (kuva, pravi čaj, puši, piše, razmišlja, sanja, šeta...) neće se možda najbolje snaći s brzim zapletima koji će ga sačekati u drugom delu
Bekim Sejranović, pisac
rođen 1972. godine u Brčkom, dobitnik je prestižne nagrade „Meša Selimović"
koja mu je dodeljena 2008. godine za roman Nigdje,
niotkuda. Pisac koji od 1993. živi u Oslu, gde je na
Istorijsko-filozofskom fakultetu magistrirao južnoslovenske književnosti,
spojio je, ili bi možda ipak bolje bilo reći - razdvojio, svoja dva sveta. Kako
u delu Nigdje, niotkuda, tako i u novom Ljepšem kraju. Doduše, u Ljepšem kraju bolje je složio s formom
vremensko-prostornu dimenziju priče, ali usput i izgubio ponešto od dobrih zapleta
koji su odlikovali prethodno delo. To nikako ne znači da Bekim Sejranović nije
napisao još jednu odličnu knjigu; naprotiv, Ljepši
kraj biće u svakom slučaju jedan od naslova koji će obeležiti
godinu, a Bekim Sejranović će po drugi put stati u red najboljih pisaca
„ispovedne proze".
Pišući paralelno
„hroniku" dveju usamljenosti - norvešku i bosansku - narator će do detalja
ispisivati svaki pokret, bukvalno tonući u stvarnost. Na tom putu, čitalac koji
prati svaki njegov korak (kuva, pravi čaj, puši, piše, razmišlja, sanja,
šeta...) neće se možda najbolje snaći s brzim zapletima koji će ga sačekati u
drugom delu. Naviknut da u korak prati pisca, povučen u igru koja računa da od
sada vreme meri njegovim sekundama -
odjednom će se susresti sa obrisima melodrame koja će zahtevati nešto drugačiji
takt - različito računanje vremena. Tako će se naći između dva sveta koja je
razdvojila stvarnosna disproporcija: savršenog, autentičnog, iskrenog,
ispovednog („autobiografskog, hm!") tona koji rasparčava i razara stvarnost
čineći je savršeno uverljivom, ali i jednog „sračunatog" zapleta (nešto
kasnije) koji će biti suviše brz i krupan da bi bio savršeno uverljiv. Onoliko
uverljiv koliko su to magične rečenice napisane u samoći, u staroj kolibi „na
djedovom ranču".
No, s takvim sitnim
zamerkama ili bez njih - Bekim Sejranović svakako se istakao knjigama Nigdje, niotkuda i Ljepši
kraj kao jedan od najboljih pisaca u regionu, pisaca koji imaju svoj
(već) prepoznatljiv svet, ali i hrabrost da idu do kraja, ne štedeći ni sebe ni
roman.
Mića VUJIČIĆ
