26. 07. 2010

Kritika: „Oliv Kiteridž" Elizabeth Strout

Čuveni magazin The New Yorker rekao je za Stroutinu junakinju Olive Kitteridge da ta žena „nervira na početku knjige, ali da na kraju knjige više ne možete da živite bez nje".

Prevod: Tatjana Jambrišak
Izdavač: Profil, 2009.

Čuveni magazin The New Yorker rekao je za Stroutinu junakinju Olive Kitteridge da ta žena „nervira na početku knjige, ali da na kraju knjige više ne možete da živite bez nje". Olive Kitteridge je penzionisana profesorka matematike koja živi u zabitom gradiću Krozbi u američkoj saveznoj državi Mejn. Ona je džangrizava udovica koja je svakome spremna da kaže šta misli. U 13 tematski različitih poglavlja objedinjena je slika o glavnoj junakinji - od momenta muževljeve smrti, preko problema sa sinom, pa do raznih nesporazuma sa susedima i sugrađanima do kojih će doći zbog svog burnog temperamenta. Iako je knjiga sjajno prihvaćena od američke kritike, što je na kraju rezultiralo i Pulitzerovom nagradom za 2009. godinu, smatram da ipak nije bez mana.

Spori ritam i epizodna rasparčanost romana daju Stroutinoj prozi izvesnu dozu ukočenosti. Autorka ima nekakvu potrebu da se u pisanju najviše razmaše baš onda kad nam najmanje toga može reći. Sa druge strane, minimalistički stil njenog pisanja opasno ugrožava čitalačku pažnju, jer zadire i u najmizernije detalje svakodnevice. Preporuka Oprah Winfrey obezbedila je ovoj knjizi i popularnost široke publike u Americi. Nekome će to biti dovoljno odbojno, mada, bez obzira na to šta o njoj mislili, Oprah Winfrey je sve samo nije glupava. Olive Kitteridge je baš najmanje knjiga za širu čitalačku publiku. I pored svih nabrojanih mana, tom knjigom najviše će biti razočarani ljubitelji lake literature. Vidna je autorkina namera da pruži dubok i slojevit portret američke provincije. A u pravu su bili i kritičari The New Yorkera: glavna junakinja jeste neko ko u isto vreme i iritira i izaziva simpatije. U svakom slučaju, Olive Kitteridge ukazuje na onu malograđanštinu koju i svuda oko sebe možemo uočiti.

Vladimir Vujinović

Oceni ovaj članak

Komentari