Knjige
18. 10. 2011
Knjiga meseca
Кritika: Tigrova žena (Tea Obreht)
Svi smo već čuli za nju. Naše gore list. Devojka koja je rođena u Beogradu 1985, kao dete se s roditeljima odselila u Ameriku, a u svojoj 25. godini dočekala da sa svojim prvencem, Tigrovom ženom, bude jedna od najmlađih dobitnica prestižne londonske nagrade Orange za koju konkurišu autorke iz čitavog sveta
Laguna, 2011.
O Tei Obreht (rođena Barjaktarević) već smo mogli dosta da slušamo u našim medijima proteklih meseci. Njen roman se, međutim, tek nekako sad, pred Sajam knjiga, pojavio i kod nas. I sigurno će i kod nas izazvati veliku pažnju i reakciju čitalačke publike. Tigrova žena je uistinu monumentalna knjiga. Gotovo savršena za jedan prvenac. Teina proza, iako mladalačka, čvrsto stoji na temeljima umeća i velikog talenta, a njena priča o fiktivnom Balkanu, iako minimalistička i simbolična, pruža uvid u stvarnost koju živimo, mudrom dalekovidošću jednog starca.
Teina simboličnost ogleda se u maskiranju toponima. Balkan se nigde ne spominje, ali se prepoznaju motivi Beograda, Srbije, Hrvatske. Da nije naših imena, već bismo pomislili da se sve zbiva u nekoj dalekoj snovitoj zemlji iza brdovitog Balkana. Upravo taj univerzalni ton koji je autorka uspela da utka u svoju priču jeste nešto što je knjizi sigurno pomoglo da stekne svetsku slavu, jer to se moglo dogoditi bilo gde na svetu, i događa se. Glavna junakinja, doktorka Natalija Stefanović, posle svetske pečalbe vraća se u otadžbinu.
Ona je u misiji da sazna nešto više o svom nedavno preminulom dedi, takođe lekaru, koji je spolja slovio za arogantnu osobu, a u stvari je bio dobrodušan. Natalijino upoznavanje dede pretvoriće se u upoznavanje sa avetima prošlosti njene prapostojbine, s posledicama bratoubilačkih građanskih ratova, s granicama koje to nekad nisu bile. Sve će to našu junakinju teleportovati i u nostalgično detinjstvo koje je provela s dedom, a tu ćemo se tek susresti s jednom gluvonemom ženom koja se u šumi sprijateljila s tigrom odbeglim iz zoo-vrta, s jednim vampirom koji ne može da umre... Fenomenalno. Jedino što možemo prigovoriti knjizi ne odnosi se na autora već na prevodioca. Prevod deluje pomalo arhaično i kitnjasto, sa dosta nepoznatih reči, pa imam utisak da bi nam tek čitanje engleskog originala pružilo vrhunski utisak. Tea Obreht je svojim angloameričkim realizmom obradila seoske legende zemlje iz koje potiče, a naracija koja je iz toga proistekla prekrasna je saga o srušenim snovima, avetima prošlosti, smrti i ljubavi.
Vladimir VUJINOVIĆ
[neregisrovani]
26. 10. 2011, 18:51
Nije lepo
Кritika: Tigrova žena (Tea Obreht)
Hm, niste čitali original, ali mora da je bolji od prevoda... A možda je, naprotiv, prevod oplemenio i popravio originalni tekst. Ne znam, nisam čitala prevod, ali ako je moderno komentarisati nepročitano štivo, ova moja tvrdnja stoji koliko i vaša.
Ili bi možda trebalo analizirati i ovaj prikaz pomno kao što ste vi knjigu, pa istaći da je suvišno reći „spolja“ uz reč „slovio“, da u istoj rečenici dva puta imate reč „utisak“, da ne shvatam kako se nešto „obrađuje realizmom“, ili napisati nešto surovo kao što ste vi o prevoditeljki. Ali nema potrebe - takav vaš stil možda upravo preporučuje knjigu čiji vam se jezik ne dopada jer neke reči ne znate.