Knjige
24. 01. 2012
knjiga meseca
Kritika: Smrt i njeni hirovi - José Saramago (ocena 4)
Smrt kao glavni junak romana, u prepoznatljivo šarmantnom Saramagovom humoru, u ponoć prvog januara, u jednoj neimenovanovoj zemlji, na misteriozan način prestaje da posećuje njene stanovnike
Laguna, 2011.
Smrt i njeni hirovi jedna je od poslednjih, ali i najdubljih Saramagovih knjiga, simbolična priča o smrti koju je ovaj slavni portugalski nobelovac napisao malo pre nego što će i sam umreti. Smrt kao glavni junak romana, u prepoznatljivo šarmantnom Saramagovom humoru, u ponoć prvog januara, u jednoj neimenovanovoj zemlji, na misteriozan način prestaje da posećuje njene stanovnike. Pitanje koje Saramago postavlja - šta bi se desilo kad bi smrt najednom nestala - pretvara se u daljem toku romana u mračnu ironiju koja razotkriva žalosnu istinu o tome u kolikoj meri smo zavisni od smrti. Medicinski i farmaceutski biznis propada, religija je uzdrmana, politika zatečena. Niko ne zna kako da se ponaša u novonastalim okolnostima, sve industrijske grane i sve društvene aktivnosti presečene su u korenu. Sve u svetu koji smo izgradili zamire pred činjenicom da život postaje večan.Ovakav tok radnje otkriva pozadinu još jedne Saramagove dubinske zapitanosti: zbog čega smrt postoji? Saramago vrši svojevrsni literarni eksperiment. On svoje junake uskraćuje za mogućnost umiranja, ali im u isto vreme ostavlja nepreporođeno srce kojim vladaju niskost, podlost, sebičnost i slabosti karaktera, kao što su vladali i dok su bili pod vlašću smrti. I, šta se dešava? Jedino mogući logični sled događaja. Političari, biznismeni, sveštenici, naučnici, filozofi, svi vode razgovor sa smrću koja je oličena u srednjovekovnoj predstavi s kapuljačom na glavi i kosom u ruci. I svi mešetare kako bi izvukli svoje sitne špekulantske interese. Mafija čak organizuje transport starih i bolesnih do granica onih zemalja u kojima smrt još vlada. Saramagov sebični svet može da doživi jedino moguću sudbinu - da mu se smrt vrati, a autor nas neverovatno šarmantno, apstraktno i nadahnuto dovodi u predvorje u kojem nije bitno odgovoriti na to šta je smrt, već u kolikoj meri je ona nužnost sveta i ljudi koji su takvi kakvi su.
Vladimir VUJINOVIĆ
