Knjige
09. 03. 2010
Književna kritika utorkom, Aleksandar Hemon: Ljubav i prepreke
Da je Hemon književni genije mogla je pokazati već njegova pripovetka Mljet, koje možemo da se setimo pre nego što uđemo u svet priča iz zbirke Ljubav i prepreke...
Aleksandar Hemon je
bosanskohercegovački prozaista i novinski kolumnista, rođen 1964. u Sarajevu,
koga je početak rata zatekao na boravku u Sjedinjenim Američkim Dražavama, gde
je odlučio da ostane i nastani se u Čikagu. Uz to, odlučio je da počne da piše
na engleskom jeziku - posle knjiga Pitanje Bruna,
Čovjek bez prošlosti i Projekat Lazarus
istakao se kao jedan od najtalentovanijih i najboljih pisaca mlađe generacije.
Pored čitavog niza nagrada, dobitnik je i Guggenheimove stipendije koja se
popularno naziva „nagrada genijima".
Da je Hemon književni genije mogla je
pokazati već njegova pripovetka Mljet,
koje možemo da se setimo pre nego što uđemo u svet priča iz zbirke Ljubav i prepreke. Narator tih storija jeste
mladić koji odrasta i sazreva u komunizmu, u Sarajevu, da bi u vreme opsade
rodnog grada otišao u SAD. Priče su spoj dvaju različitih svetova između kojih
su, kao u nekakvoj provaliji, smešteni junaci, zarobljeni u usamljenosti, u
sećanjima na stari svet i u egzistencijalnoj borbi s novim. Jedna od najboljih
pripovedaka, Američki komandos, savršeno
tematski sažima problem: Alma, Bosanka, nekada studentkinja režije na
Njujorškom univerzitetu, snima dokumentarac o pripovedaču-piscu koji sada živi
u Americi.
Problem sa dva sveta, sa dva kontinenta u kojima je pisac neprekidno
i uvek u isto vreme, postavlja se na sledeći način: na američkom kontinentu,
pred kamerom svoje zemljakinje, pisac se seća kako je u Bosni „sebe prvi put
zamišljao kao Amerikanca, dok se sa drugarima igrao komandosa, ponesen čuvenim
filmom". U svojevrsnoj bajci - a svaka od Hemonovih pripovedaka sadrži u sebi
ponešto od bajke - dva sveta se zamenjuju, baš kao što se neprekidno supstituišu
igra i stvarnost, tako da priča na kraju ostaje jedina sigurna teritorija.
Mića VUJIČIĆ
