Muzika
03. 12. 2011
Do viđenja događaji
Živimo u svetu u kome ne samo što nije važno da li se muzika dešava ili ipak samo reprodukuje, nego nije važno ni da li se mi sami dešavamo ili smo reprodukovani, i to bez šale
Nedavno sam imao priliku da se motam oko jednog zaista velikog nastupa jedne zaista velike zvezde elektronske muzike. Ne mogu da kažem šta se dešavalo iza scene, jer se takve stvari ne mogu videti, i ne daju nam da ih vidimo, koliko god da smo blizu - ali bilo je jasno da smo ostali u nedoumici u kojoj je meri ta osoba zaista nastupala na način koji smo dosad smatrali prihvaćenim. U nekim trenucima bilo je veoma jasno koliko postoji realna mogućnost da neki deo seta, zapravo, bude unapred snimljen, tj. da se bar neki deo ovog koncerta sastoji od puštanja unapred pripremljene muzike.
Opet nedavno, motao sam se i po nekom klubu u kome sam imao priliku da izbliza gledam disk-džokeja kako vadi stik i priključuje ga na novi model CD plejera - mada je potonja zabava bila razuzdana, nikako nije moglo biti jasno da li DJ glumi da pušta muziku ili je stvarno pušta. Ne da je to nekog odistinski zanimalo, osim mene. Preprogramirani nastupi danas polako postaju standard. Publika više ne mari mnogo da li je pred njom stvarno kreiranje muzike, odnosno muziciranje uživo, ili je u pitanju softversko poigravanje. A i zašto bi? Ovako je jeftinije, čistije i ne ostaju tragovi.
Nije prošlo ni mnogo vremena od momenta kad smo prisustvovali pravom koncertu jedne underground zvezde, koja je sasvim sigurno bila pokrivena snimljenim vokalom umesto svog pevanja, jer njega skoro da nije ni bilo. Ostali članovi grupe, uglavnom devojke, dobro su se držali, i novi cool rockerski nastup izgledao je povremeno moćno... osim što je glavna zvezda učestvovala u svemu uglavnom besno plešući i oponašajući pevanje, skrivena u mraku da ne bi izazvala neke nedoumice. Zvuk je dolazio sa svih strana prostorije u kojoj se nastup odvijao, ali ne iz tog grla, koje je odavno zaboravilo funkciju pevanja. No, publika je pevala umesto njega i reč nije rekla.
Ceo trend postao mi je jasan kad sam se pre nekoliko godina našao upetljan s nekim nazovisponzorima koji su žarko želeli jedan stylish događaj. Posle nekoliko mailova predložio sam im, kao najbolje rešenje, premijerno gostovanje jedne svetski poznate španske glumice, koja je u tom trenutku okušala muzičku sreću sa svojim bendom. Na moje zaprepašćenje, projekat je odbijen s obrazloženjem da je osoba već nastupala u Beogradu i da oni žele nešto novo.
Njihova poslovna shvatanja nisu tema, naravno, ali nastao je veoma zanimljiv momenat kad sam im objasnio da je pomenuta svetski poznata glumica zaista dve godine pre toga bila najavljena da će gostovati u našem gradu, ali je njen nastup otkazan, zahvaljujući potpunoj nesolidnosti i neodgovornosti promotera (koji je kasnije pobegao iz posla). Ostala je samo velelepna kampanja s plakatima i bilbordima po gradu, a umetnica se nikad nije pojavila. Nije prošlo mnogo u tom ugodnom razgovoru kad sam primetio da s mojom argumentacijom nešto nije kako treba - shvatio sam da se u svetu u kome se kreću naručioci koncertnog dešavanja više pamti uspela kampanja nego muzički doživljaj, te je za njih veliko iznenađenje bio podatak da pomenuti koncert, naprosto, nije održan. Njima je slika mnoštva plakata na ulicama ostala tako duboko urezana u pamćenje da mi nisu verovali u prvi mah, a potom su negirali značaj činjenice da se događaj nije ni odigrao. S njihove tačke gledišta, naravno, događaj je bila kampanja, a ne koncert. Ako je i bio otkazan, to niko nije primetio, dok su mnoštvo štampanog materijala za jedno novo pivo svi videli.
U tom smislu, za njih se koncert koji se nije desio - i te kako desio, dok se za mene koncert koji se nije desio - uopšte nije desio. Nismo mogli da shvatimo jedni druge: za njih je Zemlja bila ravna, za mene okrugla, pa se nije moglo dalje raspravljati. Svetski poznatu glumačku zvezdu koja je propevala nismo nikad videli, ali neki ljudi koje poznajem zaklinjali su se da su je svojevremeno gledali u Centru Sava...
Tako vam se otvori novi procep u mozgu i lako shvatite da živimo u svetu u kome ne samo što nije važno da li se muzika dešava ili ipak samo reprodukuje, nego nije važno ni da li se mi sami dešavamo ili smo reprodukovani, i to bez šale. Ovo drugo je jeftinije, čistije i ne ostavlja tragove. Karaoke civilizacija u kojoj svako može da bude ono što hoće, a nije bitno ni da li je tu.
