Muzika
Piše: Tanja BOGDANOV
26. 01. 2012
Recenzija: Charlotte Gainsbourg - Stage whisper (ocena 3)
Ako je znate samo kao kćerku Sergea Gainsbourga i Jane Birkin ili kao glumicu iz kontroverznih filmova Larsa von Triera, dupli album Stage Whisper odlična je prilika da „lično" upoznate Charlotte, i to u njenoj novoj electropop fazi
Još 1986, sa svega 15 godina, snimila je ploču sa svojim ocem (Charlotte for Ever), da bi napravila pauzu od ravno 20 godina. Pre pet godina poželela je da se ozbiljno bavi muzikom i tada je publici predstavila uspešnu ploču 5:55, hvaljenu i od kritike i publike.
Usledio je IRM i sada, dve godine kasnije, najnoviji dvostruki album koji je producirao Beck. Dupli album ne sadrži samo nove pesme. Drugi deo čine neobjavljeni songovi s prethodne ploče, ali i živa izvođenja njenih hitova. Detaljno pruža uvid u faze kroz koje je prolazila dok je snimala prethodni album, ali pričinjava i zadovoljstvo svima onima koji nisu ugrabili priliku da je čuju na letnjoj turneji 2010.
Na albumu Stage Whisper Charlotte je sarađivala sa Charliejem Finkom (iz Noah and the Whale) u pesmi Got to Let Go, dok joj je Conor O'Brien (iz Villagers) komponovao pesmu Memoir.
Iako glas nije njeno najbolje oružje, Beck kao njen producent tačno zna kako da „spakuje" pesme da zvuče prijemčivo. Album otvara glasna electro pesma Terrible Angels koja nagoveštava promenu u stilu. Malo smirenija ali opet producentski prepoznatljiva jeste Paradisco, a onda i All The Rain koja podseća na nastavak albuma IRM.
Istina je da Gainsbourgovoj najviše odgovaraju tihe i baladične numere u kojima njen fini, ušuškani i fragilni vokal izaziva posebnu emociju. To se najbolje oslikava u pesmama Anna koja je znatno akustičnija i nimalo electro, White Telephone i možda najboljoj na celoj ploči, Memoir.
Osam novih pesama i manje od trideset minuta nove Charlotte Gainsbourg nisu nešto što je must listen u ovim hladnim danima, i to više ako je reč o pomalo dosadnoj live strani albuma koja je čist dokaz da je ona mnogo bolja studijska pevačica.
Ipak, ako znamo da se univerzum urotio protiv Charlotte Gainsbourg, čini se da je značajno to što se ona ipak bavi muzikom. I što od nje, u budućnosti, možemo očekivati nova iznenađenja kakvo nam je priredila albumom 5:55.
