Pozorište
24. 05. 2010
Pozorište ponedeljkom
Kritika: Joseph Kesselring/Arsenik i stare čipke
Koristeći vodviljsku matricu, pisac je vešto upleo crnohumornu komponentu dajući ovom komadu originalan šmek i izvesnu uvrnutost koja, evo, funkcioniše i posle sedamdeset godina
Uloge: Jelisaveta Sabljić, Gorica Popović, Mladen
Andrejević, Nikola Vujović, Nebojša Milovanović, Branislav Zeremski
Komad Arsenik i stare čipke
najpoznatiji je širokoj publici po klasičnom filmskom ostvarenju Franka Capre u
kojem briljira genijalni Cary Grant. Ipak, i sam komad, napisan daleke 1939.
godine, u svoje vreme bio je jedan od najuspešnijih brodvejskih spektakla, sa
gotovo hiljadu i po izvođenja u kontinuitetu. Koristeći vodviljsku matricu,
pisac je vešto upleo crnohumornu komponentu dajući ovom komadu originalan šmek
i izvesnu uvrnutost koja, evo, funkcioniše i posle sedamdeset godina. Sjajnog
ritma, duhovitih replika, sa dosta datog prostora za čist slepstik i glumačke
bravure, ovaj komad jeste i jedan od omiljenih crowd
pleasera.
Ipak, da i sve te navedene premise mogu da daju prilično
neinventivnu i konvencionalnu predstavu pokazuje nam verzija u lepo obnovljenom
„Vuku Karadžiću". U predstavi ne postoji nijedan element koji bi ukazao na
nekakvo novo, sveže čitanje ovog teksta, u stvari, kao da bi se sve moglo
svesti na ideju „Seka i Gorica zajedno". Istina, ove dve sjajne glumice lako i
sigurno „pucaju" iz korpusa svojih neprikosnovenih harizmi i to, kad su one na
sceni, zaista besprekorno funkcioniše. Sve ostalo, s malim izuzetkom uloge
Nikole Vujovića, bezlično je i ne prevazilazi varijantu neke bolje studentske
vežbe. Dakle, dve zvezde: jedna za Seku, jedna za Goricu.
Boban JEVTIĆ
