27. 12. 2010

Narodno pozorište, scena „Raša Plaović"

Kritika: Državni službenici

Radnja Državnih službenika, komada Ronalda Harwooda napisanog prošle godine, vrti se oko mladog službenika Forreign Officea Ralpha Wigrama, koji tridesetih godina 20. veka igrom slučaja otkriva da britanska vlada krije informacije o nemačkim pripremama za rat

On odlučuje da se suprotstavi nadređenima i obelodani sakriveno, uprkos mogućim posledicama po karijeru i porodicu. Međutim, priča koju imamo priliku da gledamo na sceni „Raša Plaović" Narodnog pozorišta ispričana je bledo i pomalo naivno, i ostala je zarobljena u opisanom istorijskom trenutku. Jedina politička paralela koju bismo mogli potegnuti sa današnjicom jeste opšte mesto da - vlada laže.

Sa ovakvim početnim potencijalom rediteljka Đurđa Tešić imala je u najmanju ruku nezahvalan zadatak, te je evidentno pokušala da spase šta se spasti moglo. U takvoj postavci, tačan kostim Olge Mrđenović i scenografija Igora Vasiljeva vrlo dobro obavljaju svoj posao. Sam prostor rešen je putem kontrasta boja, i kao takav definiše šta se dešava na sceni i same aktere: dok su prostorije spletkaroškog ministarstva mahom u tamnijim tonovima, Wigramova svetla soba dodatno potcrtava njegovu doslednu borbu za svoja uverenja.

Nažalost, kada dođemo do glumačkog učinka, propadaju svi napori Đurđe Tešić da spase predstavu od dosadnog teksta: Ralph Vuka Kostića pre bi se mogao okarakterisati kao izbacivač iz diskoteke a nikako odgovorni službenik kome se dešava velika moralna i emocionalna bura. Vanja Ejdus u ulozi Ave Wigram preterano insistira na treperavom glasu, dok Ljubivoje Tadić, prosto, samo deklamuje tekst. Predstavu ipak vadi Boris Komnenić, koji bravurozno i uz efektan ironijski odmak prenosi lik ciničnog, mutnog ali i iznenađujuće pravdoljubivog Desmonda Mortona. Da nije bilo njega, ova predstava mogla se pretvoriti u pravo mučenje, ponajviše zbog potresno lošeg Vuka Kostića, ali pre svega zbog teksta, čije postavljanje, osim zbog ekskluzivnosti činjenice da se u Beogradu igra svetska premijera nekog Harwoodovog komada, i nema baš mnogo smisla.

Olga DIMITRIJEVIĆ

Oceni ovaj članak

Komentari