14. 03. 2011

Kritika: Gospoda Glembajevi

Gospoda Glembajevi ubedljivo su najmanje blamantna premijera u prethodnih godinu i po dana na velikoj sceni Ateljea 212

Dramaturške intervencije koje se tiču sažimanja teksta elegantno su sprovedene, bez estradizacije, Miodrag Tabački pretvorio je Krležin crveni salon u lavirint sačinjen od crnog pleksiglasa odakle izranjaju agramerske aveti, režija je nepretenciozna, usmerena na rad s glumcima i - Nikola Ristanovski pokazuje apsolutnu uverljivost tumačeći lik Leona Glembaja. Ostatak podele, mahom, odgovara tek na marketinški slogan predstave „Prepoznajete li ove ljude?".

Da, ono u ulozi sestre Anđelike jeste Jelena Đokić, koja se već dugo brčka u glumačkom plićaku igrajući uloge zanatski korektno, ali bez znatnijeg nadahnuća; a ono je gost iz Slovenije, Boris Kavaca - nema sumnje da je teško igrati na nematernjem jeziku, ali uloga ostarelog bankarskog pater familiasa Ignjata Glembaja ne služi valjda samo tome da se tekst energično izdeklamuje.

Pošto Bane Trifunović iz opravdanih razloga nije mogao da se nađe u ulozi barunice Kasteli, Anica Dobra prihvatila se posla, u svom street-smart maniru (po čemu je filmska publika godinama prepoznaje), samo evidentno van pozorišne kondicije. Na momente duhovito osmišljena kao protuva zaglavljena u koktel haljini, njena dopadljiva kabadahija ne gradira i vremenom nestaje pod teretom teatralnih pauza, povišenih tonova i dramatičnih upiranja prstima...

Novak i Ana nisu mogli da prisustvuju premijeri, Tadić i Josipović takođe, ali zato ostatak medijsko-partijske elite „nije krio dobro raspoloženje"...

Režija: Jagoš Marković

Uloge: Nikola Ristanovski, Anica Dobra, Boris Kavaca, Bane Trifunović...

Slobodan OBRADOVIĆ

Oceni ovaj članak

Komentari