18. 04. 2011

Kritika: Život u tesnim cipelama

Novi komad Dušana Kovačevića nudi izazovno zapletenu situaciju u kojoj radnici propale fabrike obuće štrajkuju glađu sve dok ne postanu učesnici grotesknog realityja Pobediće moj broj, gde nagradu odnosi onaj koji poslednji umre. Dramska konstrukcija je čvrsta, sa jasnim tematskim fokusom (boljke i nepravde tranzicionog društva), a verbalna komika je, kao i obično kada je reč o stilu Dušana Kovačevića, na visini zadatka - gotovo da nema junaka bez izvanredno duhovite crnohumorne replike

Piše: Slobodan OBRADOVIĆ

Dramsko uspinjanje u prvom činu, gde upoznajemo štrajkače obmotane eksplozivom, prolazi virtuozno lako, postepeno se indukuje tranziciono ludilo, bez trunke kolebanja ne štede se ni naša narav ni običaji, ni narod ni političari. Drugi čin, međutim, u kojem bi valjalo poentirati idejom da su reality šou-programi namenjeni zombifikovanju društva radi onesposobljavanja otpora, na prvom mestu otkriva da Dušan Kovačević nije reditelj.

Nije problem što Kovačevićev reality zverinjak ne nudi odgonetku da li su prvo degradirali programi pa onda populacija koja ih gleda ili obrnuto. Problem je što je on režiran naivno i sterilno i što nimalo ne podseća na bizarno iskrivljeno ogledalo, što takva vrsta programa obično jeste. Rediteljska rešenja gotovo su nepostojeća, sve se svodi na okretanje glumaca u poluprofil (u pravcu kamere) i na emitovanje rediteljski nerazigranih prizora na plazma ekranu smeštenom u dubinu scene uz gotovo frapantno zanemarivanje činjenice da se radi o televizijskoj formi u kojoj se „stvarnost" pažljivo režira. Pošto toga kod Kovačevića nema, duhovitost izgovorenog (sve ljutito, sve besno, sve šakom u glavu) vremenom počinje da prerasta u samodopadljivi skribomanski trans.

Dobar deo glumačkog ansambla pročitao je ovaj problem i kada su videli da je vrag odneo šalu, uzeli su stvar u svoje ruke zasmejavajući publiku preglumljivanjem. Pa i to je bolje od nerežiranosti koja ih ostavlja u situaciji „ni poterati ni povesti". Nenad Jezdić u ulozi Steve, predsednika štrajkačkog odbora, pronalazi gnev malog čoveka koji se gasi pod teretom svakodnevice, Ljiljana Dragutinović nije se trudila da prikaže kuvaricu Radu kao simpatičniju nego što jeste, a Milorad Mandić u ulozi misterioznog gospodina Maldiva daje odgovor na pitanje kako se rađa savremeni moralni patuljak, onaj koji u tuđoj nesreći vidi samo priliku za sopstveni dinar. O tome šta su od svojih uloga napravile Sonja Kolačarić (menadžerka i voditeljka) i Zlata Petković (precvala fabrička lepotica), iz poštovanja prema njihovom trudu, ne treba govoriti.

Oceni ovaj članak

Komentari