Architecture & Design
27. 09. 2011
Kurs bez „primenjenih" ambicija
Kurs kultura i umetnost u socijalističkoj Jugoslaviji...Reč je o kursu koji je deo edukativnog programa Fonda Muzeja savremene umetnosti i Nove akademije umetnosti, a
Branislav Dimitrijević: Danas se epohi SFRJ najčešće prilazi na dva načina. Ovaj period ili se stavlja na „ropotarnicu" istorije, otpisuje kao vreme društvene zablude i ideološkog dogmatizma, ili mu se prilazi „estetski", kao nekom kuriozitetu kom se kroz konstrukt jugonostalgije pojednostavljeno dodeljuju osobine i konstruišu neutemeljena tumačenja. Obrazovni sistem kao da je zaboravio ovu epohu koja je odbačena s „prljavom vodom" lokalnih istorijskih revizija, jer one su relativizovale pre svega emancipatorski i modernistički karakter društvenog uređenja sa svim krupnim protivrečnostima koje je socijalistički sistem u SFRJ dakako imao. Otuda se retko ko i upušta u pitanje načina na koji našu noviju istoriju treba proučavati i uključiti u obrazovni i akademski sistem.
YC: Zbog čega bi iz perspektive današnjeg mladog čoveka bavljenje izabranom temom imalo smisla u njegovom sadašnjem i budućem društvenom okruženju?
BD: Ovaj program nema „primenjene" ambicije. Otuda on i odudara od sve vulgarnije shvaćenog obrazovnog procesa koji poznaje samo instant tumačenja, brza rešenja i neposrednu korist. Naš program pre svega neguje kulturu dijaloga, razmene ideja, ali ideja utemeljenjih na interdisciplinarnom istraživanju mnogih izuzetno zanimljivih fenomena koji su činili kulturu i umetnost razdoblja kojim se bavimo. Kurs je i model saradnje Muzeja savremene umetnosti, koji je i sam baštinik kulture ovog perioda i koji se zalaže da je obrazovanje danas ključna uloga muzejskih institucija, i jedne nove visokoškolske institucije na polju umetničkog obrazovanja i istraživanja (Akademija Nova). Na osnovu preliminarnog broja prijavljenih polaznika, interesovanje je veoma veliko.
YC: Kakvi će biti pristupi predavača u sagledavanju teme - kakve će sve analize biti predočene polaznicima?
BD: Moj zadatak je pre svega da različite, pa i heterogene pristupe predavača objedinim u jedan konzistentan kurs koji će dati celovitu sliku o temi. Pozvani predavači jesu izuzetni poznavaoci oblasti koje ćemo uzimati kao „slučajeve", dakle, stručnjaci za vizuelnu umetnost, dizajn, film, pop kulturu, ali i istoričari, antropolozi, sociolozi - i to bez obzira na akademska zvanja, jer ovaj kurs sugeriše slobodniji i manje birokratski pristup procene značaja i kvaliteta predavanja. Prednost ove teme jeste u tome što ne moramo samo da se oslonimo na predavače iz Srbije već i na stručnjake iz drugih delova bivše SFRJ. Pozvaćemo i neke neposredne učesnike, odnosno stvaraoce koji su delovali u toj epohi. Cilj kursa jeste da se kroz mnogobrojne primere i u opuštenoj atmosferi razmene istraživačkih analiza i zaključaka rasvetle složeni odnosi politike i kulture, ideologije i umetnosti, produkcionih okolnosti i uslova društvene recepcije itd.
YC: Zbog čega su posebna poglavlja posvećena popularnoj i potrošačkoj kulturi?
BD: U poslednje vreme sve je više istraživača koji se ozbiljno bave ovom temom. To je istovremeno tema koja je svakako atraktivna, jer se kroz nju i artikuliše diskurs jugonostalgije, ali ona je izuzetno bitno polje istraživanja, jer govori upravo o odnosima ekonomskih/političkih okolnosti i životne svakodnevice, o pitanjima kulturnih uticaja i sučeljavanja tih uticaja s nasleđenim kulturnim običajima itd. Uostalom, upravo je ova tema način na koji možemo povezati epohu kojom se bavimo i vreme u kom sada živimo, koje je u potpunosti pod dominacijom industrije popularne i potrošačke kulture.
Snežana STAMENKOVIĆ
