Prezentujući muzejske otkupe i poklone u proteklih sedam godina, ova izložba ujedno mapira prioritete i strategije u okviru razvoja jedne muzejske zbirke. Tokom dva meseca, koliko izložba traje, biće prikazano nešto manje od stotinu dela u medijima slikarstva, skulpture, grafike, crteža, instalacija, videa, filma, fotografije, animacije i elektronskog formata, poznatih autora i umetničkih grupa (kao što su Dan Perjovschi, Vlado Martek, Nikola Džafo, Zoran Todorović, Slobodan Tišma, Attila Czernik, Balint Szombathy, Apsolutno i mnogi drugi).

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37, Novi Sad  

Ambasador Beltran je istakao da je za njega velika čast što je na otvaranju ove izložbe.
''Ova izložba ima poseban značaj zbog velikog broja eksponata koji su ovde izloženi, tako da nam ona daje mogućnost da upoznamo nepoznatu ili manje poznatu stranu velikog umetnika Pabla Pikasa'', primetio je on.
Ambasador je rekao da predmeti koji su izloženi u ovoj postavci nisu likovnog karaktera, ali da u sebi nose ona obeležja po kojima je Pikaso poznat ne samo u Španiji već u celom svetu.
''To je njegovo interesovanje i usresredjenje bez obzira na tehniku koju koristi. I u čemu god radio ovaj umetnik se dokazao kao značajna ličnost stvaralačkog i umetničkog života'', zaključio je Laklaustra Beltran.
Ministar Marković je ocenio da  posetioci izložbe mogu da se sretnu sa jednim specifičnim Pikasom.
On je rekao da je deo Pikasovog života koji je proveo na Azurnoj obali radeći sa keramikom deo njegovog smirenja.
''Pikaso je na Azurnoj obali našao svoj mir, kao što verujemo da će ova izložba koja se seli sa obala Bleda na obale Dunava, pa potom na obale Jadranskog mora u Dubrovnik polako nalaziti svoj smiraj'', istakao je Marković.
On se zahvalio načinu na koji je izložba došla u Srbiju, rekavši da je ponekad potrebno da se predje veliki put kao što ga je Pikaso prešao odlazeći do Barselone, pa kasnije i do Pariza koji je u to vreme bio centar umetničkih dešavanja.
''Kao što je on to uradio tako i njegova dela polako u različitim segmentima tek sada stižu do nas'', rekao je on.
Lazaro Gonzalo je istakao da je Pikaso počeo da se bavi keramikom kada je došao u Valori na Azurnoj obali.
On je objasnio da je Pikaso u tom periodu života izradio više od 4.000 predmeta u keramici, kao i veliki broj radova u bronzi i dve freske pod nazivom "Rat i mir".
Postavka predstavlja retko vidjenu kolekciju nekih od najvrednijih Pikasovih dela iz opusa keramike, srebra i zlata, a koje je stvarao upravo na Azurnoj obali u gradiću Valori.
Na izložbi se nalazi oko 100 eksponata - predmeta od keramike (vaze, šolje, tanjiri, činije...), srebra i zlata, koji su praćeni plakatima koje je ovaj umetnik radio za godišnje izložbe u Valoriju.
Kustoskinja izložbe Jelena Kanački je nedavno u intervjuu Tanjugu pojasnila na je da je Pikaso u periodu dok je bio na Azurnoj obali najviše radio sa glinom sa kojom se prvi put ''susreo'' 1946. godine u 65-oj godini života i da je narednih 30-ak godina koristio ovu tehniku.
''Pikaso koristi dosta kolorita u radu sa keramikom za razliku od grafike gde je škrt u boji'', objasnila je tada Kanački, dodavši da su ovi predmeti veseli, puni različitih tema, ljudskih lica, kubističkih elementa, različitih životinja - ptica, koza, riba, kao i tema iz svakodnevnog života, kao što su borbe bikova u koje je Pikaso uvek bio ''zaljubljen''.
Medju izloženim plakatima nalazi se i plakat koji je Pikaso radio za jugoslovenski film Veljka Bulajića "Bitka na Neretvi''.
Dva puta nedeljno će biti organizovano stručno vodjenje kroz izložbu - sredom i subotom.
Pored glavnog izložbenog prostora održavaće se i prateći program u vidu radionica.
Izložbu, koja će trajati do 15. aprila podržalo je Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva, ''Rajfajzen'' banka, Instituta Servantes, Ustanova kulture ''Parobrod'' i Privredna komora Srbije.

Događaj koji će obeležiti ne samo predstojeći mesec već i čitavu izložbenu sezonu svakako je velika retrospektiva posvećena dvodecenijskom radu prerano preminulog beogradskog umetnika Saše Markovića Mikroba (1959-2010). Raznovrstan opus ove veoma interesantne ličnosti koja je obeležila savremenu umetničku i supkulturnu scenu Beograda, moći ćete da pogledate u Salonu Muzeja savremene umetnosti od 27. januara. Mikrobove radove iz foto-automata, kao vizuelnu hroniku aktera i društvene stvarnosti s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina, predstaviće od 17. februara Galerija Remont u svojim novim prostorijama. Kustosku koncepciju ovog velikog projekta pod nazivom Zbogom andergraund: Saša Marković Mikrob potpisuju Darka Radosavljević-Vasiljević i Dejan Sretenović.

RETROSPEKTIVA: ZBOGOM ANDERGRAUND: SAŠA MARKOVIĆ MIKROB

od 27. januara do 19. marta, otvaranje izložbe u 19.00

Salon Muzeja savremene umetnosti, Pariska 14

PRIČE IZ AUTOMATA

od 17. februara do 16. marta, otvaranje izložbe u 17.00

Galerija Remont, Maršala Birjuzova 7

DRUŠTVO SPEKTAKLA

Iste večeri prošetajte i do Likovne galerije Kulturnog centra Beograda u kojoj će u okviru izložbe Raskršće: Između intimnosti i spektakla biti predstavljeni video radovi češkog reditelja Haruna Farockog, istaknute nemačke umetnice Ulle von Brandenburg i veoma uspešnog Dejana Kaluđerovića, koji već godinama živi i radi u Beču. Kustos izložbe Sodja Lotker, ujedno i umetnički direktor zanimljivog Praškog kvadrijenala, odabirom navedenih umetničkih pozicija otvara pitanja o promišljanju i ulozi intimnosti u društvu spektakla koje obeležava našu svakodnevicu.

RASKRŠĆE: IZMEĐU INTIMNOSTI I SPEKTAKLA

od 27. januara do 20. februara, otvaranje izložbe u 19.00

Likovna galerija Kulturnog centra Beograda, Knez Mihailova 6

MANUAL WORK

Iznenađujuća vizuelna rešenja u obliku video instalacija predstaviće i Saša Tkačenko, koga smo u prethodnom broju Yellow Caba najavili kao umetnika koji obećava u 2012. Ovoga puta preporučujemo da posetite njegovu samostalnu izložbu u Galeriji Nova. Polazeći od događaja iz naše neposredne i medijske svakodnevice, autor s različitih aspekata promatra vizuelni jezik i simbole nasilja u globalnom i lokalnom kontekstu. U okviru izložbe Manual work publici će biti predočen odnos pojedinca prema društvu, kao i dileme o odlukama, posledicama i mogućnostima delovanja u situacijama kada se osetimo ugroženo i uplašeno u svetu koji nas okružuje.

SAŠA TKAČENKO: MANUAL WORK

od 2. do 12. februara, otvaranje izložbe u 19.00

Galerija Nova, Andrićev venac 6

Kako prenose britanski mediji, Fon Tiz je bila inspirisana ljubavlju prema vintidž vešu i nova kolekcija je kombinacija sofisticiranog i lascivnog glamura sredine 20. veka:

«Želela sam da dizajniram komade koji će biti odraz moje opsednutosti vintidžom, a istovremeno će biti lepi, funkcionalni i praktični za svakodnevno nošenje», rekla je džepna Venera.

Kolekcija ove manekenke, glumice i igračice u prodaji će biti od 8. februara, a za veliko interesovanje javnosti najzaslužnija je reklamna kampanja u kojoj Dita nosi izazovni čipkani i satenski donji veš.

Zatvaranje izložbe "ĐUBROTEKA" Miloša Tomića www.milostomic.com

Dođite na otvoren razgovor o kolekcijama otpadaka tamo lepo izloženih  (od 18.15)

na već pominjane palačinke uživo (ponesite domaći džem i jedno jaje) tokom čitave večeri i na projekciju dokumentarnog filma "MIKROB I STEVAN" (od 19. 15)

problematičan ali i dragocen film o saradnji dva beogradska neponovljiva umetnika.

Razmislite, šta bi više mogli poželeti od jednog kulturnog zimskog četvrtka?

Uz pomoć lepka, poveza i alata umetnici - svi do jednog ljubitelji knjiga - pretvaraju zastarele atlase, enciklopedije i almanahe u kreativni nameštaj i umetnička dela.

Brajan Detmer iz Čikaga pretvara medicinske, istorijske i knjige iz umetnosti u zanimljive 3D skulpture. Suzan Portus, skulptor i umetnik iz Denvera, uvrće papir iz starih knjiga i stavlja ga na stare koturove. Britanski dizakner Džeremi Mej stari papir pretvara u izvanredan nakit.

Džim Rosno iz Berklija u Kaliforniji pravi tematske police - jednu od starih kuvara, drugu od knjiga o sportu. Lisa Očipinti, koja je napisala knjigu o upotrebi knjiga za proizvodnju nameštaja pravi izuvijane mobile u vidu ptica od stranica iz starih knjiga poput dečje knjige iz 1952. "Šape, kopita i peraja".

Uz stranice iz "Čarobnjaka iz Oza" inkorporirala je ogledala, dok je sa "Cvetnom rešetkom" papir pretvorila u cveće. Kolekciju starih enciklopedija pretvoprila je u ogromnu skulpturu nazvanu "Cirkulacija".

"Reč je o davanju novog života knjigama. To nema nikakve veze sa unistavanjem. U pitanju je odavanje počasti knjigama i to potiče iz duboke ljubavi prema njima", rekla je AP-u Očipinti. "Fascinira me kako se povezuju ljude, mesta i vreme. Knjige imaju žestinu i pretvarajući ih u nove oblike želim da im podarim život van police".

Njena knjiga "The repurposed Library" (Nova upotreba knjiga) pruža savete i instrukcije kako upotrebiti knjige za neke amaterske projekte poput postolja za lampu ili držača.

Na internetu se takođe mogu pronaći brojni saveti o novoj upotrebi starih knjiga. Među najvažnijima su da se koriste knjige sa čvrstim koricama, zastareli almanasi sa fotografijama i ilustracijama, kao i knjige koje nije uhvatila buđ.

Dela koja je osnivač kubizma stvarao u gradiću Valori na jugu Francuske prikupljena su iz nekoliko privatnih i muzejskih kolekcija, a domaća publika moći će da ih vidi u Beku (Bulevar Vojvode Bojovića 6-8) od 2. februara do 15. aprila.

Svaka od ovih "strana" - slika, u sebi nosi niz detalja koje opominju na "mane" savremene kulture.

Sa komunikacionog aspekta, u svetu oglašavanja u kome dominira fotografija i "sve deluje jednako lepo i jednako isto", ovakav pristup deluje autentično i hrabro

Rešenja se stilski i konzistentno uklapaju u celokupan korporativni imidž štamparije "Mačinković", koja je naručilac posla i koji je određen poslovnom filozofijom "Za sada ne štampamo na nebu, ali tražimo rešenje".

Rešenje ovog kalendara je svakako drugačije od drugih.

Tekst je preuzet sa sajta designed.rs

Saša Tkačenko fokusira svoj rad na dekonstrukciju svakodnevnih društvenih pojava. Koristeći skulpturu, video i objekte, Tkačenko ih transformiše u jednostavne i koncizne vizuelne sisteme znakova, koji provociraju nova značenja i nude posmatraču nova iskustva poznatih situacija. Već posle diplomiranja na Fakultetu primenjenih umetnosti njegove izložbe i radovi postaju dosta zapaženi, a rad Higijena uvršćen je u Telenorovu kolekciju savremene srpske umetnosti. Pored umetničkog rada, Tkačenko u profesionalnoj biografiji beleži i angažovanje na polju grafičkog dizajna, a jedan je od osnivača festivala Sound and Visions 2010. godine u Majdanpeku i selektor programa Vizuelne intervencije. Sledeće godine imaćemo priliku da vidimo autorovu samostalnu izložbu u Novoj galeriji za koju najavljuje zanimljivu postavku u kojoj će se naći video radovi Handicraft i Pucaće lobanje, gde preispituje fenomene nasilja i ekstremizma, odnosno njihove javne recepcije.

www.sasatkacenko.com

DUŠAN RADOVANOVIĆ (1979)

Već prvom samostalnom izložbom Bezbrižni, održanom pre izvesnog vremena u Galeriji Doma omladine, Dušan Radovanović dospeo je u žižu stručne i šire javnosti. Naime, ovaj umetnik je na desetak dana transformisao prostor poznate beogradske galerije u svojevrsni prihvatni centar za ljude s društvene margine. Namera mu je bila nastavak istraživanja graničnih stanja ljudskih međuodnosa, koje razvija putem interakcije posetilaca sa samim događajem ili izložbenim eksponatima, kao i posledica koje takve situacije uzrokuju. Dušan Radovanović diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na slikarskom odseku, do sada je učestvovao na više grupnih izložbi i manifestacija, a jedan je od članova Grupe 4 koja je letos izvela nenajavljenu akciju/intervenciju u javnom prostoru kao komentar na koncepciju projekta Art tura Narodnog muzeja

BELGRADE RAW

Beograd bez botoksa, kako je nedavno u časopisu Vreme naslovljen tekst o Belgrade Rawu, možda je najbolji rezime tematske i poetske preokupacije ovog foto-kolektiva, čije se aktivnosti prate prvenstveno na njihovoj web strani, a odskora sve češće u galerijskim prostorima. Grupa petorice fotografa smislila je zanimljiv model kolektivnog delovanja i samoorganizovanja krčeći sama sebi put i pronalazeći način da aktivno učestvuje na društvenoj i umetničkoj sceni. Njihov pristup može se okarakterisati kao svež, autentičan i iskren. Afirmišući fotografski realizam, Belgrade Raw istražuje sliku gradskog ambijenta, mapirajući, beležeći pri tom sve složenosti i paradokse koje taj ambijent nosi. Dokumentovanju nepatvorenog iskustva života u Beogradu doprinose i njihovi brojni saradnici sa svojim ličnim fotografskim zapažanjima i pričama o identitetu jedne sredine, nudeći drugačiju, životniju sliku o svakodnevici naše prestonice.

www.belgraderaw.com

Šira javnost je za ovog umetnika čula tokom Bijenala u Veneciji 2009, kada su njegove gradovi/planete popunile jedan od centralnih paviljona na Bijenalu, ali njegova dela se već mnogo godina mogu naći na gotovo svim kontinentima, na primer u Japanu, Holandiji, Brazilu i SAD.

Tomas Saraceno nalazi inspiraciju na nebu, i uspeva da nas natera da razmislimo o tome kako živimo, kako oblikujemo svoje gradove, i u kakvim smo odnosima jedni prema drugima.

Iako se u nazivu izložbe pominju gradovi, ove instalacije možda više podsećaju na planete ili asteroide koji su se razleteli po ogromnoj hali Hamburger Bahnhofa. Čini se da je samo pitanje trenutka kada će se na horizontu neke od njih pojaviti neko ko - kao Mali Princ 22. veka - žuri da vidi još jedan zalazak neonskog sunca sa njegove planete.

Osim što je umetnik, Saraceno je i arhitekta, i to se vidi u njegovim balonima. Laki kao mehuri od sapunice, razapeti kao paukove mreže, mnogi od njih izgledaju kao da pripadaju dalekoj budućnosti, u kojoj će svako imati svoju planetu koju će moći da oblikuje po sopstvenoj zamisli. Neke od njih su jednostavne i stabilne, druge su prekrivene biljkama koje rastu na sve strane, kao što su nekada i na ovoj našoj, a na nekima sistemi za navodnjavanje pomažu opstanak.

Za one koji bi da na svojoj koži osete kako će se živeti u gradovima budućnosti tu su dva oblaka u koje može da se uđe i u njima da se valja, puzi i kotrlja (hodanje je, na žalost, zabranjeno). Kao što se to često dešava u životu, pa i onom u budućnosti, izgledalo je kao da  posmatrači u celom doživljaju uživaju više nego oni oni koji se   po oblacima valjaju.

I sloganom ovogodišnje izložbe Male grafike Privilegija onih koji prepoznaju vrednosti želimo da motivišemo i podsetimo na živu tradiciju Grafičkog kolektiva kao i neposrednu relaciju neophodnu u komunikaciji umetnika, njihovih dela i publike. Sa idejom da se ta komunikacija učini vidljivijom poslali smo pisma našim prijateljima/posetiocima/kupcima, a u katalogu publikovali njihove podsticajne i iskustvene odgovore.

Izložba Male grafike tokom decenija stekla je status prepoznatljivog kulturnog događaja sezone. Dobro kalendarski pozicionirana, ova manifestacija je jedinstvena i po tome što u prazničnoj atmosferi prezentuje različite estetske ideale umetnika/aktera iz aktuelne grafičke produkcije.

Među učesnicima ovogodišnje izložbe su i  Katarina Zarić, Slavko Milenković, Miodrag Rogić, Milan Blanuša, Branimir Karanović, Zoran Todović, Žarko Smiljanić, Daniela Fulgosi, Milica Žarković, Marija Grahovac, Viktor Mijatović, Vladimir Veljašević, Biljana Vuković, Ranka Lučić Janković, Ljiljana Stojanović, Katarina Alempijević, Slađana Marinković, Jana Oršolić...

Konkurs, izložba i nagrada Mali pečat predstavljaju još jedan način da se savremena grafička produkcija kreativno podstiče, profesionalno afirmiše i kritički vrednuje.

Na svečanom otvaranju Male grafike u sredu, 21. decembra, dodeljuje se nagrada Mali pečat (ustanovljena 1991, pandan Velikom pečatu GK) i tri otkupne nagrade Ministarstva kulture Republike Srbije.

Žiri za nagradu: Jelena Jocić, grafičarka, Ljubica Jelisavac, istoričarka umetnosti i Gordana Petrović, grafičarka.

"...Najveće domete umetnik ostvaruje kada može prepoznati, doseći i prevazići sebe. Mislim da svi ljudi nose u sebi i mogu dati više nego što pružaju, to se odnosi i na umetnost.

...u siromašnom društvu umetnost jeste privilegija, a Mala grafika u kontinuitetu umetnost približava široj publici.

...prenosiv poklon koji lako može da putuje celim svetom...

...uvek kupim ponešto. Ređe za sebe, češće za poklon ... Radujem se tome i to je deo mojih "novogodišnjih rituala"...

...Kao dete grafičkog dizajnera moja majka je po mom rođenju odlučila da postanem kolekcionar malih grafika, tako da sam svoju prvu malu grafiku dobila u četvrtom mesecu života kao novogodišnji poklon. Po tradiciji svake godine dobijam kao poklon po jednu grafiku sa izložbe Male grafike i moram se pohvaliti činjenicom da trenutno posedujem kolekciju od 21 grafike...

(Mala grafika)... je sigurno nešto posebno za mene, deo mog "životnog stila", u savremenom žargonu nas mlađih generacija "must have" stvar..."

Dom kulture Studentski grad: Ana Knežević - Light on void 

Muzej grada Beograda: Nacistički teror nad homoseksualcima od 1933. do 1945. Godine

Posle bioskopa Balkan i 20. oktobar na red je došla i karaburmska Slavica...

Video sa akcije možete da pogledate OVDE, kao i na FB stranici.

U Donjem Belvedereu je u toku izložba pod nazivom "Gustav Klimt/Jozef Hofman. Pioniri moderne", posvećena intenzivnoj saradnji obe ličnosti koja je započela osnivanjem bečke secesije 1897. godine i prestala Klimtovom smrću 1918. godine.
Izložba traje do 4. marta 2012. godine. 

Gornji Belvedere će od 15. juna 2012. do 6. januara 2013. godine prikazati još jednu izložbu Klimta pod nazivom "150 godina Gustava Klimta".
Muzej istorije umetnosti u jubilarnoj godini organizuje izložbu posvećenu srednjem periodu stvaralaštva Klimta, od 1886 do 1897. godine.
Izložba, koja u središtu pažnje ima 13 značajnih slika i njihovih skica za veliko stepenište ovog muzeja trajaće od 14. februara do 6. maja. Pod nazivom "Klimt lično. Slike - pisma - uvidi" Muzej Leopold je pripremio izložbu od 24. februara do 27. avgusta koja će pomoću svetski poznatih slika i dopisa sa putovanja baciti pogled na Klimta kao privatnu ličnost.

U vlasništvu muzeja nalazi se zaostavština njegove životne saputnice Emili Flege koja obuhvata fotografije, razglednice i pisma.
Bečka Albertina će od 14. marta do 10. juna upečatljivo predočiti koliko je Klimtovo crtačko stvaralaštvo zaista višeslojno u izložbi "Klimt - crteži".
Velika popularnost crtača Klimta bazira se pre svega na opojnoj senzualnošću njegovih ženskih aktova. 
U Austrijskom pozorišnom muzeju posetioci će od 10. maja do 29. oktobra moći da vide izložbu pod nazivom "Protiv Klimta. Nuda Veritas" i njen branilac Herman Bar.
U pitanju je Klimtova poznata i retko prikazivana slika "Nuda Veritas" iz 1899. godine koja je dospela u ovaj muzej preko zaostavštine pisca, dramaturga i pozorišnog i književnog kritičara Hermana Bara. 

Bečki muzej u izložbi "Klimt. Zbirka Bečkog muzeja" prikazuje od 16. maja do 16. septembra prvi put u potpunosti izuzetno skupocenu zbirku Klimtovih dela, među njima najvažnije umetničko delo muzeja "Portret Emili Flege" iz 1902. godine. Još jedan hit je Šileov crtež mrtvog Gustava Klimta.

Od 25. maja do 14. oktobra Austrijski etnografski muzej izložiće pod nazivom "Objekti u fokusu: zbirka tekstilnih šara Emilie Flege" obuhvatnu zbirku tekstilnih šara Klimtove muze i životne partnerke i modne dizajnerke, koja najvećim delom potiče sa prostora jugoistočne Evrope.
Izložba "Gustav Klimt i Kuća umetnika" u Kući umetnika prikazuje od 6. jula do 2. septembra mnoge umetničke i biografske dodirne tačke iz života i dela Klimta koje su očuvane u dokumentima, pismima i fotografijama u arhivi Kuće umetnika, najvažnijem Udruženju umetnika srednje Evrope.

Logično da su taj primat naizmenično do novog milenijuma držali London i Njujork. Već krajem devedesetih, što zbog činjenice da se u njega išlo radi „rasta provoda", Amsterdam ih detronizuje. Narednih godina, obrazuje se "must go there" evropski trougao koga još čine Barselona i konačno Berlin.

Berlin kao nova svetska kulturna i umetnička prestonica, hipsterska meka, Nojeva barka subkulturnih pojava i pravaca. Od Krojcberga do Prenclauer berga, ne postoji osoba koja nije odolela porivu dokumentarističke fotografije. Niti postoji onaj koji nije mentalno evoluirao nakon klaberskog Berghajma. Taj inidvidualni doživljaj, svaka pojedinačna berlinska priča Beograđana generacije osamdeseto plus, predstavlja nam se kroz svojevrsni alternativni nastavak prošlogodišnjih dana nemačke kulture.

Omnibus izložba u redakciji kouredničkog tandem Darija Basta - Nina Kovačević, jednostavnog naziva, Berlin. Otvaranje 28.11. u 20.00 h

Kontributori Irena DiFrame, Minja Bogetić, Nemanja Knežević, Marija Radosavljević, Lazara Marinković, Veljko Stojanović, Aleksandra Kovačević

Performans: Cirkus sfera

SREDA 29.11. 21H

DJ support DAVE VEGA Berlin resident advisor favorite,

DJ host intro TIJANA T

Drugu po redu manifestaciju "Mesec francusko-srpske naučne saradnje", čiji je cilj približavanje nauke širokoj javnosti, otvorio je  ambasador Francuske Fransoa-Gzavije Denio.

Manifestacija počinje izložbom pod naslovom "Grad i ekološki prevoz", koja je organizovana sa francuskim ministarstvom transporta, ekologije, održivog razvoja i stanovanja i preduzeća "Alstom", a nastavlja se izložbom na temu "Šuma" u Nišu, gde je predviđena i projekcija dokumentarnih filmova.

Ambasador Denio je istakao da je saradnja Francuske i Srbije veoma aktivna, ostvaruje se zajedničkim projektima francuskih i srpskih istraživačkih laboratorija, mladi naučnici iz Srbije edukuju se u Francuskoj, a zajedničko je i promovisanje nauke i tehnologije u javnosti.

Osim ove izložbe, francuski institut biće partner Festivala nauke od 2. do 4. decembra, dva udruženja iz Francuske "Atomes croćus" i "Paris-Montagne" izvešće predstave i održati radionice za decu i mlade u oblasti ekologije.

Tokom manifestacije predsednik udruženja "Prospektiva 2100" Tjeri Goden održaće dva predavanja, 6. decembra u Novom Sadu i 7. decembra u Beogradu, najavio je ambasador Denio.

Na izložbi u Francuskom institutu posetioci na fotografijama, filmovima i tabelama mogu da pogledaju neka rešenja gradskog prevoza koja koriste moderni gradovi koji poštuju ekologiju.

Prema rečima francuskog ambasadora u njegovoj zemlji 2007. godine pokrenut je razgovor na temu životne sredine, koji je okupio državu zajedno s predstavnicima nevladinih organizacija i civilnog društva, kako bi se pronašli alternativni načini gradskog prevoza.

"Brzo putovanje omogućilo je razvoj trgovine i zbližavanje naroda, ali danas niko više ne ignoriše opasnost koja se pojavila po životnu sredinu i našu planetu, to nas obavezuje da promenimo i poboljšamo prevozna sredstva", kazao je Denio.

On je dodao da će posetioci izložbe videti neka rešenja koja je realizovala francuska firma "Alstom" i dodao da ga posebno raduje fotografija metroa u Santa Domingu, jer zna koliko je to bio zagađan grad dok je bio ambasador u Dominikanskoj republici.

"Ovaj vid prevoza je sigurno rešenje i za gradove u Srbiji", kazao je ambasador Denio.

Izložba u Francuskom institutu biće otvorena do 10. decembra.

Pedeset drugi Oktobarski salon, ove godine pod nazivom Vreme je da se upoznamo, sedmo je internacionalno izdanje ove najznačajnije likovne manifestacije kod nas.

O KONCEPTU

Ovogodišnji Oktobarski salon poveren je renomiranim kustoskinjama Galit Eilat i Alenki Gregorič. Jedan od osnivača izraelskog centra za digitalnu umetnost Holon, Galit Eilat radi na projektima koji se najčešće bave političkom situacijom na Bliskom istoku, temama aktivizma, (odgovornosti) i politčke imaginacije, dok se Alenka Gregorič, umetnička direktorka Gradske galerije u Ljubljani, u svom kustoskom angažmanu fokusira na pitanje odgovornosti onih koji produciraju savremenu umetnost i institucije kulture, kao i njihove uloge u savremenom društvu. Koncepcijsku okosnicu aktuelnog Oktobarca čini istraživanje samog pojma odgovornosti za koje kustoskinje veruju da pre svega označava sposobnost da se odgovori. Kako generisati odgovornost? Kako danas možemo da budemo odgovorni prema drugom ili prema njegovom, drugačijem pogledu na svet? Na koji način možemo da preuzmemo odgovornost ili da delujemo drugačije u svojstvu proizvođača ili potrošača kulture i kako možemo da igramo aktivniju ulogu u tom procesu - neka su od pitanja koja ova izložba inicira problematizujući u tom kontekstu i teme (ne)poslušnosti u odnosu prema autoritetu, (ne)konformizma, društvene odgovornosti... Za ispitivanje ključnog pojma odgovornosti kustoskinje koriste tri metoda: simulaciju, eksperiment i ponovno odigravanje događaja.

UMETNICI/UČESNICI

DOMAĆI / REGIONALNI

Za ovaj kratak pregled izdvajamo učešće Art Klinike, koja u nekoliko segmenata prezentuje svoje dosadašnje brojne umetničke i društvene aktivnosti, ali i proširuje svoje delovanje na beogradske ulice i pijace. Jedna od predstavnica Srbije na 53. Venecijanskom bijenalu, Katarina Zdjelar, predstavlja novi video rad ACT I i II, dok Vahida Ramujkić projektom Istorije u raspravi stavlja u fokus pitanja manipulacije istorijskim činjenicama i uloge obrazovnih institucija u kreiranju onoga što se dolazećim generacijama posreduje kao nesumnjiva istina. Mladen Miljanović (Banjaluka) u video radu Da li nameravate da me lažete?, u kome dokumentuje simulaciju hapšenja i saslušanja svog profesora i mentora Vese Sovilja, govori kako o šizofrenoj poziciji pojedinca unutar posleratno rascepljene države kao što je BiH, tako i o ignorantskom odnosu državnog umetničkog aparata prema pojedincu koji je poslednje tri decenije svog života posvetio umetnosti. Plaćam struju naziv je rada Nemanje Cvijanovića, hrvatskog umetnika čiji rad počiva na kritičkom promišljanju trenutne političke, ekonomske i socijalne situacije i uvek u korelaciji sa istorijom i sećanjem, uz dozu humora i karakterističan likovni jezik, kao što je u ovom slučaju instalacija, odnosno autentična kopija nadgrobnog spomenika Josipa Broza Tita, koja je adaptirana kao zidni radijator za kućnu upotrebu. Situirajući svoj rad oko pitanja sećanja, i vlastitog i kolektivnog, bosanski umetnik Ibro Hasanović u filmu Kratka priča pokušava da naglasi naročitu ulogu koju usmena tradicija ima u našem regionu.

INOSTRANI

Češka umetnica Katerina Šeda predstavlja se radom Tu nema ništa (video i papirna dokumentacija) u kom je angažujući više igrača stvorila nešto nalik na video igricu koja se odvija u stvarnom vremenu i stvarnom životu. To je svojevrstan eksperiment u kom su dobrovoljno učestvovali stanovnici sela Ponetovice koji su na jedan dan u potpunosti sinhronizovali svoje dnevne aktivnosti.

Duo Yossi Atia i Itamar Rose u seriji kratkih filmova koji najčešće kombinuju humor sličan britanskom komičnom liku Boratu i nemoguće scenarije „staju na sve lokalne žuljeve sve dok se ne počnemo pitati jesu li suze koje smo upravo prolili rezultat smeha ili muke". U video radu Darfur oni ispituju psihološke granice koje postoje u izraelskom javnom mnjenju, kao i njihove reakcije na pojavu azilanata u Izraelu.

Britanac Rod Dickinson u svom umetničkom radu istražuje ideje kontrole i posredovanja, razvijajući kompleksne projekte duž osa simulacije i rekonstrukcije događaja. Na aktuelnom Oktobarskom salonu imamo priliku da vidimo dva rada - Closed Circuit i The Milgram Reenactment (u saradnji s Graemom Edlerom i Steveom Rushtonom).

Grupa Etcétera (Argentina), koju je formiralo nekoliko vizuelnih umetnika, pesnika, lutkara i glumaca iz Buenos Ajresa 1997. godine, od osnivanja koristi teatar i performans kao ključni jezik u umetničkim projektima u kojima se bavi pitanjima i temama nepravde, reakcije zajednice na kreiranje kolektivnog sećanja i građanske odgovornosti. Na Oktobarskom salonu predstaviće deo arhivske građe o traumatičnim događajima vojne diktature u Argentini, uključujući i nesvakidašnju laboratoriju za ispitivanje određenih aspekata u razvoju kolektivnog sećanja i različitih načina na koje se ta sećanja mogu predstaviti.

KRITIKE NA RAČUN SALONA

Od kada je pre sedam godina internacionalizovan, o Oktobarskom salonu često su se mogle čuti i reči kritike koje su se, kako kad, odnosile na nedovoljnu zastupljenost domaćih umetnika, hermetične kustoske koncepte ili pak veliki prostor posvećen umetničkim praksama koje stoje van klasičnog, medijskog prezentacijskog okvira. Bez obzira na sve probleme koji postoje, (ne)opravdanosti kritike, Oktobarski salon ipak iz godine u godinu, i u skladu sa svojim mogućnostima, drži korak s tekućim dešavanjima i tendencijama na svetskoj umetničkoj sceni. Čini se da ga ovogodišnji koncept i tema odgovornosti čine još aktuelnijim i relevantnijim, posebno u svetlu sve većih redukcija budžeta namenjenih za kulturu i ozbiljne ugroženosti institucija i manifestacija od nacionalnog značaja, ali i u kontekstu recentne globalne političke i ekonomske krize, kao i brojnih problema s kojima se naše društvo svakodnevno suočava.

„Svi moji radovi postavljeni su u zasebne celine, odnosno cikluse koji poseduju jednu zajedničku nit. Ta nit nije okrenuta istraživanju utopijskih pitanja unutar umetnosti, već je okrenuta ka stvaranju konkretnog prostora. Drugim rečima, pokušavam da dekonstruišem sliku na način, ili pomoću metoda rastvaranja i razlaganja razlike i razumevanja onoga što se u slici nalazi kao preostatak, odnosno vladavine jedne tradicije redukovane slike na funkciju ili znak nečega što ima dublje značenje od prikaza i pojave nečeg puko slikovno-realnog."

„Urbani habitus fragmentisan je ogradama koje nastaju na graničnoj liniji prirode i kulture. Peđa Terzić poslužio se strategijom flaneura (dokoličara) i tada ih je uočio učenim okom koje oseća. Uočio ih je u trenutku kada su preobražene defanzivnom mimikrijom stvorenom da se pobegne iz vidnog polja ideologije i odnosa moći."

Maja Ćirić, povodom izložbe 26 metara i 3 slike 2003.

„Ciklusom Terra incognita / tribute to Paja Jovanović and thanks prof Č. Vasić, Predrag Terzić uvezuje veliki broj narativa i jukstaponira mnoga pitanja, dovodeći u vezu lokalno i globalno, preispitujući prošlost u sadašnjosti i obratno, tražeći rešenja za budućnost u drugačijem pogledu, Serbia in another land.

Maida Gruden, povodom izložbe Terra incognita 2007.

„Ukupno je predstavljena dvadeset jedna legenda jugoslovenske i srpske košarke. Njihov doprinos bio je presudan da košarka postane najtrofejniji i najpopularniji sport kod nas. Sada nas ovi velikani posmatraju sa slika Predraga Terzića, koje načinom predstavljanja - svaka slika je ekranskim međuprostorom odvojena od rama - postaju ekranske projekcije u kojima je utisnuta svest o značaju pojedine ličnosti."

Slobodan Jovanović, povodom izložbe Nacionalna služba 2008.

"Truth or Dare by Madonna" (Istina ili laž od Madone) obuhvataće cipele, torbe, veš, mirise, navodi se u saopštenju.

"Proteklih nekoliko godina više puta mi je nuđeno da stvorim sopstveni brend", navela je 53-godišnja Madona u saopštenju i dodala da je sada "pravi trenutak" da se pozabavi tim projektom.

Kolekcija će, kako prenosi Frans pres, pozivajući se na saopštenje, pokazati "dihtomiju Madone koja je i moćna ikona i ženstvena lepota".

Madona je sa "Ajkoniksom" sarađivala prošle godine na mladalačkoj modnoj liniji "Material Girl" inspirisanom njenom ćerkom Lurdes.