„Ljepši Kraj" Bekima Sejranovića

Bekim Sejranović, pisac rođen 1972. godine u Brčkom, dobitnik je prestižne nagrade „Meša Selimović" koja mu je dodeljena 2008. godine za roman Nigdje, niotkuda.

Izdavač: Samizdat B92

Pisac koji od 1993. živi u Oslu, gde je na Istorijsko-filozofskom fakultetu magistrirao južnoslovenske književnosti, spojio je, ili bi možda ipak bolje bilo reći - razdvojio, svoja dva sveta. Kako u delu Nigdje, niotkuda, tako i u novom Ljepšem kraju. Doduše, u Ljepšem kraju bolje je složio s formom vremensko-prostornu dimenziju priče, ali usput i izgubio ponešto od dobrih zapleta koji su odlikovali prethodno delo. To nikako ne znači da Bekim Sejranović nije napisao još jednu odličnu knjigu; naprotiv, Ljepši kraj biće u svakom slučaju jedan od naslova koji će obeležiti godinu, a Bekim Sejranović će po drugi put stati u red najboljih pisaca „ispovedne proze".

Pišući paralelno „hroniku" dveju usamljenosti - norvešku i bosansku - narator će do detalja ispisivati svaki pokret, bukvalno tonući u stvarnost. Na tom putu, čitalac koji prati svaki njegov korak (kuva, pravi čaj, puši, piše, razmišlja, sanja, šeta...) neće se možda najbolje snaći s brzim zapletima koji će ga sačekati u drugom delu. Naviknut da u korak prati pisca, povučen u igru koja računa da od sada vreme meri njegovim sekundama - odjednom će se susresti sa obrisima melodrame koja će zahtevati nešto drugačiji takt - različito računanje vremena. Tako će se naći između dva sveta koja je razdvojila stvarnosna disproporcija: savršenog, autentičnog, iskrenog, ispovednog („autobiografskog, hm!") tona koji rasparčava i razara stvarnost čineći je savršeno uverljivom, ali i jednog „sračunatog" zapleta (nešto kasnije) koji će biti suviše brz i krupan da bi bio savršeno uverljiv. Onoliko uverljiv koliko su to magične rečenice napisane u samoći, u staroj kolibi „na djedovom ranču".

No, s takvim sitnim zamerkama ili bez njih - Bekim Sejranović svakako se istakao knjigama Nigdje, niotkuda i Ljepši kraj kao jedan od najboljih pisaca u regionu, pisaca koji imaju svoj (već) prepoznatljiv svet, ali i hrabrost da idu do kraja, ne štedeći ni sebe ni roman.

M. V.

Oceni ovo delo

Komentari