Diego El Cigala

Ramon Himenez Salazar je ime koje je upisano na El Sigalinom pasošu. Dijegovo ime je rezultat porodične rasprave na samom krštenju. Ime El Sigala dala su braća Losada i to ne Kamaron, kako se često govori - tokom jedne od svojih prvih turneja

Dijego je rođen 1968. godine blizu madridske buvlje pijace El Rastro. Njegova majka, Aurora Salazar Motos, sestra sjajnog muzičara Rafaela Farine iz španskog grada Salamanka, nije nastavila profesionalnu karijeru pevačice ali je dospela do onih koji su slušali odjek njenog flamenka. Njen otac, poreklom iz Andaluzije, Hoze de Kordoba, zarađivao je po popularnim tablaosima (klubovima gde se igra flamenko).

Mali Dijego je vreme provodio jureći za fudbalskom loptom, ali svaki put kada je čuo pevanje ostavljao je sve po strani da bi slušao muziku. tek što je napunio 12 godina, osvojio je Certamen Flamenco Joven de Getafe (takmičenje za mlade pevače flamenka u Madridu) kao i nagradu u španskoj TV seriji Gente Joven. Ubrzo nakon toga, počeo je da peva za dobro poznate flamenko igrače. Muzičari kao što su Kamaron, Tomatito, Herardo Nunjez i Vinsent Amigo oslanjali su se na saradnju sa njim dok su snimali svoje pesme. Godine 1997. započeo je svoju solo karijeru albumom Undebel koji je producirao Dava Amaja. Ovaj album je predstavio gitariste Antona Himeneza, Amaju, Pakea i Tomatita.

Godine 2000. objavljen je njegov drugi album Entre varete y canasta za koji je snimljen i video klip singla koji i nosi ime albuma. Godinu dana kasnije, izbacuje još jedan album Corren tiempos de alegría u saradnji sa nekim džez muzičarima koji će obeležiti njegovu karijeru. Bili su to Bebo Valdez i Džeri Gonzales. Obojica su u to vreme učestvovala u snimanju filma  Calle 54 u režiji F. Truebe. Zajedno sa Džerijem Gonzalesom snimio je album Piratas del flamenco i tokom te godine su obojica išli na turneje po Meksiku i Španiji a njihov uživo šou je oduzimao dah.

Godine 2002. El Sigala je osvojio jednu od najpoželjnijih koncertnih dvorana Teatar Real u Madridu. Pesme sa ovog koncerta, na kojem je učestvovao i Ninjo Hozel postale su veliki manifest  flamenka za ovog madridskog pevača. Kada se film Calle 54 još uvek dorađivao , Dijego je bio zapanjen slikom i zvukom Valdeza i Kačaa koji su izvodili Lágrimas Negras i rekao da mora da upozna tog pijanistu. Prvi rezultat njihove saradnje je snimak pesme  Amar y vivir koja se pojavila na albumu  Tiempos de Alegría .  Krajem 2002. godine premijerno je predstavljen album Lágrimas Negras u pozorištu Gusman u Majamiju. Sledećeg jutra, štampa je opisala pijanistu kao živu legendu kubanske muzike a pevača kao Sinatru flamenka. Već sledeće godine ovaj album je od intimnog, nepretencioznog i spontanog projekta prerastao u nezaustavljiv hit koji je prevazišao glanice flamenka i latino muzike i postao deo brenda koji vole stotine hiljada porodica širom sveta. Odlična kritika, način na koji su ova dva genija branila svoje nastupe uživo i iznad svega, živa reč, održavali su ovaj album na vrhu top liste sledeće dve godine. Nagrada Ondas je bila prva u dugačkom nizu nagrada uključujući i one kao što su Micrófono de Oro,pet nagrada Amigo, tri nagrade Premios de la Música i posebno dve Gremi nagrade i čak pet nominacija za nagradu latino Gremi.

Tokom nezavršene turneje Lágrimas Negras snimio je albume Cositas Buenas i Suspiros de España u saradnji sa Pakom de Lusijom koji su iskorišćeni kao muzika u filmu Soldados de Salamina reditelja F.Truebe.

Godine 2005. Dijego je odlučio da se vrati na flamenko odajući poštu jednom od najvećih slikara svih vremena, Pablu Pikasu. Na ovom albumu saradnici su mu bili  de Lusija, Tomatita, Gonzales, Amador pa je tako album Pikaso u mojim očima  proglašen za disk godine u Španiji i Venecueli. Naredne godine, kompilacija Dijegove muzike na 5 diskova je takođe bila najprodavanija. Iste godine , Sigala je postao glavna atrakcija na dodeli latino Gremi nagrada dobivši nagradu za Najbolji flamenko album za album Pikaso u mojim očima kao i nagradu za Najbolji video klip za spot Blanco y Negro sa albuma Lágrimas Negras u režiji Ferdinanda Truebe. Između putovanja, koncerata, saradnje i svega nekoliko stai koje je mogao da provede sa svojom decom, Rafaelom i Dijegom, El Sigala je našao i dovoljno vremena da rai na svom novom albumu Dos Lágrimas. U ovom radu, vrhunski kubanski i španski muzičari reinterpretiraju popularni bolero, koplu i tango u pesmama Dos Gardenias, María de la O, Historia de un amor i Compromiso.

 

Ovaj  album je distribuiran zajedno sa dnevnim listom El Pais i ta nova vrsta prodaje luksuznog kompakt diska sa bogato opremljenom knjižicom, fotografijama, intervjuom postigla je neverovatan uspeh.

Turneja na kojoj je predstavio ovaj album postigao je vanserijski uspeh širom sveta. Beogradski koncert je zapravo jedan od poslednjih u nizu kojim promoviše ovaj album. U septembru se očekuje novi dokumentarni film a Dijegov neukrotivi um sanja o novim projektima koji će se bez sumnje vrlo brzo pretvoriti u realnost - Moram da snimim album sa simfonijskim orketsrom. Kad zatvorim oči vidim sebe okruženog muzičarima a moj gitarista je odmah pored mene!

Oceni ovo delo

Komentari