Pozorište
Madam Baterflaj - Sudbina jedne gejše
Opera Đakoma Pučinija
Preveli H. Kurtović i K. Vinaver
Dirigent: Nikolaj Žličar
Režija: Dejan Miladinović
Kostimograf: Svetlana Čkonjević
Scenograf: Mileta Leskovac
Uloge: Radmila Sviljanić / Vera Vitkaj Kovač k.g., Danilo Mataruga, Breda Kalef / Dubravka Zubović, Svetlana Bojčević / Ljubica Živković, Krunislav Cigoj k.g. / Milivoj Petrović / Predrag Protić, Goran Gligorić / Zoran Aleksandrić / Slobodan Stanković, Jovo Reljin / Tomislav Reno, Vladimir Jovanović / Velizar Maksimović / Toma Jovanović, Dušan Janković / Nebojša Maričić, Toma Jovanović / Timislav Reno
Posle uspeha opere Toska na premijeri 14. januara 1900. godine u Teatru Konstanci u Rimu, Pučini je tražio pogodan sadržaj za novu operu. Nastalo je, kako je sam govorio, mučno traganje za novim libretom. Prilikom boravka u Londonu Pučini je gledao dramu Madam Baterflaj od Džona Longa i Davida Belaskoa i pod dubokim utiskom poezije male japanske gejše, njene iskrene i čiste ljubavi pune čežnje, razočarenja i stradanja i odlučio se da komponuje operu prema libretu, koji su mu, na osnovu ovog sižea, napisali njegovi literarni saradnici Ilika i Đakoza.
Madam Baterflaj nosi sve one karakteristike Pučinijevog muzičkodramskog stila, koje poznajemo iz njegovih ranijih opera Boemi i Toska: intimna i topla lirika, iznenadni, često brutalni kontrast, temperamentni izlivi, uzbudljive gradacije, interesantno instrumentirano mozaično muzičko tkivo, intenzivno orkestarsko podvlačenje drame, topla raspevanost širom melodiskih linija, u smislu izrazito italijanske operske tradicije. Ali ono što naročito odvaja Madam Baterflaj od ostalih Pučinijevih operskih dela jeste jako podvučena egzotika. Moderno doba donelo je veliko interesovanje za ritmičke, melodijske i tonalne osobenosti muzika, koje su se razvijale u izvanevropskim civilizacijama. Kada je uzeo da komponuje potresnu tragediju male japanske gejše, Pučini je morao, sasvim prirodno, da se zainteresuje za japanski muzički folklor da bi sugestivnije podvukao japanski ambijent u kome se radnja događa. Madam Baterflaj je protkana izvanredno stilizovanim elementima japanskog folklora, koji Pučinijevoj partituri daju specijalnu draž. U tome pogledu naročito se ističe egzotični motiv noža kojim će se Baterflaj ubiti. Pored toga, Pučini je bogato koristio one bizarne harmonske odnose, koji rezultiraju iz japanske pentatonike, lestvice od pet celih tonova, a u instrumentaciji pokušao da dočara zvuke starih japanskih drvenih instrumenata.
