Yellow Cab: Kako ste počeli da se bavite snowboardom?

Nina Micić: „Krivac" za početak mog bavljenja snowboardom je moj otac. On je 1996. godine doneo iz Minhena snowboard na Kopaonik. Već posle nekoliko dana išla sam po planini i pričala kako ću se takmičiti u tom sportu, iako se tada malo ljudi njime bavilo. Tih dana, na Kopaoniku, svega njih desetak.

YC: Kako izgledaju vaši treninzi?

NM: Najviše vremena, zbog treninga, provodim u Austriji i Sloveniji, jer treniram sa slovenačkom reprezentacijom. Sada sam senior i učestvujem u najvišem rangu takmičenja koje postoji - u Svetskom kupu.

YC: Koje osobine mora da poseduje dobar snowboarder?

NM: Mislim da su, kao i u svim drugim sportovima, najbitniji volja i upornost. Isto tako, mislim da kad govorimo o zimskim sportovima, gde su uslovi „nehumani", sve to zaista morate da volite više od svega, jer su temperature skoro uvek u minusu. Ja sam od prvog dana zaljubljena u ovaj sport i svaki put se trudim da stvari gledam samo s pozitivne strane.

YC: Koliko je teško voziti snowboard?

NM: Na prvi pogled, snowboard možda izgleda komplikovano, ali iz ličnog iskustva, s obzirom na to da sam dosta ljudi naučila da voze, mogu da kažem da se skoro devedeset odsto njih već prvog dana oduševi i da od tada živi za tih deset dana koje će provesti na snegu.

YC: Ko su svetski šampioni? Da li ste imali neke uzore?

NM: Dominantni su Austrijanci, Švajcarci... naravno, alpske zemlje. Nikada nisam imala uzore u snowboardu, ali sam se divila nekim takmičarima iz drugih sportova. Najviše atletičarki Marion Jones, koja je, nažalost, imala veliku aferu zbog dopinga, ali mislim da je ona svakako veliki šampion.

YC: Snowboard nije bezopasan?

NM: Sport je zaista rizičan, bez obzira na to koliko se dugo njime bavite. Minimalna nepažnja dovoljna je za ozbiljnu povredu. Ja sam ih imala poprilično. Nekoliko potresa mozga, iščašenja, najrazličitijih preloma. Ipak, kada se prisetim zadovoljstva koje osećam ujutro, kada krenem na trening, sve drugo postaje nebitno.

Krenimo s najvećim sportskim planetarnim događajem po mišljenju mnogih - Olimpijskim igrama. Mesto događanja je London, koji će, bez sumnje, od 27. jula do 12. avgusta biti centar sveta.

Hiljade sportista i na stotine hiljada turista okupiraće britansku prestonicu i podići će ionako veliku gradsku vrevu do fantastičnih razmera. O tome svedoči i podatak da će u tih petnaestak dana London underground biti pojačan sa 4.000 vozila.

Naši sportisti će se, po običaju, boriti za medalje u ekipnim sprotovima, pre svega odbojci i vaterpolu, a kad je reč o pojedinačnim, držaćemo palčeve za Noleta, Jelenu, Miroslava, Nađu...

EURO 2012 - UKRAJINA I POLJSKA

Iako su po svim objektivnim parametrima Olimpijske igre takmičenje broj jedan bez premca, sigurno je da će milioni, pretežno muškaraca, u dalekoj većoj meri biti „zakucani" ispred televizora tokom Evropskog prvenstva u fudbalu.

Četrnaesti šampionat najboljih reprezentacija Starog kontinenta biće održan od 8. juna do 1. jula u Poljskoj i Ukrajini, a tokom tri nedelje zagarantovano je dosta uzbuđenja i dobar fudbal.

Dok su navijači 16 zemalja učescnica verovatno već počeli da prave planove za EURO, oni iz Srbije moći će da uživaju na miru, pošto razloga za nerviranje posle lošeg rezultata u kvalifikacijama gotovo da neće biti, osim u slučaju klađenja.

Tenis se igra gotovo 12 meseci godišnje, a svakome ko prati uspehe naših igračica i igrača nije lako da isprati turnire koji se nižu iz nedelje u nedelju.

Ipak, zna se da su crème de la crème belog sporta - Grand Slam turniri koje svako ko drži do svoje reputacije navijača/ljubitelja ne sme da propusti.

Kao što i dolikuje, turniri su raspoređeni gotovo tokom cele godine, a prvo veliko uzbuđenje počinje 16. januara u Melburnu, kada startuje Australian Open, a završava se 9. septembra, finalom US Opena u Njujorku.

16. januar - 29. januar: 2012 Australian Open

28. maj - 10. jun: 2012 Roland Garros

25. jun - 8. jul: 2012 Wimbledon

26. august - 9. septembar: 2012 US Open

ODBOJKA - FINALE SVETSKE LIGE - BUGARSKA

Odbojka je, bez sumnje, najuspešniji sport u Srbiji tokom 2011, o čemu najbolje svedoče titule pravaka Evrope i u ženskoj i u muškoj konkurenciji - uspeh kojim se može podičiti mali broj zemalja. No, u odbojci nema stajanja, tako da nas u 2012. čeka još jedno veliko takmičenje - finale Svetske lige (od 4. do 8. jula).

Naši odbojkaši su, naravno, jedni od glavnih favorita, a za razliku od prethodno navedenih takmičenja, ovo se održava gotovo „iza ćoška", u Sofiji. Pa, izvolite na jedan produženi vikend.

U ZDRAVOM TELU - SVUDA OKOLO

Kao što se zna, u zdravom telu zdrav je i duh. Zato vam kao peti događaj godine savetujemo da i sami počnete da se bavite sportom. Jeste da je sport iz kauča ili fotelje daleko manje zahtevan, ali i vaše telo ima pravo, ali i potrebu, da se razmrda. Bilo to trčanje, plivanje, teretana, joga, basket, fudbal, klizanje - važno je da se krećete.

Yellow Cab: Kаko ste počeli dа se bаvite pаrаglаjdingom?

Milicа Mаrinković: Moj otаc bio je pilot instruktor. Kаdа kаžem pilot, mislim nа pilotа lаke motorne аvijаcije, uz kogа smo moj brаt i jа proveli mnogo vremenа po аerodromimа, upoznаjući se s letenjem. Tаko sаm shvаtilа koliko je vremenа, opreznosti i znаnjа potrebno zа trenutаk zаdovoljstvа - dа bi se pobedilа grаvitаcijа. Uz to, zа let аvionom potrebno je odvojiti oko 20.000 dinаrа, za sаmo jedаn skok pаdobrаnom oko 3.000, zmаjem oko 5.000, а nаprаviti svoj prvi let pаrаglаjderom (srpski: meko krilo) košta sаmo 1.000 dinаrа.

YC: Dа li se osećаj letenjа može opisаti rečimа?

MM: Osećаj je čаrobаn, ne može se uporediti ni sа čim, jednostаvno, morа dа se probа.

YC: Dа li postoji više disciplinа?

MM: U pаrаglаjdingu postoje tri discipline. Osnovnа je precizno sletаnje. Kаsnije dolаzi prelet i sаmo zа odvаžne - аkrobаcije. Cilj preciznog sletаnjа je spustiti se bezbedno tаmo gde ste hteli. Tаko se sа udаljenosti od nekoliko kilometаrа može sleteti nа tаčku prečnikа jedаn centimetаr.

YC: Koje osobine morа dа imа profesionаlni letаč?

MM: Pаrаglаjdingom mogu dа se bаve ljudi i žene od šesnаest, pа sve dokle god mogu dа potrče, recimo, sedаmdeset godinа! Osnovno je dа osobа bude psihofizički zdrаvа, s reаlnom procenom sposobnosti. Sаmokritičnа, stаloženа, hlаdnokrvnа, neopterećenа problemimа, sа dostа slobodnog vremenа zа trening. Nepušаč, ne sme dа pije, ne sme dа se drogirа. Morа dа imа mnogo znаnjа i vremenа provedenog u vаzduhu.

YC: Čitаjući vаše rаnije izjаve, nаišаo sаm nа rečenicu: „Ako vаs usisа oblаk!" Štа to znаči?

MM: Znаnje meteorologije veomа je bitno zа letenje. Mi letаči prkosimo grаvitаciji, аli poštujemo prirodu i prilаgođаvаmo joj se. Generаlno gledаno, pаrаglаjder pаdа i imа finesu oko sedam metara u sekundi. Sа jednog metrа visine, kаdа poletite, sletećete nа sedam metara dаljine, što bi znаčilo dа kаd poletim, težim dа ostаnem što duže u vаzduhu.

YC: Kаko u tome uspevаte?

MM: Uspevаte ukoliko poznаjete meteorologiju i teren nа kome letite. Kаdа su uslovi zа stvаrаnje termike optimаlni - osunčаn teren nаjmаnje sаt vremenа, letnje vreme, vlаžnа zemljа, recimo, dаn posle kiše; temperаturа oko 30 stepeni, niži pritisаk i vetаr između jedan i dva metra u sekundi - topаo vаzduh se, po fizičkim zаkonimа (ono što je lаkše ide gore) diže nа određenim mestimа okidаčimа i nа krаju tog termičkog stubа formirа kumulus - oblаčić sа rаvnom bаzom i pаperjаstim vrhom. Prelet se zаsnivа nа trаženju tih stubovа koji vаm omogućаvаju let u trаjаnju od čаk četrnаest sаti bez sletаnjа.

YC: A аko vаs usisа oblаk?

MM: To znаči dа se vi kаo letаč nаlаzite u termičkom stubu koji imа uspono strujаnje čijа je brzinа ponekаd i preko 10 metara u sekundi. Ako ne znаte kаko dа izаđete iz njegа ili dа gа iskoristite zа dobijаnje visine, ondа će vаs oblаk bukvаlno usisаti. U oblаku se ne leti, jer se, kаo što rekoh, nа vrhu svаkog termičkog stubа nаlаzi oblаk. Ako sаdа zаmišljаte dа su svi oblаci potencijаlni stubovi, grešite. Pričа je još složenijа.

YC: Štа je to „Ikаrov sindrom"?

MM: Ukoliko brzo nаučite dа letite, а to je vrlo verovаtno, pomislićete dа je to lаko i jednostаvno. Sаmo dve komаnde i letite gde poželite! I tаko nećete biti svesni opаsnosti kojа vаm preti, а to je, pre svegа, neznаnje koje uzrokuje strаh i blokаdu refleksа. Poentа je u tome dа učenici uglаvnom misle dа sve znаju i tu nаstаje problem. Kаd ne prihvаtаju sаvet, vode sebe u rizik, а on u letenju nije dozvoljen.

Drugi put uzastopno teniska reprezentacija Srbije igraće u polufinalu Davis Cupa. Protivnik našem timu, koji je i aktuleni branilac popularne Salatare, biće selekcija Argentine, a kao i u svakom meču poslednjih godina - Srbija je favorit.

I to ne bez razloga, jer osim najboljeg igrača na planeti, Novaka Đokovića, boje Srbije brane još 15. teniser sveta Viktor Troicki, na 20. mestu nalazi se Janko Tipsarević, a tu je, naravno, i već godinama jedan od tri najbolja dubl igrača Nenad Zimonjić - imena i pozicije za respekt, kao i činjenica da Srbija nije izgubila meč od 2009. godine. Kada se doda još i, nadajmo se, krcata i bučna Arena, „gaučosi" predvođeni Juan Martínom del Potrom  verovatno neće imati šta da traže u Beogradu.

Do sada, dve reprezentacije sastale su se jednom, još 1964. godine, kada je Jugoslavija bila bolja od Argentine.

Prvog dana takmičenja (16. septembar) igraju se dva singl meča. Prvi počinje u 15.00, a drugi odmah po završetku prvog.

Drugog dana takmičenja (17. septembar) igra se dubl meč od 15.00.

Trećeg dana takmičenja (18. septembar) igraju se dva singl meča. Prvi počinje u 14.00, a drugi odmah po završetku prvog.

Cena kompleta karata (svi sektori osim sektora 400, za tri dana takmičenja) iznosi 5.000 dinara, dok je cena pojedinačne karte za prvi dan takmičenja 2.200 dinara, za drugi dan 1.100 dinara, a za treći 2.200 dinara.

Cena kompleta karata za sektor 400 (za tri dana takmičenja) iznosi 2.200 dinara, dok pojedinačna karta za prvi dan takmičenja košta 900 dinara, za drugi dan 600, a za treći 900 dinara.

Iako je Francuz Comte Mede de Sivrac još 1790. godine napravio prvi bicikl, Beograd je tek pre pola decenije dobio biciklističku stazu, a incijativa je, izgleda, morala da dođe od samog vrha vlasti, pošto se za izgradnju staze zauzeo lično pokojni premijer Zoran Đinđić.

Premijeru hvala na incijativi, a trenutno glavni grad Srbije ima oko 70 kilometara biciklističkih staza, od kojih se najveći deo nalazi na Novom Beogradu. Ta opština je i najviše uradila na prilagođavanju svoje infrastrukture vožnji bicikla. Na drugoj strani, postoji biciklistička staza od marine Dorćol do Ade Ciganlije, duga sedam i po kilometara, i od hotela Jugoslavija uz obalu Dunava i Save do Bloka 45, a tu je i ona oko Savskog jezera dužine osam kilometara.

„Bicikl je savršeno prevozno sredstvo za kraće relacije i njegovo češće korišćenje moglo bi u budućnosti znatno da utiče na smanjenje saobraćajnih gužvi u Beogradu. A o tome koliko je zdravo voziti bicikl verovatno svi znaju", kaže Ivan Vasić, koji je, kako kaže, vikend biciklista.

„Nekad sam vozio bajk skoro svakodnevno, ali sada od posla i gužve ne mogu da stignem tokom radne nedelje, tako da mi preostaje samo vikend. Čak sam nekoliko puta pokušao da idem na posao biciklom, ali jedva sam izvukao živu glavu. Van reka - mi smo ugrožena vrsta."

I zaista, vozači motornih vozila retko imaju razumevanja kad im se kolege dvotočkaši na nožni pogon pojave u vidokrugu. No, na sreću, ni biciklisti nisu mačji kašalj i ne daju se tek tako sabiti u rezervat, kako vole da kažu. Tako nam je naš sagovornik otkrio nekoliko alternativnih ruta, tj. neuređenih staza kojima se služe biciklisti i avanturisti koji vole uživanje i beg iz centra grada u prirodu oko Beograda.

Jedna od njih vodi od Ade Ciganlije, preko Topčidera i Rakovice ka Avali. Od Avale možete produžiti avalskim putem ka Trešnji, a odatle dalje ka Sopotu, Kosmaju i lepim izletištima u okolini. Od Kosmaja se, preko guberevačkih šuma i Country cluba Babe, može nastaviti ka Barajevu, a odatle dalje Ibarskom magistralom, kroz Lipovačku šumu ka Sremčici i jezeru u ovom naselju, odakle se možete uputiti ka obrenovačkom putu i nazad ka Adi Ciganliji.

Sledeća ruta ide savskim nasipom preko Galovice ka Ostružnici, gde se pre ostružničkog mosta skrene desno ka Surčinu. Od Surčina se mogu, kružnim putem koji prolazi kroz dosta mesta u ovoj opštini, obići skoro sva izletišta opštine Surčin. U Jakovu možete obići salaš Stremen, zatim manastir Fenek, kuću Stajkovih, nautičko selo u Boljevcima, ribnjak Živača, lovište Crni lug, Bojčinsku šumu, a odatle se kružnim putem ide ka Bečmenu i ribnjaku u ovom mestu. Iz Bečmena se ide ka Surčinu i istim putem se vraćate ka savskom nasipu.

Na kraju izdvajamo stazu do Vinče i arheološkog nalazišta. Možete stići ili višnjičkim i slanačkim putem, preko Velikog sela uz Dunav, ili Bulevarom kralja Aleksandra i smederevskim putem. Od Vinče možete nastaviti smederevskim putem ka Grockoj, odakle je potrebno malo izaći s teritorije Beograda, da bi se mostom prešlo na levu obalu Dunava, odakle se preko Pančeva vraćate ka pančevačkom mostu i centru grada.

Naravno, ukoliko nemate iskustva u cross country vožnji, prvo dobro osmotrite konfiguraciju terena kako se vaš planirani sportski dan s vetrom u kosi ne bi kojim slučajem završio na nekoj uzbrdici miljama daleko od kuće i mesta za odmor. Ili, jednostavnije, krenite da pravite krugove pored Save, Dunava, Ade, a za nedostatak kondicije ili slično ne brinite, jer Beograd je još uvek aktivan pored reka, tako da možete gotovo svakog trenutka da siđete s bicikla, opustite se, odmorite i osvežite.

U svakom slučaju, uživajte zdravo.

Kanada, Crna Gora i Balkan dobili su novu zvezdu tenisa, mladog Miloša Raonića. Ovaj dvadesetogodišnji momak koji je rođen u Podgorici, a živi i trenira u Ontariju i Barseloni, skrenuo je pažnju svetske javnosti na sebe velikim uspesima u 2011. godini koji su ga doveli do 28. pozicije ATP liste.

Ako se uzme u obzir da je Raonić pre januara i Australian Opena bio van prvih 100, kao i da je prvi teniser koji je iz kvalifikacija došao do četvrtog kola ovog Grand Slama, a posle njega osvojio turnir u San Hozeu, onda su njegovi poslednji rezultati s pravom za svako divljenje.

Miloš je pravi primer sportiste koji je u sebi prepoznao talenat i nije želeo da odustane, iako je bilo naporno graditi karijeru u stranoj zemlji.

U ekskluzivnom intervjuu za Yellow Cab, Raonić je ispričao kako je došao do ovog fantastičnog plasmana na ATP listi, koliko je morao da bude posvećen da bi uspeo i kako doživljava novonastalu slavu.

Yellow Cab: Da li si pre, recimo, godinu dana mogao da zamisliš da ćeš s takvom lakoćom dolaziti do završnica turnira?

Miloš Raonić: Nisam mislio da će se sve ovo odigrati ovako brzo. Krajem prethodne godine postavio sam sebi cilj da do juna 2011. napornim trudom i radom uđem među prvih 50 igrača. Cilj koji sam tada postavio već sam ostvario u prvih sedam nedelja 2011. godine i veoma sam zadovoljan. Sve ovo nije došlo preko noći, već je rezultat dugogodišnjeg rada.

YC: Šta se to promenilo u tvojoj igri da sada redom dobijaš protivnike? Da li ti je stil drugačiji?

MR: Moj stil igre potpuno je isti, samo sam sigurniji u sebe i definitivno mogu ravnopravno da igram s najboljim igračima na ATP turnirima.

YC: Kako Kanada doživljava tvoje rezultate?

MR: Kanada je oduševljena mojom igrom. S rezultatima iz Memfisa postao sam najbolje rangirani Kanađanin u istoriji, pa možete zamisliti kakva je euforija ovde. Odnedavno su odlučili da prenose sve mečeve na ATP turnirima na kojima igram, kao i mečeve Davis Cupa. Međutim, moram pomenuti i da je neverovatno interesovanje o meni i u Crnoj Gori, zemlji u kojoj sam rođen. Moji roditelji, sestra i brat posle svakog meča dobijaju veliki broj poziva i mailova u kojima prijatelji i poznanici izražavaju oduševljenje mojom igrom i daju mi podršku.

YC: Koliko ti je bilo teško da 1994. dođeš u Kanadu i napustiš svoju zemlju? Kako si se privikao?

MR: Imao sam samo tri godine kada sam se sa ocem Dušanom, majkom Vesnom, sestrom Jelenom i bratom Momirom preselio iz Podgorice u Kanadu. Roditelji su u Kanadi nastavili svoje uspešne profesionalne karijere koje su imali u Crnoj Gori, a ja sam se lako privikao.

YC: Zašto si u Kanadi izabrao baš tenis?

MR: Tokom prolećnog raspusta roditelji se me upisali u teniski kamp. Trener grupe u kojoj sam bio, rekao im je da posedujem neverovatan talenat i da će se o meni čuti ako nastavim da treniram. Raspust se završio i ja sam prestao da treniram. Posle dve godine zatražio sam od roditelja da me ponovo upišu i tako je sve počelo. Od novembra prošle godine preselio sam se u Barselonu i treniram s novim trenerom Galom Blancom.

YC: Da si ostao u Crnoj Gori, čime bi se danas možda bavio?

MR: Bio bih sigurno u nekom sportu, možda košarci, i studirao bih na nekom stranom univerzitetu.

YC: Koliko često ideš kući, imaš li vremena za porodicu?

MR: Kući idem kad god imam vremena, jer sam veoma vezan za svoju porodicu. U kontaktu smo svakog dana i obavezno razgovaram s roditeljima, sestrom i bratom pre i posle meča. Pre deset meseci dobio sam sestrića Davida i sestričinu Emu, blizance, koji su moji najveći i najslađi navijači.

YC: Kako izgleda jedan tvoj dan kad nisi na turniru?

MR: Kada ne igram na turniru, moj dan svodi se na dva do tri treninga od po dva sata, od kojih je jedan baziran na fitnesu, a druga dva na tenisu, tj. mečevima. Pošto sam se od novembra preselio u Barselonu, imam izvanredne mogućnosti da treniram s vrhunskim igračima kao što su Tommy Robredo, Nicolas Almagro. I David Ferer pozvao me je u decembru da mu moj trener i ja budemo gosti u Valensiji i da treniramo zajedno.

YC: Pratiš li rezultate Đokovića, Troickog, Jelene Janković i Ane Ivanović? Da li si ih upoznao i ko ti je od njih najsimpatičniji?

MR: Pratim njihove rezultate. Đokovića i Troickog poznajem, Anu i Jelenu nisam upoznao. Novaka najduže poznajem. Trenirali smo nekoliko puta zajedno i igrali smo meč u dublu jedan protiv drugog. On je odličan teniser u izvanrednoj formi i veliki drugar.

YC: Da li si pratio finale Davis Cupa između Srbije i Francuske?

MR: Naravno, i čestitam Srbiji na pobedi.

YC: Šta ti se trenutno najviše sviđa u novonastaloj popularnosti?

MR: Interesantno je biti u centru pažnje, davati intervjue, čuti pozitivne komentare od velikih teniskih komentatora i bivših igrača, što mi daje još veću motivaciju da dalje napredujem i budem još bolji. Cilj mi je da uđem u prvih 20 na svetu.

Sva sreća što kalendarski dolazak proleća obično ne zahteva i prolećnu garderobu, naročito kad su pantalonice malo tešnje oko struka, već je više kao neki alarm koji kaže: vreme je za buđenje iz hibernacije i razmrdavanje tela. Krenemo li da računamo: april, maj, jun - to su ta tri meseca, pravo vreme za dostizanje stare forme i postizanje vidljivih rezultata, a talasi endorfina, delotvorni već posle prvog treninga, specijalan su bonus koji stvara naviku.

Ako stavimo sa strane motivaciju i disciplinu, sastojke neophodne za uspeh ovakve tranzicije, ostaje nam da izaberemo program koji će zadovoljiti naše mogućnosti i planove. Ukusi su različiti. Nekima aerobik ne zvuči dovoljno inspirativno, teško je raditi trbušnjake pod prinudom ili, na kraju krajeva, davati pare za seansu mučenja. Treba izaći u susret i ličnim sklonostima: znojenje može, ali ne i skakanje, ili instruktor mora da bude žensko. Da li ići na grupne ili individualne vežbe? Koliko ima polaznika, valjalo bi da nije gužva, kakva je svlačionica, je l' dovoljno čisto za tuširanje posle treninga? Šta god da vam padne na pamet, kakve god sumnje da imate, kombinacije u gradu prilično su raznovrsne i teško je ne naći opciju koja ispunjava očekivanja.

FUN&FIT

Nalazi se u samom centru grada, ali je samo deset metara udaljen od garaže kod gradske skupštine, tako da nije problem doći i kolima. Zauzima prostor od 300 kvadratnih metara, a u klubu postoje dve sale: jedna za grupne programe veličine 80 kvadratnih metara i jedna veličine 75 kvadratnih metara opremljena za personalne i vođene treninge, plus dve svlačionice s tuševima. Ovaj klub nudi individualne i grupne programe. Birate statične vežbe poput body shapea ili joga-latesa, ili da nađete sklad duha i tela uz jogu ili tai chi. Popularne su i aerobne varijante u formi T.A.G. aerobika koji cilja ženske kritične zone, ili zumbe - đuskanje u ritmovima latina, hip-hopa, regetona, posle kojeg se čovek radostan dobro oznoji. Svakog meseca imaju promotivnu akciju, a ovog puta to je 10 anticelulit ručnih masaža u trajanju od 45 minuta za 6.000 dinara. Takođe, na svaka dva-tri meseca organizuju fun fit open day, kada zainteresovani mogu da isprobaju neki od programa koji ne upražnjavaju, ali im se čini zanimljivo.

Cene za 12 termina: grupni 2.950 dinara, vođeni trening 6.000, personalni jedan termin 1.500

Funfit fitnes klub, Kralja Milana 4 (Srpskih vladara); telefon: 26-88-191; radno vreme: od 8.00 do 22.00, vikendom u skladu s programom; web: www.funfit.rs

STAR

Aerobic & Fitness club Star može da se pohvali isključivo vežbačicama koje upražnjavanju dobro poznate programe poput tae boa, spininga, pilatesa, aerobika i joge, ali tu su i zumba, hip-hop ples, body pump, circular i functional workout, pa i star workout u ranim jutarnjim časovima za lep početak dana. Ako, na primer, imate probleme s kičmom, probajte program core and more koji jača trbušne i leđne mišiće. Onima koji ne vole skakanje dopašće se new body and thera bands s tegićima i gumenim trakama ili program koji se zove spirals i dovodi do jačanja mišića sa upotrebom mekih tegova u obliku lopte. Oni koji ne vole grupne programe s mnogo skakanja i koreografija neka probaju da vežbaju uz gymstick (štap sa ekspanderom) ili jednostavno odaberu trenera koji će brinuti o njima. Sve te aktivnosti dešavaju se na dvema lokacijama, u pet sala za grupne aerobic body and mind programe, u moderno dizajniranom prostoru kojim dominiraju srebrna i crvena boja. Stvari se odlažu u lokere u svlačionicama, naravno, s tuš kabinama. Takođe, postoji opcija corporate wellness za firme koje brinu o svojim zaposlenima, plus lekarski saveti, programi ishrane, merenje gustine koštane mase, a kako je u pitanju klub samo za žene, na raspolaganju je i salon lepote.

Cene za 12 termina: grupni trening 3.000 dinara, personalni 130 evra

Star 1, Vojvode Dobrnjca 50a; telefon: 33-90-866; radno vreme: od 10.00 do 22.00

Star 2, Čarlija Čaplina 39, hala Pionir; telefon: (065) 23-27-827; radno vreme: radnim danima od 16.00 do 22.00, subotom od 10.00 do 13.00; web: www.afcstar.info

ELEMENT

Nalazi se na Vračaru, u blizini Kalenić pijace. Izolovan je od gradske buke, a umesto u televizor, vežbači na traci mogu da gledaju u zeleni park i puste svoje misli da lutaju. Osim na zdravlju i oblikovanju tela, akcenat u Elementu je i na prijatnoj atmosferi i visokom nivou higijene. Prostorije kluba su klimatizovane i dobro provetrene, a estetski utisak stvara kombinacija srebrne i sive. Kada postanete član kluba, dobijate određene beneficije i popuste. Grupnih treninga nema, tako da možete da vežbate sami uz savete trenera, ili da angažujete ličnog trenera da vas svaki put vodi kroz ceo trening, što je zasebna opcija koja se posebno plaća. Uz članarinu se dobija kompletno vođeni trening i program posebno prilagođen svakom polazniku, po njegovim željama i ciljevima, uzimajući u obzir urast i trenutnu fizičku spremnost. Najčešće je to kombinacija vežbi u parteru s vežbama snage i izdržljivosti (na mašinama i slobodnim težinama ili bez njih), kardio segmenta i istezanja.

Cene za 12 termina: 3.900 dinara, tri meseca 10.000 dinara

Fitnes klub Element, Sinđelićeva ulica, Sinđelićevo sokače 1a; radno vreme: radnim danima od 9.00 do 22.00, subotom od 9.00 do 20.00, nedeljom od 9.00 do 15.00; web: www.fitnessclubelement.com

Bodi-bilding možda jeste najistaknutija delanost Extreme Gyma, pa su samim tim vežbačima na raspolaganju raznovrsne mašine, ali možete da koristite i saunu, prepustite se masaži, pa čak i osunčate u solarijumu i sredite u salonu lepote, sve to na jednom mestu. Za dobru formu isprobajte neki od fitnes programa prilagođenih različitim nivoima fizičke spreme: cardio boxing (borilačke veštine primenjene na džakovima), sve varijante stepa, body combat gde je akcenat na vežbama koje se primenjuju za oblikovanje mišića uz topljenje masnih naslaga. Originalan program Extrema jeste i staby vibracija, kojom se posebno utiče na mišiće, pilates sa akcentom na gornjem, centralnom ili donjem delu tela, kao i program fit ball koji, osim jačanja svih mišića, dovodi i do poboljšane stabilnosti celog tela i ravnoteže. Vežbe se rade u spacy ambijentu s dobrim klupskim osvetljenjem, tako da često ne izostaje osećaj kao da ste otišli u diskoteku u kojoj nema dima. Poseban bonus jeste to što u prostorijama možete videti i neku od poznatih ličnosti ili kupiti nešto od opreme za vežbanje ili suplement ishrani.

Cene za 12 termina: grupni 3.000 dinara, individualni se određuje posle razgovora s trenerom

Extreme Gym, Venizelosova 21; telefon: 33-91-552 i 33-91-553; radno vreme: radnim danima od 7.00 do 24.00, vikendom od 10.00 do 22.00; web: www.x3mgym.com

ORANGE

Iako redovni treninzi neminovno donose nova poznanstva, jedini muškarci koje možete videti u wellnes centru Orange jesu profesionalni treneri koji će brinuti o vašem telu. Osnovni program podrazumeva kardio i fitnes zonu i vežbanje na mašinama koje možete neograničeno koristiti kao članovi kluba. Pilates se ovde radi ozbiljno, na reformerima, a postoji i mogućnost elektrostimulacije mišića kao i poseban program za skidanje viška kilaže posle trudnoće, uz savete nutricioniste. Takođe, možete da se častite masažama koje rade profesionalni fizioterapeuti, a onda da te iste mišiće nahranite svežim proteinskim koktelom. Ako imate vremena od 8.00 do 11.00 pre podne, iskoristite happy hour, kada se korišćenje kardio i fitnes zone plaća upola cene. Raspon cena je različit, u zavisnosti od željenog paketa usluga, a kreću se od 750 dinara za dnevni trening do 4.600 dinara za mesečnu članarinu ili 15.200 dinara za personalizovane treninge.

Orange, Strahinjića bana 43a; telefon: 26-33-008, 32-82-032; radno vreme: radnim danima od 8.00 do 23.00, subotom od 9.00 do 21.00, nedeljom od 12.00 do 20.00; web: www.orangezone.rs

PROGYM

Sportski centar Vračar predstavlja Meku za rekreativce, jer na jednom mestu može da se uživa u toliko sportskih aktivnosti, bilo da je u pitanju igranje tenisa, plivanje, moderan ples ili nešto četvrto. Odnedavno se pod njegovim okriljem nalazi i Progym, fitnes centar koji može da se pohvali odličnim kardio programom, a to je baš ono što topi salo. Sadrži salu za fitnes opremljenu Life Fitness spravama i salu za miks aerobik, tae bo i pilates u kojima se drže grupni treninzi, zaseban deo gde se nalaze sauna i džakuzi, kao i dva hidromasažna tuša, odeljak za masaže i savete nutricioniste. Kako je u pitanju uniseks centar, postoje muška i ženska svlačionica (s tuš-kabinama). Enterijer i čistoća na zavidnom su nivou, dok je atmosfera za vežbanje odlična. U okviru Progyma nalazi se i ordinacija u kojoj se obavlja dijagnostika i priprema članova za vežbanje, kao i ordinacija doktorke alternativne medicine, pa možete ispitati i svoje energetsko stanje. Takođe, moguće je zakazati i magnetnu terapiju i terapiju laserom, ili se posvetiti detoksikaciji organizma uz savete nutricioniste.

Cene za 12 termina: fitnes i kardio 3.000 dinara, vođeni trening doplaćuje se 2.000 dinara

Fitnes centar Progym, Sportski centar Vračar, Sjenička 1; telefon: (063) 22-65-43; web: www.progym.rs

WELNESS NA RECI

Dok vremenske prilike ne budu povoljne za rekreaciju u prirodi, prigodna alternativa jeste vežbanje u zatvorenom prostoru s pogledom na reku. Dilema je samo da li odabrati zapadnu ili istočnu obalu, pa upijati energiju Dunava ili Save.

CORPORE

Na obali Save, podno Kalemegdana, među popularnim restoranima i klubovima, nalazi se Wellness Center Corpore, ekskluzivni kompleks na 1.000 kvadratnih metara. U futuristički uređenom enterijeru smeštena je bogato opremljena fitnes zona, kao i prostrana aerobik sala sa opremom za cardio boxing, body sculpting, total body workout, combat training, svek (pilates), aeromiks. Svlačionice su savremeno projektovane i čiste, a kako je u pitanju wellness centar, podrazumevaju se spa studio i spa zona (hidromasažni bazen, finska sauna, parno kupatilo, hladna kada, tepidarijum i soba za odmor).

Cene za mesec dana: basic i relax paket 6.000 dinara, exclusive 11.400 dinara

Wellness Center Corpore, Karađorđeva 2-4; telefon: 30-39-555; radno vreme: teretana od 8.00 do 23.00, vikendom od 10.00 do 21.00; spa: od 10.00 do 22.00, vikendom od 10.00 do 20.00; web www.corpore.rs

SKY WELLNESS

Fitness centar SkyWellness nudi dve opcije: da postanete član kluba ili da koristite mesečnu pretplatu na grupne treninge. Tako su za članove fitnes zone predviđeni kardio, strength, flexibillity programi u bilo koje doba dana plus les Mills grupne vežbe (body combat, body attack), a na raspolaganju su i grupni programi: T.A.G. aerobik; FitBox kombinacija udaraca ručnih i nožnih tehnika u vreću, praćena brzim ritmom muzike; hatha joga - lagane vežbe i vežbe rastezanja, kojima se zatežu i rastežu muskulatura i zglobovi; pilates s posebnim akcenatom na jačanju mišića trupa (stomak i leđa). Naravno, posle svakog treninga možete se opustiti uz masaže i tretmane celog tela.

Cene: grupni trening 3.500 dinara, mesečna članarina 7.500 dinara

SkyWellness, Tadeuša Košćuška 63, SC „Milan Gale Muškatirović"; telefon: 29-20-820, 29-20-830; radno vreme: radnim danima od 7.00 do 23.00, vikendom od 9.00 do 21.00; web: www.skywellness.rs

Najuspešniji domaći jedriličarski tim Alligator obeležio je 14. decembra završetak takmičarske sezone proslavom koja je priređena u salonu Porshe-Beograd-Ada. Sailing Team je tada predstavio izvanredne uspehe postignute tokom 2010. godine. Na ukupno dvanaest regata, Alligator je osvojio prvo mesto u svojoj klasi, dok je samo jedanput bio drugi; jednom je morao da odustane od takmičenja, a čak šest puta osvojio je prvo mesto u generalnom plasmanu! U šestogodišnjoj istoriji, klub je učestvovao na ukupno šezdeset sedam regata. Na četrdeset dve osvojili su prvo mesto u klasi, devet puta bili drugi, a dvadeset tri puta pobednici.

Vojislav Radivojević je kapetan ovog uspešnog jedriličarskog tima. Prilikom prvog razgovora sa čovekom koji ima nebrojene uspehe na domaćim i stranim regatnim poljima, hteo sam da saznam kako se otisnuo u jedriličarske vode i zamolio ga da mi na početku ukratko napiše svoju biografiju.

„Vojislav Radivojević, kapetan, profesija: frizer, jedriličar po opredeljenju", napisao mi je u prvom e-mailu. Idejni pokretač i tvorac Alligator Sailing Teama. Pre svega timski igrač. U privatnom, profesionalnom i sportskom životu uvek teži savršenstvu. Aktivno se 35 godina bavi jedriličarstvom i druži s vrhunskim svetskim jedriličarima.

Pre osnivanja Alligatora, Vojislav Radivojević bavio se individualnim jedrenjem na dasci, kao i jedrenjem u malim krstašima.

„U ranoj mladosti, moja najveća ljubav, kao i sada, bio je frizerski zanat", kaže Radivojević za Yellow Cab. „Paralelno s poslom uvek sam imao neki hobi. Prvi je bio automobilizam, sedam godina! Učestvovao sam na trkama, a na kraju, na jednoj čak i pobedio. Shvatio sam da zbog okruženja želim da promenim sport, a kako me je voda uvek privlačila kao moja nova životna sredina, počeo sam da jedrim na dasci.

Odmah sam shvatio tu angažovanost tela i količinu adrenalina koja je potrebna, a kako se uvek takmičim, pa makar i sa samim sobom, počeo sam sa regatama. Verovatno će to trajati do kraja mog života. Skijanje mi je takođe blisko, među prvima sam prihvatio snowboard, pre skoro dvadeset godina. Jedrenje sam nastavio s mikrotonerom, najmanja klasa krstaša. Ovo mi je sada već šesti brod, jedrilica klase RC44 Alligator 2."

Kapetan Radivojević odmah je predstavio i posadu Alligatora, ukratko napisavši o svakom kolegi i prijatelju po nekoliko rečenica.

„Kosta Veljovski, profesija: frizer. Teorija i iskustvo - najbolji spoj za dobrog skipera. Moralna podrška u svakoj trci. Kole je jedriličar posvećen Alligator Sailing Teamu do krajnjih granica. Organizator kokpita, u životu perfekcionista (od jedrenja do frizerskog salona)! Branko Vidović: dugogodišnji jedriličar koji je svoje bogato takmičarsko iskustvo, kao i srce, dao Alligatoru. Njegov doprinos kao taktičara, trimera i kormilara Alligatora je nemerljiv. Dragan Petrović: ljubav prema jedrenju i entuzijazam počinju još od lasera, pa preko mikrotonera do Alligatora. Fantastična koncentracija i izdržljivost. U privatnom životu graficki preduzetnik. Mario Vujičić: jedrenje ga ispunjava adrenalinom i zato mu mesto na pramcu savršeno odgovara. Hrabrost i fizička spremnost sastavni su deo njegove ličnosti.

Njegova maksimalna koncentracija i preciznost doprinose uspehu celog tima. Nikola Lukić: velika ljubav prema jedru i vodi održavaju ga na klizavoj i nestabilnoj palubi. Odabir i promena jedara prešli su mu u rutinu. Veljko Radivojević: mornar kakav se samo poželeti može. Na Alligatoru predstavlja spoj iskustva i mladosti, a u životu ljubav deli između devojaka, snowboarda, kartinga i motora. Dragomir Nikolić: graficki dizajner, pozicija na brodu - trimer jarbola. Vladimir Švab: student, još kao dete potekao iz olimpijskih kategorija, a nadimak Nes potiče od serije Nesalomivi; na brodu ima funkciju pramčanina - pozicija podizanja i spuštanja jedara, balansiranje između klizave palube i mora, što zaista mogu samo nesalomivi! Arsa Stevanov: od ranog detinjstva jedriličar, nosilac mnogih priznanja olimpijskih kategorija, a veliki poznavalac i stručnjak servisiranja, opremanja i pravljenja brodova, u najkraćem opisu - osoba za sve! Dušan Zaharijević: profesionalac, skiper, sa stotinama hiljada pređenih milja; s obzirom na njegovu snagu, omiljeni mu je grinder", ispisuje Vojislav Radivojević biografije članova posade.

„Na nekim od tih treninga imali smo tu čast i zadovoljstvo da su s nama jedrila dva velikana jedrenja iz bivše Jugoslavije i sveta. To su Dušan Puh iz Slovenije i Fabris Minski Mimo iz Splita, iz jedriličarskog kluba Labud. Razume se, svaki put kada je neko od njih dvojice bio na brodu, otvarali smo i oči i uši i upijali svaku sugestiju, savet ili ispravku koju smo čuli i videli. Njih dvojica su gorostasi jedriličarskog sporta. Uz to, u poslednje vreme, taktičar, trener i član našeg tima jeste i Petar Podunavac, vrhunski jedriličar, osoba koja krupnim koracima ide ka svetskom vrhu."

S obzirom na to da nas je upoznao sa svojom karijerom i svim članovima posade, upitao sam ga kako izgleda jedan dan na jedrilici.

„To je duga priča, ali ukratko - sve zavisi od dnevnog zadatka posade. Ako je dnevna regata u pitanju, zakazuje se vreme kada se isplovljava, a do tada - doručak, pripreme, kontrolisanje broda, postavljanje jedara i izlazak na vodu u dogovoreno vreme. Svako radi svoj deo posla, već uvežban i dogovoren na treningu. Slušaju se naredbe taktičara i skipera. Potrebna je maksimalna koncentracija, naravno, a ako je regata zahtevnija, članovi posada smenjuju se čim osete zamor, pa se posle kratkog odmora vraćaju na svoje mesto. Ukoliko je dužinska regata u pitanju, pravimo dva tima od posade. Kada se oseti zamor, timovi se smenjuju i tako funkcionišemo do kraja. Na jakom vetru svi rade od starta do kraja regate, s minimalnim intervalima odmora. Mnogo puta dogodilo se da posle završetka regate nemamo snage ni da pojedemo sendvič. Gde god sednemo, tu momentalno zaspimo", kaže Vojislav Radivojević.

Mića VUJIČIĆ

Srpska bob reprezentacija ostvarila je veliki uspeh na Olimpijskim igrama u Vankuveru, zauzevši 18. mesto. Naš tim bio je među onih pet koji su uspeli da se ne prevrnu na „stazi smrti", koja je tako nazvana posle tragične pogibije gruzijskog takmičara. S Vukom Rađenovićem, pilotom srpske bob reprezentacije, razgovarali smo o našem timu i pripremama u Nemačkoj na kojima je bio tokom ovog intervjua.

- Pripreme se svode na specifičnu fizičku pripremu i simulaciju starta na poligonu, gde svako uvežbava svoju poziciju na startu i uklapa sve te elemente sa ostatkom tima - objasnio nam je Vuk Rađenović, inače student na Fakultetu za sport u Brizbejnu (Australija), gde živi sa suprugom koja je australijski bob pilot.

Naravno, odmah sam ga upitao kako je uopšte došao na ideju da se bavi ovim sportom. Bob tim je u Kanadi imao veliku podršku navijača i skrenuo na sebe pažnju medija. To nije čudo: ovaj zimski sport, u kome se takmičari bore da se u što kraćem roku spuste niz zaleđenu stazu „u specijalnim sankama", kako kaže Wikipedia - standardni je zimski sport na Olimpijskim igrama još od davne 1924. godine. No, u Srbiji se, na neki način, i dalje smatra poprilično „egzotičnim".

- Moj otac počeo je da se bavi bobom 1978. godine, tako da nije čudo što sam došao na ideju da se i ja bavim tim sportom. On je 2001. godine organizovao testiranje za svoj tim i ja sam bio drugi! Od te, 2002. godine, konstantno sam u timu, kao pilot - kaže za Yellow Cab Vuk Rađenović.

Najkraće biografije ostalih članova srpskog bob tima, koje je u našem razgovoru pomenuo Rađenović, više su nego zanimljive. Reč je o vrhunskim sportistima, spremnim takmičarima, koji su se, pored uspeha u bobu, već istakli odličnim rezultatima u drugim disciplinama.

- Članovi ekipe su Damjan Zlatnar, slovenački šampion na 110 metara s preponama i dvostruki olimpijac u toj disciplini; Uroš Stegl, zatim Igor Šarčević, koji je 2010. godine bio deveti na Evropskom prvenstvu u atletici, u disciplini desetoboj; Slobodan Matijević, desetobojac; Jovan Golušin, igrač američkog fudbala; Miloš Savić, naš šampion na 100 metara; Miroslav Novaković, nekadašnji rekorder na 110 metara s preponama, aktuelni šampion i naučnik u domenu hemije na Hemijskom fakultetu u Beogradu - kaže Vuk Rađenović.

Tokom Olimpijade mnogo se govorilo o bob timu, velikom uspehu, ali i nekim od problema čije bi rešavanje dalo još bolji rezultat.

- Na Olimpijskim igrama u Vankuveru zauzeli smo 18. mesto, što je prepoznato kao uspeh, iako bismo, uz malu pomoć države, mogli da osvojimo i jedno od prva tri. Novinari su nas konstantno pratili, Telenor nas je maksimalno podržavao, postavio na sva vidljiva mesta, kao što ste mogli da primetite... Ljudi su nas pratili, a sve to nam, naravno, mnogo znači i zahvalni smo! Ali, bojim se da država opet nije stala iza nas i sve što smo dobili jesu jedino novi i veći kriterijumi, želja da se još bolje pokažemo!

Ko je bar jednom gledao start trke na TV-u, sigurno će se setiti takmičara koji guraju bolid i zatim uskaču u njega, posle čega sledi vrtoglavo spuštanje niz stazu. Iskoristio sam priliku da upitam šta je zadatak pilota bob tima.

- Zadatak svakog člana posade jeste da što brže pogura bob na startu, radi ubrzanja; naravno, i pilot gura... Posle toga, pilot ima dve ručke kojima pomera prednje klizaljke i time upravlja bolidom. Zadatak ostalih gurača jeste da samo sede i da se što čvršće drže. Naravno, nema naginjanja u bobu, kao u filmu Cool Runnings! Nema kočenja na stazi - to je strogo zabranjeno, preti automatska diskvalifikacija. Koči se tek posle prolaska kroz cilj.

Postoje dve discipline: dvosed i četvorosed. Muškarci se takmiče u obema disciplinama, a žene samo u dvosedu. Maksimalna dužina četvoroseda je 3,8 metara, a dvoseda 2,7 metara, dok bob staza idealne dužine treba da ima između 1.200 i 1.300 metara, sa ukupno petnaestak krivina. Kad smo već kod krivina, priznao sam Vuku Rađenoviću da mi vožnja izgleda opasno i upitao ga kako uspeva da se nosi sa strahom. Dao je zanimljiv odgovor:

- Pravilo je u bobu da se muškarci boje, neki manje, neki više, a da žene istinski uživaju. Jedino su one uvek nasmejane.

MIĆA VUJIČIĆ

Za razliku od ranijih, ovog puta nisu u pitanju pojedinačni uspesi Novaka, Jelene, Nenada, Ane, Viktora... već Davis cup reprezentacije Srbije koja će se prvi put u istoriji takmičiti za Salataru, trofej namenjen najboljoj teniskoj reprezentaciji na svetu.

Iako se istorijski meč sa Francuskom igra od 3. do 5. decembra, nije na odmet podsetiti šta nas očekuje. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog kupovine karata ili prikupljanja novca za njih.

Pojedinačne karte za finalni meč Davis cupa u beogradskoj Areni koštaće od 500 do 1.700 dinara, dok će cena kompleta iznositi od 1.300 do 4.000 dinara.

Tako će nivo „200" u Areni, odakle se pruža pristojan pogled na teren, za tri dana koštati 4.000 dinara. Ako pak ne želite da uzmete komplet već pojedinačnu kartu, biće vam potrebno da izdvojite 1.000 dinara za dubl u subotu, odnosno po 1.700 dinara za petak i nedelju, kada se igraju po dva meča u singlu.

Za one s nešto slabijim budžetom predlažemo zonu „400", tj. nivo više, gde karte koštaju 1.300 dinara za komplet, odnosno 600 i 500 dinara za pojedinačne dane.

Za navijače i obaveštenje da na finale stiže i 2.000 navijača Francuske, tako da će dlanovi i gral biti preko potrebni u krcatoj Areni.

U svakom slučaju, nekome je sve to mnogo, a nekome i nije, jer je reč o meču za titulu svetskog prvaka u tenisu i istorijskom duelu reprezentacije Srbije koji se ne dešava baš svakog dana.

VIP BOKS 4.500 EVRA

I oni bogatiji koji žele da budu viđeni moraće malo dublje da zavuku ruku u novčanik. Naime, boks od deset mesta pored terena, sa udobnim sedištima i tablama sa imenom kupca, koštaće 3.000 evra, odnosno 4.500 evra za nešto veći boks sa 15 stolica. U tu cenu ne ulazi takozvani hospitaliti, tj. hotelski smeštaj sa obrocima.

Piše: Peđa POPOVIĆ

Tako se najkraće može opisati sve ono što se dešavalo od leta do jeseni, zbog čega je, od opšte pomame, reprezentacija postala opšte mesto sprdnje, sinonim za loše međuljudske odnose i podređivanje opšteg interesa ličnim.

I to sve za dva meseca.

Koliko letos, reprezentacija Srbije prvi put se pod tim imenom izborila za učešće na najvećem loptačkom takmičenju - Svetskom prvenstvu u fudbalu koje se održavalo u Južnoafričkoj Republici.

Reprezentativci Srbije ispraćeni su, po pravilu, s velikim a često i nerealnim očekivanjima, koja su, doduše, ovog puta mogla da se opravdaju odličnim igrama u kvalifikacijama.

Međutim, umesto sanjanih četvrtfinala i polufinala, reprezentacija Srbije je, i pored pobede nad uvek jakom Nemačkom, ispala posle prvog kruga takmičenja.

Svakako se moglo i više, ali u pitanju je Svetsko prvenstvo.

Postignuto se svakako može nazvati i neuspehom, ali dosta puta su naše selekcije završavale takmičenja na početku.

No, za razliku od prethodnih učešća, potrebno je istaći da je najbolji tim Srbije (ali i SFRJ, SRJ, SCG) prvi put posle 40 godina pobedio neku od najvećih reprezentacija, dok su „orlovi" prikazali timsku igru i nadu da će „crveni" u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo obezbediti učešće na još jednom velikom takmičenju.

Umesto nastavka onoga što je započeto dve godine ranije, usledile su oštre kritike Tomislava Karadžića, prvog čoveka Fudbalskog saveza, kao da se od reprezentacije očekivalo najmanje polufinale, dok su pripreme za egzekuciju/otkaz počele pod izgovorom da selektor Antić isuviše zarađuje.

Takođe, podsetićemo da je isti čovek potpisao sa Antićem ugovor koji tada, čini se, nije bio previsok. Ako zanemarimo „sitnicu" da kad se nešto potpiše, treba i da se poštuje, zaboravlja se da je upravo selektor bio najzaslužniji za buđenje reprezentacije i plasman na Svetsko prvenstvo, koje je Savezu donelo nekoliko miliona evra.

Svakom ko se imalo udubio u problematiku bilo je jasno da je u pitanju „zamena teza" kako bi se prikrila suština, a to je da predsednik Saveza nije želeo da ima ulogu broja dva iza selektora Antića.

Usledila je jednomesečna razmena optužbi, mučenja javnosti, a napadače nije zadovoljio ni pristanak Antića da mu se smanji plata.

Kada je konačno Srbija na Marakani odigrala nerešeno sa učesnikom Mundijala Slovenijom, Antiću više nije bilo spasa i morao je da ode.

Ono što je nasledio novopostavljeni selektor Vladimir Petrović Pižon bilo je tek senka nekadašnjeg kompaktnog i takmičarskog tima.

Shodno tome nisu izostali ni rezultati. Već u prvom meču Srbija je ušla u istoriju estonskog fudbala porazom na svom terenu (1 : 3) od ove male baltičke države, koja se, kako su sami priznali, nije nadala ničemu više od časnog poraza.

Posle bruke od Estonije usledila je kulminacija u Đenovi, kada su huligani po modelu s Parade ponosa drugi put u dva dana stavili Srbiju na sve naslovne strane kao zemlju gde se lako može izgubiti i glava. Ono što nisu uspeli 10. oktobra u Beogradu, pošlo im je za rukom dva dana kasnije u Italiji, a naš najbolji fudbalski tim već sada je miljama daleko od plasmana na Evropsko prvenstvo. Ne samo zbog toga što će u nastavak takmičenja krenuti s pretposlednjeg mesta u grupi sa svega četiri boda ili što će najverovatnije utakmice u Beogradu igrati pred praznim tribinama, već zbog toga što se ne vidi ko bi mogao da spoji popucale šavove, bilo da se radi o igri ili međuljudskim odnosima... A o finansijskom gubitku da i ne govorimo.

Ovih dana se kao veliki uspeh pominje održavanje večitog derbija koji je prošao bez polomljenih glava. Da nije tužno, bilo bi smešno, jer osim činjenice da je za obezbeđenje manje od 30.000 ljudi bilo angažovano rekordnih 5.000 policajaca, svakome je jasno da takva brojnost bezbednosnih snaga nije sinonim za sport, takmičenje, fer-plej, već za nasilje i vanredno stanje.

Umesto slavlja jer je najveći fudbalski praznik prošao bez krvoprolića, potrebno je sprečiti uzroke, što je na bezbednosnim strukturama i upravama klubova, ali i pokazati ličnim primerom da se poštuje potpisano i da se ima vizija. Dok je Antić vodio reprezentaciju, nikome nije palo na pamet da makazama za žicu, bakljama ili štanglama izražava nezadovoljstvo zbog sastava, igre ili rezultata...

Do tada, derbi bez krvoprolića i dalje će biti uspeh, ali pitanje je koji će se od očeva sadašnjih klinaca usuditi da povede dete na utakmicu, gde će osim očajnog fudbala još morati da strepi da li će neko da ga udari, prebije, zapali, ubode...

Jedna od lošijih stvari koja može da vas zadesi kao novinara zvezdaša (do koske) jeste da za zadatak dobijete temu Partizan u Ligi šampiona. Iako se radi o velikom i neočekivanom uspehu ne samo za Partizan već i, kako kažu, fudbal u Srbiji, uz dužno poštovanje prema šampionu ne mogu reći da su utešne reči o boljitku domaćeg fudbala nešto promenile u stavu prema crno-belima.

No, pošto ovo nije tirada o zvezdaškom doživljaju Partizanovog plasmana, okrenimo se ekipi iz Humske 1 koja je, kao i pre sedam godina, napravila jedno od većih iznenađenja u evropskim kvalifikacijama i po drugi put se plasirala u elitno klupsko takmičenje.

Na stadionu crno-belih vijoriće se, stručno rečeno, mušema UEFA, a fudbaleri će imati priliku da se pokažu na delu protiv ozbiljnih evropskih ekipa poput londonskog Arsenala, ukrajinskog Šahtjora ili Brage iz Portugala. Iako se, osim Arsenala, ne radi o zvučnim imenima poput Intera, Manchester Uniteda, Ayaxa, Milana, Barcelone, Lyona ili Bayerna, u pitanju su izuzetne ekipe. Podsetimo da je Šahtjor nedavno osvojio Kup UEFA, a da je Braga, van svih očekivanja, u kvalifikacijama izbacila apsolutnog favorita, Sevillu.

Ali, i Partizan je izbacio Anderlecht i sigurno je da neće prodati svoju kožu jeftino i bez borbe. To je obećao i trener Partizana Aleksandar Stanojević: "Cilj nam je da osvojimo bar treće mesto i 'prezimimo' u Evropi. Želim da vidim da li smo uopšte spremni da igramo u Ligi šampiona, da se takmičimo, a ne da budemo samo puki učesnici. To ne znači da ćemo zapostaviti domaće prvenstvo. Želimo ponovo da osvojimo titulu i da se ponovo plasiramo u Ligu šampiona."

Lepo, sportski i optimistično. I zaista, prema viđenom do sada, iako ne poseduju vrhunski kvalitet, crno-beli su prikazali disciplinovanu i borbenu igru. Takav pristup može se nazvati atipičnim u domaćem fudbalu, ali i plasman u Ligu šampiona možemo da opišemo na isti način.

Osim pomenute discipline i velike želje, pogledajmo kakvim igračkim kadrom raspolaže Partizan. Iako su bili šampioni, crno-beli tim je u junu ove godine malo ličio na sadašnji. I da budemo precizniji, bio je dosta slabiji. Ali, od juna do septembra stvari su se promenile, pa su na stadion JNA stigli povratnici, bivši kapiten Saša Ilić, Milan-Lola Smiljanić, Ivica Iliev, Stefan Babović, Pierre Boya. Od nepartizanovaca, tim su pojačali Mohamed Medo Kamara i Joseph Nestroy Kizito, da bi krajem avgusta usledio fudbalski zemljotres kada se „Zvezdino dete" i golman reprezentacije Vladimir Stojković posle nekoliko godina provedenih u inostranstvu vratio u Beograd, ali je sleteo na „pogrešnu" stranu Topčiderskog brda.

Usledile su prozivke i uvrede, neverica i nerazumevanje, čak i pretnje, a Stojković je zbog „neoprostivog" zauvek izbrisan iz Zvezdinog navijačkog puka. Međutim, reprezentativni golman nije posrnuo, već je odličnim odbranama pokazao da će biti profesionalac i da Partizan može da bude zadovoljan kupovinom.

Tako je uz Krstajića, takođe povratnika, i još jednog bivšeg zvezdaša - Cléa, Partizan sa skromnim budžetom sklopio, kako se ispostavilo, ekipu koja je sposobna da učini i mala čuda. Čudo je bilo i za dva meseca ozbiljnije uklopiti ekipu, pa makar na klupi sedeo i neprikosnoveni José (Mourinho). Ali, s obzirom na to da su u pitanju fudbaleri koji su već igrali u Partizanu i znaju kako ekipa funkcioniše, to u ovom slučaju nije bio veliki problem.

Osim znanja i umeća, uvek je potrebno imati podršku s tribina i sreću kao saveznika. Do sada su partizanovci imali i jedno i drugo, a posle godina košarkaške euforije, ove sezone manija se seli iz hale na stadion. Koliko će daleko dogurati, ostaje da se vidi, ali sigurno je da fudbalere i navijače očekuje jesen velikih ali i lepih iskušenja.

"Uvek želim da idem korak više. Biću razočaran samo ako ne pokušamo da igramo protiv svih ekipa. Da li ćemo uspeti, ne zavisi samo od nas. Moramo da pokušamo, imamo obavezu prema navijačima, a nemamo šta da izgubimo", poručio je trener Partizana Aleksandar Stanojević.

Ako bude kako je rekao, ne sumnjamo da će navijači Partizana biti zadovoljni, a nama zvezdašima ostaje da čekamo neka lepša vremena.
Peđa POPOVIĆ

"Pred nama je veliki zadatak, pred selekcijom Srbije je malo je reči istorijski meč. Nakon 18 godina ponovo smo u polufinalu Svetske grupe, prvi put pod imenom Srbija. Imamo veliku šansu da ovu godinu završimo na najlepši mogući način, trijumfom u Davis cup takmičenju, što nam nikada do sada nije pošlo za rukom. Realno, gledajući naše snage i snage ostalih selekcija, mi smo tim koji može svakoga da pobedi, mi smo tim za velika dela, mi smo tim koji zaslužuje da osvoji "salataru" i uložićemo svi svoju snagu i umeće da to uradimo već ove godine.

O protivniku u polufinalu Troicki kaže: "Gledajući odnos snaga na terenu, iako su i sami Česi rekli da smo mi favoriti u ovom meču, ipak treba biti maksimalno oprezan, ozbiljan, hrabar i odlučan da iz bitke izađeš sa osmehom na licu. Smatram da smo mi spremni za još jednu veliku pobedu Srbije, ali neće nam biti lako. Česi imaju sjajan tim, na čelu su sedmim teniserom sveta Tomasom Berdihom. Tu je Radek Stepanek, uvek raspložen da ide preko svih svojih mogućnosti i granica kada igra za nacionalni tim. Imaju i dubl majstora Dlouhija - petog dubl igrača sveta.

Sve ovo govori koliko su Česi jedan težak i kompaktan protivnik. Srbija na čelu sa Novakom, Zimonjićem, Jankom i mojom malenkošću je svakako tim koji sve reprezentacije respektuju i znaju da posao protiv nas nije ni malo lak, da smo sila koju nije lako savladati. Nama će sigurno u meču protiv Čeha biti potrebna maksimalna podrška publike. Pozivam sve ljubitelje tenisa u Srbiji, da dođu i ispune Arenu, da nam pomognu u pisanju nove istorije, da budu naš igrač više na terenu, to nam je zaista neophodno. Puna Arena će nam dati krila da prepreku pod imenom Češka preletimo i odemo u samu završnicu, u borbu za "salataru", kaže Troicki.

U dosadašnjem delu 2010. Viktor je odigrao dva polufinala ATP turnira - Doha i Nju Hejven u kome je drugi put ove godine savladao češki "broj 2" - Radeka Stepaneka. U kratkom roku, u samo nedelju dana dva puta Troicki je bio bolji od Stepaneka, oba puta u dva seta. Prvi meč u 2010. između Viktora i Stepaneka odigran je polovinom avgusta na turniru u Sinsinatiju, drugi nedelju dana kasnije u Nju Hejvenu.

"Do sada smo se sastajali pet puta, Stepanek vodi 3:2 u pobedama, ali ja sam dobio poslednja dva meča, sada na američkoj turneji i to veoma lako. Iako se Stepanek tek vraća u formu nakon duže pauze zbog povrede, on je igrač koji uvek može da odigra na vrhunskom nivou i nikad nije lak zalogaj. Ja sam mečeve u Sinsinatiju i Nju Hejvenu odigrao bez greške, na veoma visokom nivou, zato je i rezultat ubedljiv. Verujem da će isto biti i u Areni, ma ko igrao od nas, što singl što dubl. Videćemo koga će selektor staviti za singlove, a koga za dubl, važno je samo da budemo zdravi, motivisani, disciplinovani, da verujemo u sebe i da dobijemo podršku publike od koje očekujemo da preplavi Arenu.

Već sad sam spreman za susret sa Česima, a očekujem da ću u istoj formi nastaviti i takmičenja nakon Davis cupa, kada se selimo na azijsku turneju gde mi je cilj da napravim dobar plasman. Prostora za rezultatski napredak ima puno i cilj mi je da to iskoristim na najbolji mogući način - zaključio je Troicki koji će sa drugovima iz reprezentacije 13. septembra krenuti sa pripremama u beogradskoj Areni za meč sa Česima.

„Orlovima" su rivali u grupi Angola, Nemačka, Jordan, Australija i Argentina. Izuzimajući nejaki Jordan i ne baš toliko jaku Angolu, to je grupa u kojoj je, stručno rečeno, „svašta moguće", osim da reprezentacija Srbije ne prođe u drugi krug takmičenja.

Iako je Argentina ekipa koja može da pobedi bilo koga - i aktuelne svetske prvake Špance i olimpijske prvake Amerikance, pa i našu Srbiju, dok su Nemačka i Australija reprezentacije koje po pravilu ulaze u završnicu takmičenja, a ponekad stignu i do medalje, postoje neki sasvim objektivni razlozi zašto bi Srbija trebalo da ide dalje.

Prvi razlog jeste činjenica da reprezentacija Srbije dolazi na Svetsko prvenstvo s najboljim selektorom - Dušanom Ivkovićem.

Legendarni Duda važi za profesora među kolegama, o čemu svedoče i brojni osvojeni trofeji, a podsetićemo da je do sada s reprezentacijama SFRJ, SRJ i Srbije osvojio jedno svetsko, tri evropska prvenstva, jednu Univerzijadu, a osim zlata, na grudima su mu se našle i dve srebrne olimpijske medalje kao i jedna sa Evropskog šampionata. Uz nebrojene trofeje u klupskoj košarci, malo li je?

Sa Ivkovićem na klupi zagarantovana je timska igra s maksimalnom angažovanošću, na ivici fanatizma, upravo onakva kakva je krasila reprezentacije nekadašnje Jugoslavije.

Podsetimo, veliki Duda je pre nešto više od dve godine preuzeo reprezentaciju koju su umesto pomenute kvalitetne igre, dobre atmosfere i borbe za medalje, „krasili" sukobi, loše igre i očajni rezultati. Jednom rečju, bruka!

Ali i pravi izazov za prekaljenog košarkaškog borca. I kao što to obično biva kada je Duda Ivković u pitanju, stvari su se promenile iz osnova. Svađe više nije bilo, nekim igračima rečeno je do viđenja, a selekcija Srbije se gotovo prošetala kroz kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, gde je, gle čuda, posle nekoliko godina bez trofeja osvojila i prvu medalju.

Ujedno, selektor Ivković zaslužan je i za napredak igračkih kvaliteta svakog od pojedinaca, zbog čega se sada ime npr. Miloša Teodosića izgovara sa strahopoštovanjem.

Naravno, osim selektora, za uspeh su zaslužni i oni koji izgaraju na terenu. Krstić, pomenuti Teodosić, Veličković, Mačvan, Bjelica... samo su neka od imena nove generacije srpskih košarkaša koji su počeli osvajanjem zlatnih medalja u mlađim kategorijama i stasavaju u moćan tim koji sa svakim može ravnopravno da se bori.

I zaista, tokom pripremnog perioda reprezentacija Srbije vezala je čak osam uzastopnih pobeda, usput osvojivši dva turnira, i to u duelima s potencijalnim rivalima na prvenstvu. Istina, momci u dresu Srbije uspeli su i da izgube i dva meča od realnog autsajdera Kanade, a zatim je usledila i tuča u meču sa Grčkom. Nije lepo, nije ni fer ali nije ni neobično. Jer, živci umeju da popuste tokom veoma napronih priprema a većina stručnjaka pozdravila je poraze jer staro je pravilo da je ponekad dobro i izgubiti kako „krila ne bi mnogo porasla".

Navedeno je, priznaćete, dovoljno da se realno razmišlja o potencijalnom protivniku u nastavku takmičenja, tačnije, osmini finala od kada se igra po kup sistemu ili - ko pobedi ide dalje.

Iako javno ne priznaju, sigurno je da će aktuelni vicešampioni Evrope u svakom meču igrati maksimalno angažovano:

- Na Svetskom prvenstvu nema lake utakmice, a na nama je da primenimo isti recept sa EP u Poljskoj, kada smo razmišljali samo o sledećem protivniku i na kraju stigli do finala. Imamo jake protivnike u grupi, ali siguran sam da se možemo nositi sa svakim - kaže kapiten Nenad Krstić.

Naši momci ukrstiće se s grupom B, gde su za prolaz dalje „viđeni" SAD i Brazil, dok će se za još dva mesta boriti Francuska, Hrvatska i Slovenija.

Svakako, bilo bi lepo izbeći prve dve navedene ekipe koje su prepune igrača NBA, a to će se postići samo plasmanom među prva dva mesta. Dalje kalkulacije ostavimo po strani, jer kada se uđe u drugu fazu takmičenja, meč može da prelomi jedna lopta, trenutna inspiracija, dobar/loš dan, umor... Izvesno je, bilo bi lepo izbeći svetske i evropske prvake Špance koji su baš protiv Srbije prošle godine osvojili titulu kontinentalnog šampiona.

Mada, prema rečima Miloša Teodosića, koji svojim hrabrim i lucidnim potezima podseća na neprevaziđenog Aleksandra Đorđevića, ni Španci nisu nepobedivi, a kada govori o krajnjem dometu reprezentacije, kaže:

- Titula? Ne razmišljam o njoj. Bitno je da igramo i koristimo šanse, a dokle ćemo stići, videćemo. Idemo korak po korak.

Korak po korak je, izgleda, maksima današnje reprezentacije Srbije, koja se, iako bez velikih zvezda poput Đorđevića, Divca, Danilovića, Paspalja, Savića, Rebrače... vratila u društvo osvajača medalja. Poželimo im da nas obraduju još jednom (bilo kojom) i neka nastave sistemom korak po korak sve do konačnog cilja, a to je London 2012.

- Stvaramo jednu stabilnu ekipu koja bi odigrala značajnu ulogu na Olimpijadi u Londonu 2012. godine. Postavljeni cilj je jedna od medalja, jer na poslednjoj Olimpijadi nismo ni učestvovali, a pre toga smo dosta neslavno prošli - poručio je selektor Ivković, koji u karijeri jedino nije osvojio upravo olimpijsko zlato.

Naše momke nije poremetilo ni nevreme zbog koga su morali da menjaju teren. Na pobednički kolosek su stali na samom startu meča i sa njega do kraja meča nisu sišli, iako se nisu proslavili u šutu za tri ponea (7-1), bili su mnogo bolji od rivala u skoku i lako su ispravljali sve promašaje.

Najefikasniji u četi trenera Simonovića bio je Saša Avramović koji je uz 10 poena imao i 8 skokova, Marko Radonjić je dodao 6 poena, ali je imao i 14 skokova, isti košgeterski učinak imao je i Nemanja Bezbradica koji je upisao i 7 skokova. Samo se Stefan Popovski Turanjanin nije upisao u strelce u velikom finalu.

Druga Beogradska regata biće održana 15. avgusta na Savi, na potezu od Makiša do Ade Ciganlije (kupalište, klub Easy). Osim spusta rekom Savom, regata ima i svoje sportsko-rekreativne sadržaje i prateći kulturno-zabavni program: trofej Beograda u rafting disciplini head-to-head, turnir u odbojci na pesku, izbor za najveseliju posadu, nagrade iznenađenja. Organizator je rafting klub Alfa tim, sportski klub koji se takmiči u državnom šampionatu, međunarodnim klupskim rafting takmičenjima, dva puta je predstavljao reprezentaciju Srbije u ženskoj konkurenciji, a poseduje i veliko iskustvo u organizovanju turističkog raftinga na Tari, Limu, Ibru i Drini.

Konkurstraje do 21. avgusta, a pravo učešća imaju fizička i pravna lica koja pošaljuidejno rešenje, originalno po koncepciji i obliku, koje simbolizuje nacionalnusnagu i duh olimpizma. Autora najboljeg rešenja očekuju nagrada u iznosu od1.000 evra i ostale nagrade, a sve informacije o propozicijama konkursa nalazese na sajtu www.oks.org.rs. Tim Srbije će na Olimpijskim igrama u Londonu 2012.obeležiti 100 godina od svog prvog nastupa na tom takmičenju.

Iako je igrao u istom trenutku kada i mnogo poznatiji Novak Đoković, a samo sat vremena pre odlučujućeg duela Srbije na Svetskom prvenstvu u fudbalu, Ilija Bozoljac je, iako eliminisan sa Wimbledona, „ukrao šou" poznatijim, popularnijim i medijski više praćenim kolegama sportistima.

Izugubiti od Federera nije teško, ali naterati jednog od najboljih igrača svih vremena da se propisno oznoji i pruži maksimum - jeste uspeh. Štaviše, priznanje 25-godišnjem teniseru iz Srbije odao je i šestostruki osvajač Wimbledona.

- Mislim da je Bozoljac igrao sjajno. Znao sam da ima dobar servis. Bio je vrlo miran i koncentrisan kad god bi zapadao u krizu ili neke probleme, i nije bilo mnogo načina da ga izbacim iz takta. Servirao je sjajno, a bio je odličan i na riternu, iako mi nije uzeo servis. U četvrtom setu mnogo sam se namučio - rekao je Federer.

Ilija ili Ika, kako ga zovu, osim od Federara i domaće teniske javnosti dobio je i komplimente stručnjaka i kolega novinara sa Ostrva, o čemu svedoči i uvodnik zvaničnog sajta Wimbledon.org:

- Na terenu broj jedan svi su ustali i iskrenim i snažnim aplauzom pozdravili bez sumnje momka dana na turniru. Malo poznati Ilija Bozoljac, za koga ne znaju svi čak ni u njegovoj rodnoj Srbiji, priredio je vrhunsku zabavu protiv Rogera Federera.

Njih dvojica završili su meč neuobičajeno dugo ćaskajući na mreži:

- Bozoljac mi deluje kao veoma dobar momak, veoma je otvoren i cool. Bio je to nekonvencionalan završetak meča, ali je bilo lepo - rekao je Federer.

Tako je trenutno 151. igrač na svetu, osim kvaliteta na terenu, pokazao i šmek van terena, što je još jedna od Ikinih osobina. Naime, Ilija osim besomučnog udaranja lopticom, koje traje od njegove četvrte godine, ima još dosta interesovanja, poput muzike, mode i, naravno, žena.

Kao tinejdžer slušao je hardcore muziku, zbog čega je verovatno i žestoki protivnik strogo propisanih pravila oblačenja. Takođe, neretko se osmeli da svojom originalnošću prkosi uniformisanosti ljudi iz svog okruženja.

- Privatno moj izbor definitivno nije sportska garderoba, pošto sam u njoj non-stop na terenu, pa je pomalo počela i da mi smeta. Volim da menjam stilove, nosim i elegantne stvari, a dešava se ponekad i da sam buntovnički obučen. Isto je i sa obućom: podjednako dobro osećam se i u cipelama i u martinkama. Ne znam kako bih definisao svoj trenutni stil odevanja, jer garderobu menjam u zavisnosti od toga da li se radi o izlascima ili o kombinacijama za svaki dan. Obožavam braon, crnu i belu boju, kao i određene nijanse sive. Sa sobom uvek nosim dve torbe sa sportskom opremom i jednu u koju pakujem odeću za prijeme, odlaske u diskoteke - rekao je Ilija u jednom intervjuu.

Posvećenost modi može se videti i na mečevima, jer Ilija po pravilu uvek ima neki gadget poput naočara, marame, kačketa, ogrlice...

Stilizovani Ilija nije mogao da promakne pogledima suprotnog pola, pa je tako često bio viđan u društvu brojnih lepotica. Jedna od njih bila je bivša mis Kanade, koju je prvo zdušno bodrio na izboru za mis sveta, a zatim ju je i „smuvao" kad ju je upoznao na jednom od turnira.

No, i pored „objektivnih teškoća" da se usredsredi na igru, jer, priznaćete, nije lako odoleti brojnim cicama sa svih strana, iako tvrdi da pred sebe ne voli da postavlja velike ciljeve, Ilija je rešen da u središtu njegove pažnje bude tenis i što bolji plasman na ATP listi. Sudeći prema igri prikazanoj protiv strašnog Švajcarca, Ilija je na pravom putu da stane rame uz rame s Novakom Đokovićem, Viktorom Troickim i Srbiji donese još radosti.

A devojke neće pobeći.

Peđa POPOVIĆ
I dok mesec dana ultimativnog fudbala raduje najmanje pola planete, onaj većinski deo - žene, po pravilu sa strepnjom iščekuju 16 časova 11. juna, kada će domaćin, Južna Afrika, u meču protiv Meksika, otvoriti 19. Svetsko prvenstvo u fudbalu.

Od tada pa tačno narednih mesec dana biće odigrana ukupno 64 meča, u kojima će učestvovati 32 najbolje selekcije na planeti.

Mesto na prvom šampionatu koji se održava na afričkom kontinentu zauzela je i reprezentacija Srbije. Ujedno, Orlovima je ovo i prvo učešće na nekom velikom fudbalskom takmičenju od osamostaljenja.

Podsetimo, ekipa koju je izabrao Radomir Antić završila je, na opšte iznenađenje, kao prva u grupi, ispred favorizovane Francuske - uspeh koji je malo ko pretpostavio na početku kvalifikacija. No, kvalifikacije su prošlost i pažnja fudbalskih zaljubljenika u Srbiji usmerena je ka jugu Afrike i grupi D u kojoj, osim Srbije, igraju još Nemačka, Gana i Australija. Geografski bi se reklo - prava svetska grupa. Ovaj epitet mogao bi da se upotrebi i kad je u pitanju kvalitet ekipa.

O tome najbolje govori i način na koji je ovu igru definisao velikan engleskog fudbala Gary Lineker, koji je rekao da je fudbal „igra u kojoj igraju 11 protiv 11, a na kraju uvek pobeđuju Nemci". Na žalost ostatka sveta, najčešće je tako. Nemci su uvek Nemci, pa makar na teren izveli najslabiju ekipu ikada. No, to se neće dogoditi ovog puta, a momci u crvenim dresovima imaće veliki ispit u drugom kolu, kada će u Nelson Mandela Beju od 13.30 dočekati Pancere, kako glasi nadimak reprezentativaca Nemačke.

Srbija svoje učešće započinje 13. juna u Pretoriji, protiv selekcije Gane, koju s klupe predvodi naš stručnjak Milorad Rajevac. Vremena u kojima su selekcije Afrike služile, fudbalski rečeno, kao „topovsko meso", odavno su prošla (poput pobede SFR Jugoslavije nad Zairom od 9 : 0 u Nemačkoj 1974). Danas pojedini igrači iz Afrike predstavljaju strah i trepet na svetskom nivou, a u selekciji Gane takav je Michael Essien, koji se, na sreću Srbije, još uvek oporavlja od operacije kolena, tako da je gotovo sigurno da neće biti najspremniji za Mundijal. Ipak, tu su još dva izuzetno opasna igrača - Muntari i Apiah. Kvalitet Gane jeste uigran tim koji je pre četiri godine u Nemačkoj, s prosekom od 24 godine, bio najmlađa ekipa.

Uslovno rečeno najlakša utakmica trebalo bi da bude protiv Australije. Kenguri su, poput Afrikanaca, takođe naučili da igraju fudbal. O tome govori i činjenica da im je ovo drugo vezano (i ukupno treće) učešće na Svetskom prvenstvu. Odlikuju ih izuzetna fizička pripremljenost, dobra atmosfera i borbenost. U ekipi imaju igrače koji nastupaju za engleske klubove i sigruno je da će reprezentativci Srbije morati da se dobro pomuče i oznoje kako bi savladali rivala.

No, nismo ni mi za bacanje. Tim Radomira Antića stasao je tokom kvalifikacija u ekipu s karakterom, tj. izraženim pobedničkim i takmičarskim mentalitetom. Takođe, hemija u timu je, kako stvari stoje, na visokom nivou, što neretko može da bude i odlučujući faktor, a mogu se očekivati tri ravnopravne utakmice u fazi po grupama.

A posle... Ako Srbija osvoji jedno od prva dva mesta u grupi, sve je moguće, jer kreće nokaut faza takmičenja u kojoj se sve rešava u jednom meču, tako da popravnog nema. Zna se da bi se u slučaju plasmana u narednu rundu „beli orlovi" ukrstili s grupom u kojoj su Engleska, SAD i Slovenija. Dalje kalkulacije ostavimo po strani, makar dok momci uđu među 16, ili osam, ili...

Osim fudbala, Svetsko prvenstvo je i prilika za druženje. Stotine hiljada navijača iz svih delova planete stvoriće od Južnoafričke Republike u predstojećih mesec dana pravu internacionalnu koloniju svih rasa, boja, religija - doživljaj koji je, kako kažu srećnici, jedinstven i za ceo život.

I na kraju, skrećemo pažnju damama da, osim što nogama odlično barataju loptom i imaju milionske račune u banci, fudbaleri mogu da budu i lepi. Tako, drage dame, dok se muškarci budu ložili na felš, klizanje, šut i dodavanje, obratite pažnju i izaberite najlepšeg fudbalera ili ekipu. Kao mala pomoć evo sugestija: Fernando Torres (Španija), Yoann Gourcuff (Francuska), Fabio Cannavaro (Italija), Thierry Henry (Francuska), Rafael van der Vaart (Holandija), Sergio Ramos (Španija), Roke Santa Cruz (Paragvaj), Marco Borriello (Italija), Kaká (Brazil) i, naravno, Nemanja Vidić, dok će David Beckham zbog povrede propustiti Mundijal.

Uživajte!

Druženje, priroda i igra su lajt motivi ovog jedinstvenog festivala koji okuplja veliki broj (mladih) ljudi u cilju promocije rekreativnog sporta i zdravog načina života. Belgrade Sport Fest je jedini festival sporta i rekreacije u Beogradu. Na atraktivnoj lokaciji posetioci mogu uživati u nekoliko desetina različitih sportskih disciplina. Sportovi se odvijaju po principu turnirskog i rekreativnog karaktera.

"Can Day" - Dan limenke, prezentacije borilačkih veština, plesnih klubova, fitnes klubova, breakdance klubova i gimnastičkih društava samo su neke od atraktivnih disciplina koje posetioci mogu pratiti na Belgrade Sport Festu 2010 support by Valletta. Takođe, posetioci mogu uživati u ekipnim sportovima, a na programu su fudbal, košarka i rukomet.

Belgrade Sport Fest 2009 je ispunio sva očekivanja i okupio preko 80.000 posetilaca i više od
8.000 učesnika iz zemlje i inostranstva. U saradnji sa Antidoping Agencijom Republike Srbije
sprovedena je društvena kampanja "Antidoping u sportu".

Posetite šesti Belgrade Sport Fest support by Valletta, 29. i 30. maja 2010. godine
i uživajte u sportu i prirodi.

Detaljan program na www.belgradesportfest.com.